Лимонит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Лимонит
LimoniteUSGOV.jpg
Земљасти агрегат лимонита
Опште информације
Категорија Аморфан, Минерал
Формула Fe2O3•nH2O
Идентификација
Боја Жута, Жутомрка, Мрка
Прелом нераван
Тврдоћа по Мосу 1 - 3
Сјајност Полуметалична, металична
Огреб Жут, Жутомрк
Густина 3,5 - 4,0 g/cm3

Лимонит, Fe2O3•nH2O, је по хемијском саставу хидроксид гвожђа са променљивим садржајем воде. Аморфан је. Као примесе може да садржи силицијум, алуминијум и титанијум. Најчешће је жуте, жутомрке до мрке боје. Огреба је жутог до жутомрког. Јавља се у бубрежастим, гроздастим и земљастим агрегатима, или у виду превлака и скрама по другим минералима, као што су хематит и магнетит. Најчешће је полуметаличне сјајности, ређе металичне.

Тврдина лимонита је врло променљива, креће се између првог и трећег степена Мосове скале , а густине је између 3,5 и 4,0 g/cm3.

Типичан је седиментни минерал. Настаје трансформацијом скоро свих минерала са садржајем гвожђа, као што су силикати, оксиди, карбонати или сулфиди. Може се јавити и у завршним фазама хидротермалног процеса или у оксидационим зонама сулфидних лежишта. Лимонит је веома распростањен у кори распадања, због тога што је веза између силицијума и гвожђа у силикатима слабија од везе између силицијума и алуминијума.

Заступљен је у земљишту дајући му боју. Испирањен у дубље хоризонте земљишта образују се лимонитске конкреције.

Референце[уреди]

Томић, Зорица (2010). Основи минерологије. Београд: Пољопривредни факултет Универзитета у Београду. стр. 88. ISBN 978-86-7834-102-1. 

Види још[уреди]