Лимончело (пиће)
Лимончело је италијанско слатко алкохолно пиће (ликер) које се прави од посебне сорте лимуна.
О Лимончелу
[уреди | уреди извор]
Лимочело је ликер који се прави од коре посебне сорте лимуна које расте на обали Амалфи и Сорентинском полуострву, сорте соренто. Сам ликер се прави од лимунове коре, алкохола, воде и шећера. Конзумира се јако хладан после оброка или као додатак коктелу.[1].Суштина је да коре лимуна стоје у алкохолу довољно дуго како би пустиле своја природна уља, што омогућава да се приликом мешања са шећером добије мутни ликер какав лимончело треба да буде.[2]
Оригинални и аутентичан укус лимончела се добија од посебне сорте лимуна под називом соренто. Соренто сорта је специфична због медитеранске климе, па има дебелу кору богату есенцијалним уљима и има јаку мирисну арому, што је најважније с обзиром да је кора најважнији састојак ликера.
Служење
[уреди | уреди извор]Традиционално се лимончело служи охлађен као дигестив након вечере. На Сорентинском полуострву и на обали Амалфија обично се служи у малим керамичким чашама, које су такође охлађене. Овај обичај се проширио и у друге делове Италије. Такође може да се послужи као шприц мешањем са Просеком и лимунадом или газираном водом. С обзиром на то да лимончело потиче са обале Амалфи, понекад је познат и као Амалфи шприц.[3]
Алкохолни садржај
[уреди | уреди извор]Алкохолни садржај може значајно варирати, посебно међу домаћим варијантама, али типично је око 30% алкохола по запремини.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]Тачно порекло овог популарног ликера није никад утврђено јер не постоје јасни подаци кад се први пут појављује. Као једна, најзаступљенија варијанта о настанку овог популарног ликера који се наводи на сајту италијанског удружења произвођача вина и ликера се спомиње госпођа Марија Антонија Фараче и њена гостионица на Каприју где је гајила велику башту лимуна и поморанџе. Она је у својој гостионици правила ликер од лимунове коре. Након Другог светског рата њен унук је отворио ресторан чији је специјалитет био ликер од лимуна, прављен по старом рецепту његове баке. Озбиљнија производња почиње тек 1988. године, када је Масимо Канале, Маријин праунук започео занатску производњу лимончела и регистровао свој бренд који наредних година постаје препознатљив широм Италије.[5]
Варијанте
[уреди | уреди извор]Постоје многе варијације лимончела, укључујући оне са аромом поморанџе (аранчело), мешаних цитруса (агрумело), пистаћа (пистаћело), диње (мелончело) и јагоде (фрагончело). Постоји и верзија која се прави са млеком уместо шећерног сирупа, позната као крема од лимончела, која често има мањи садржај алкохола, око 17%.
Популарност
[уреди | уреди извор]Лимончело је други најпопуларнији ликер у Италији, после Кампарија.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Limoncello Pallini 0,7l”. Winebar (на језику: српски). Приступљено 2024-10-14.
- ^ „Limoncello - Liker od limuna - Milin kuvar” (на језику: енглески). 2019-03-27. Приступљено 2024-10-14.
- ^ Spurr, Roger (2023-06-11). „Easy Limoncello Spritz Cocktail Recipe”. The Home Cocktail Club (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-14.
- ^ Chiappisi, Leonardo; Grillo, Isabelle (2018-11-30). „Looking into Limoncello: The Structure of the Italian Liquor Revealed by Small-Angle Neutron Scattering”. ACS Omega (на језику: енглески). 3 (11): 15407—15415. ISSN 2470-1343. PMC 6644077
. PMID 31458197. doi:10.1021/acsomega.8b01858.
- ^ „Ликер Лимончело”.
- ^ „Limoncello: When Life Gives You Lemons...”. Rick Steves (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-14.
