Пређи на садржај

Лидија Стојкановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Лидија Стојкановић
Лични подаци
Датум рођења (1979-10-31)31. октобар 1979.(46 год.)
Место рођења Бајина Башта, СФР Југославија
Позиција штопер
Клупске информације
Тренутни клуб
Србија (Ж)
(шеф стручног штаба)
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
Максим Бајина Башта
Нови Београд
Олимпик Нови Сад
Напредак Крушевац
Викингур
Филкјир
Репрезентативна каријера
1997—1998. СР Југославија до 19
1998—2012. СРЈ / СЦГ / Србија
Тренерска каријера
2006—2008. Викингур (млађе категорије)
2008—2011. Филкјир (помоћни тренер)
2011—2013. Напредак Крушевац
2011—2013. Србија до 17 / 19 (помоћни тренер)
2013—2016. Викингур (помоћни тренер)
2016—2017. Србија до 19
2017—2019. ХК
2019—2024. Србија до 19
2019—2022. Србија (помоћни тренер)
2024— Србија
* Датум актуелизовања: 16. новембар 2025.

Лидија Стојкановић (Бајина Башта, 31. октобар 1979) бивша је српска фудбалерка, а сада тренер у том спорту. Тренутно води женску репрезентацију Србије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Школовање и активна каријера

[уреди | уреди извор]

Каријеру је започела у локалном клубу Максим из Бајине Баште,[1] где је са четрнаест година наступала за први тим.[2] После тога је играла за Нови Београд и новосадски Олимпик.[3] На новосадском унивезитету завршила је Факултет спорта и физичког васпитања.[4] У Србији је наступала још и за крушевачки Напредак после чега је 2004. године добила понуду за тромесечни инострани ангажман на Исланду. Након дипломирања, крајем исте године, потписала је једногодишњи уговор.[3] Касније је на Исланду као играч провела још неколико сезона, играјући за Викингур и Филкјир, а активну каријеру окончала је 2011.[5][6] Од 1997. је наступала најпре за омладинску, а потом и за сениорску женску репрезентацију од које се опростила у улози капитена.[4]

Тренерски посао

[уреди | уреди извор]

Тренерском послу посветила се још током играчке каријере те је током боравка на Исланду учествовала у раду млађих категорија Викингура и као помоћник у Филкјиру.[7] Убрзо по окончању играчке каријере постала је тренер женске екипе крушевачког Напретка где је остала две године. За то време је била у стручним штабовима женске кадетске и омладинске репрезентације Србије.[3] После тога је радила као помоћник у првом тиму женске екипе Викингура и тренер омладинске екипе.[7] На Исланду је добила и А лиценцу. Од 2016. је почела да води женску омладинску репрезентацију, уз учешће у стручном штабу сениорске екипе. Једногодишњи уговор који је тада потписала није јој продужен па је уследио нови одлазак на Исланд где је водила суперлигашку екипу ХК.[8] Након годину и по дана поново је добила позив Фудбалског савеза Србије да води женску омладинску репрезентацију и учествује у раду сениорског тима.[9] У улози тренера женске омладинске екипе била је наредних шест година.[3] Као стипендиста УЕФА и уз подршку ФСС-а завршила је Про курс и на тај начин 2021. године постала прва жена у Србији која поседује ту лиценцу.[10] Учествовала је и у Менторском програму ФИФА за женске тренере где је сарађивала с Нилсом Нилсеном.[11][12][13] С екипом је остварила пласман на Европско првенство 2024,[14] где је Србија на завршном турниру заузела 5. место.[15] Крајем исте календарске године именована је за селекторку женске фудбалске репрезентације Србије.[16] Услед остварених успеха, на свечаности доделе признања Фудбалског савеза Србије, крајем 2025. године, уручена јој је Златна лопта за најбољег тренера.[17]

Трофеји, награде и признања

[уреди | уреди извор]

Појединачно

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Андрић, М. (7. 3. 2024). „Да се не заборави: Женски фудбалски клуб „Максим. ББ глас. Приступљено 16. 11. 2025. 
  2. ^ Тодић, Михајло (2. 1. 2026). „Далеко и од маште”. Спортски журнал. Приступљено 2. 1. 2026. 
  3. ^ а б в г Šećerov, Zoran (3. 7. 2025). „Lidija Stojkanović: Tajna čarobnog napitka srpske fudbalske vile”. Ekspres.net. Приступљено 16. 11. 2025. 
  4. ^ а б S, I. (3. 7. 2021). „Prva dama sa A licencom | Lidija Stojkanović ispisala istoriju”. Ало!. Приступљено 16. 11. 2025. 
  5. ^ „Lidija Stojkanovic (L. Stojkanovic)”. FastScore.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2025. 
  6. ^ „Lidija Stojkanović”. Soccerdonna (на језику: енглески). Приступљено 16. 11. 2025. 
  7. ^ а б Todić, Maja (17. 12. 2024). „Lidija Stojkanović novi selektor ženske reprezentacije Srbije”. Спорт клуб. Приступљено 16. 11. 2025. 
  8. ^ Мркић, Оља (3. 7. 2021). „Прва Српкиња са УЕФА про лиценцом: Лидија Стојкановић исписала историју нашег фудбала”. Вечерње новости. Приступљено 16. 11. 2025. 
  9. ^ Стојкановић, Мијо (2. 6. 2019). „Лидија Стојкановић, селектор”. Ваљевска искра. Приступљено 16. 11. 2025. 
  10. ^ „Лидија Стојкановић - прва дама тренер у Србији са ПРО лиценцом”. Политика. 6. 7. 2021. Приступљено 16. 11. 2025. 
  11. ^ „As Coach Mentorship Programme concludes: “This is just the beginning [Закључак Менторског програма за тренере: „Ово је само почетак“]. FIFA (на језику: енглески). 15. 12. 2023. Приступљено 16. 11. 2025. 
  12. ^ „"We’re here to create opportunities for female coaches" [„Овде смо да створимо могућности за жене тренере“]. FIFA (на језику: енглески). 10. 1. 2024. Приступљено 16. 11. 2025. 
  13. ^ „Менторски програм ФИФА за женске тренере | Лидија Стојкановић, прва дама у српском фудбалу са УЕФА Про лиценцом: женама тренерима у Србији потребно више прилика и подршке”. Фудбалски савез Србије. 13. 1. 2024. Приступљено 16. 11. 2025. 
  14. ^ „Фудбал: Лидија Стојкановић води девојке на ЕП”. Фудбалски савез Србије. ББ глас. 9. 7. 2024. Приступљено 16. 11. 2025. 
  15. ^ Jakovljević, Andrej (17. 12. 2024). „Poznato ko je novi selektor ženske fudbalske reprezentacije Srbije”. Нова. Приступљено 16. 11. 2025. 
  16. ^ Prodanović, Rada (18. 12. 2024). „Bajinobaštanka Lidija Stojkanović novi selektor ženske reprezentacije Srbije”. Prvi Portal BB. Приступљено 16. 11. 2025. 
  17. ^ „"Златна лопта" ФСС-а за тренера године први пут у рукама жене”. Радио-телевизија Србије. 23. 12. 2025. Приступљено 27. 12. 2025. 
  18. ^ „Додељене "Златне лопте" Фудбалског савеза Србије, дама први пут најбољи тренер”. Радио-телевизија Србије. 25. 12. 2025. Приступљено 27. 12. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]