Линдон Џонсон

Линдон Бејнс Џонсон
Биографија Надимак Ел-Би-Џеј (иницијали имена на енглеском језику) Датум рођења (1908-08-27)27. август 1908. Место рођења Стоунвол, Тексас  САД Датум смрти 22. јануар 1973.(1973-01-22) (64 год.) Место смрти Стоунвол, Тексас  САД Узрок смрти Инфаркт Држављанство САД Супружник Лејди Берд Џонсон (Тејлор) (в. 1934 —  његова смрт 1973) Деца Линда и Луси Политичка странка Демократска странка Потпис
Мандати 36. председник САД 22. новембар 1963 — 20. јануар 1969. Избори Председнички избори 1964. Потпредседник Хјуберт Хамфри Претходник Џон Фицџералд Кенеди Наследник Ричард Никсон 37. потпредседник САД 20. јануар 1961 — 22. новембар 1963. Избори Председнички избори 1960. Председник Џон Ф. Кенеди Претходник Ричард Никсон Наследник Хјуберт Хамфри

Линдон Бејнс Џонсон (енгл. Lyndon Baines Johnson; Стоунвол, 27. август 1908 — Стоунвол, 22. јануар 1973) био је 36. председник САД од 1963 до 1969. Он је био је 37. потпредседник САД од 1960. године, за време мандата Џона Кенедија, а постао је председник када је Кенеди убијен у Даласу 1963. године, да би победио на председничким изборима 1964. Током његовог мандата дошло до ескалације рата у Вијетнаму, што је у свету и у САД изазвало оштре критике његове политике. Један је од само четворице људи који су имали све четири федералне изборне позиције у Сједињеним Државама: представник, сенатор, потпредседник и председник.

Рођен у сеоској кући у Стоунволу у Тексасу, Џонсон је радио као средњошколски наставник и помоћник у Конгресу пре него што је победио на изборима за Представнички дом САД 1937. Џонсон је победио на изборима за Сенат Сједињених Држава из Тексаса 1948. године, након што је тесно освојио номинацију Демократске партије. На позицију лидера већинске партије у Сенату именован је 1951. Он јуе постао сенатски лидер демократа 1953. Џонсон је постао познат по својој доминантној личности и „Џонсоновом третману“, агресивној присили моћних политичара да унапреде законодавство. Џонсон се кандидовао за демократску номинацију на председничким изборима 1960. Иако неуспешан, постао је изборни партнер номинованог сенатора Јона Ф. Кенедија и они су победили на изборима са малом већином. Дана 22. новембра 1963. године извршен је атентат на Кенедија, а Џонсон га је наследио на месту председника. Следеће године Џонсон је убедљиво победио на изборима, поразивши сенатора Барија Голдватера из Аризоне. Са 61,1 одсто гласова гласова, Џонсон је освојио највећи удео у гласовима од било ког кандидата од 1820. године.

У унутрашњој политици, Џонсонови програми „Велико друштво“ и „Рат против сиромаштва“ довели су до закона којима се проширују грађанска права, јавно емитовање, здравствено осигурање, здравствена помоћ, поможе образовању и уметности, урбаном и руралном развоју и јавним услугама. Потпомогнут снажном економијом, Рат против сиромаштва помогао је милионима Американаца да се уздигну изнад границе сиромаштва током његове администрације. За разлику од већине јужних политичара, он се успротивио расној сегрегацији, потписивањем закона о грађанским правима за забрану расне дискриминације у јавним објектима, међудржавној трговини, на радном месту и у становању. Закон о бирачким правима окончао је масовну обесправљеност Афроамериканаца на југу, а Закон о имиграцији и држављанству из 1965. године дозволио је већу имиграцију из региона изван Европе. Џонсоново председништво означило је врхунац модерног либерализма у Сједињеним Државама.

У спољној политици, Џонсон је ескалирао америчко учешће у Вијетнамском рату. Конгрес је 1964. године усвојио Резолуцију о заливу Тонкин, којом је Џонсон добио моћ да користи војну силу у југоисточној Азији, без потребе за званичном објавом рата. Број америчког војног особља у Вијетнаму драматично се повећао, са 16.000 саветника у неборбеним улогама 1963. на 525.000 1967, многи у борбеним улогама. Америчке жртве су порасле, а мировни процес је стагнирао. Све већа нелагода због рата стимулисала је велики, гневни антиратни покрет базиран углавном међу студентима регрутног узраста у универзитетским кампусима. Џонсон се суочио са даљим невољама када су 1965. започели летњи нереди у већим градовима и када је стопа криминала порасла, док су његови десничарски противници постављали захтеве за политику „реда и закона”. Док је Џонсон започео своје председништво са широким одобравањем, подршка му је опала како је јавност постала фрустрирана ратом и социјалним немирима. Године 1968, окончао је своју кандидатуру за поновну номинацију након разочаравајућег резултата на предизбору у Њу Хемпширу. Наследио га је Ричард Никсон у јануару 1969. По окончању свог председничког мандата, Џонсон се вратио на свој тексашки ранч, где је умро од срчаног удара четири године касније.

Многи историчари су Џонсона позитивно рангирали због његове унутрашње политике и усвајања многих главних закона који су утицали на грађанска права, контролу оружја, очување дивљине и социјално осигурање, иако је такође привукао значајне критике због ескалације Вијетнамског рата.

Ствари у којима је био први међу председницима САД

• Био је вођа своје партије у Америчком Сенату, пошто је био вођа мањине од 1953. до 1955, а затим вођа већине од 1955. до 1961.
• Био је заменик вође већине у Сенату од 1951. до 1953.
• Први је имао инаугурацију у авиону, уједно и први председник кога је инаугурисала жена.
• Први је током свог мандата посетио Аустралију, Нови Зеланд, Вијетнам, Тајланд, Малезију, Суринам, Хондурас, Никарагву, Ел Салвадор и Гватемалу.
• Први је именовао афроамеричког судију у Врховни суд САД.
• Први је именовао афроамеричку особу на место у Председничком кабинету.
• Први је добио одликовање Сребрну звезду

Види још

• Друга инаугурација председника Линдона Џонсона

Литература

• Bernstein, Irving (1996). Guns or Butter: The Presidency of Lyndon Johnson. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0195063127. 
• Caro, Robert (1982). The Years of Lyndon Johnson: The Path to Power. Alfred A. Knopf. ISBN 978-0679729457. 
• Caro, Robert (1990). The Years of Lyndon Johnson: Means of Ascent. Alfred A. Knopf. ISBN 978-0394528359. 
• Caro, Robert (2002). The Years of Lyndon Johnson: Master Of The Senate. Alfred A. Knopf. ISBN 978-0394720951. 
• Caro, Robert (2012). The Years of Lyndon Johnson: The Passage of Power. Alfred A. Knopf. ISBN 978-0375713255. 
• Dallek, Robert (1991). Lone Star Rising: Lyndon Johnson and His Times, 1961–1973. Oxford University Press. 
• Dallek, Robert (1998). Flawed Giant: Lyndon Johnson and His Times, 1961–1973. Oxford University Press. стр. 524. ISBN 978-0195054651. 
• Gould, Lewis L. (2010). 1968: The Election That Changed America. Chicago: Ivan R. Dee. ISBN 978-1566638623. Приступљено 25. 10. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Reeves, Richard (1993). President Kennedy: Profile of Power. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-64879-4. 
• Walsh, Kenneth T. (2003). Air Force One: a history of the presidents and their planes. New York: Hyperion. ISBN 978-1-4013-0004-3. 
• Woods, Randall (2006). LBJ: Architect of American Ambition. New York: Free Press. ISBN 978-0684834580. 
• Andrew, John A. (1999). Lyndon Johnson and the Great Society. Chicago: Ivan R. Dee. ISBN 978-1566631853. OCLC 37884743. 
• Berman, Larry. Lyndon Johnson's War: The Road to Stalemate in Vietnam (1991)
• Bornet, Vaughn Davis (1983). The Presidency of Lyndon B. Johnson. Lawrence, KS: University Press of Kansas. ISBN 978-0700602421. 
• Brands, H.W. (1997). The Wages of Globalism: Lyndon Johnson and the Limits of American Power. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0195113778. 
• Cohen, Warren I., and Nancy Bernkopf Tuckerm, eds. Lyndon Johnson Confronts the World: American Foreign Policy 1963–1968 (Cambridge University Press, 1994).
• Colman, Jonathan. The Foreign Policy of Lyndon B. Johnson: The United States and the World, 1963–1969 (Edinburgh University Press, 2010)
• Dallek, Robert (2004). Lyndon B. Johnson: Portrait of a President. New York: Oxford University Press. ISBN 978-1280502965. , abridged version of his two-volume biography
• Ellis, Sylvia (2013). Freedom's Pragmatist: Lyndon Johnson and Civil Rights. Gainesville, FL: University Press of Florida.
• Gavin, Francis J. and Mark Atwood Lawrence, eds. (2014) Beyond the Cold War: Lyndon Johnson and the New Global Challenges of the 1960s doi:10.1093/acprof:oso/9780199790692.001.0001 online
• Lichtenstein, Nelson, ed. Political Profiles: The Johnson Years. 1976. short biographies of 400+ key politicians
• Schulman, Bruce J. (1995). Lyndon B. Johnson and American Liberalism: A Brief Biography with Documents. Boston: Bedford Books of St. Martin's Press. ISBN 978-0312083519. 
• Vandiver, Frank E. Shadows of Vietnam: Lyndon Johnson's Wars (1997)
• Woods, Randall B. Prisoners of Hope: Lyndon B. Johnson, the Great Society, and the Limits of Liberalism (2016), 480pp.
• Zarefsky, David. President Johnson's War on Poverty (1986).
• Catsam, Derek. "The Civil Rights Movement and the Presidency in the Hot Years of the Cold War: A Historical and Historiographical Assessment". History Compass 6#1 (2008): 314–344.
• Germany, Kent B. "Historians and the Many Lyndon Johnsons: A Review Essay". Journal of Southern History (2009) 75#4 pp. 1001–1028. in JSTOR
• Lerner, Mitchell B. A Companion to Lyndon B. Johnson (2012); scholarly essays on all aspects of Johnson's career.

Спољашње везе

• Presidential Library & Museum
• White House biography
• The Presidential Recordings of Lyndon B. Johnson Digital Edition
• Линдон Џонсон на сајту C-SPAN (језик: енглески)
• "Life Portrait of Lyndon B. Johnson", from C-SPAN's American Presidents: Life Portraits, November 12, 1999
• Линдон Џонсон на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Линдон Џонсон на сајту LibriVox (језик: енглески)
• Lyndon Baines Johnson: A Resource Guide from the Library of Congress
• Extensive essays on Lyndon Johnson and shorter essays on each member of his cabinet and First Lady from the Miller Center of Public Affairs
• LBJ Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2016), an American Experience documentary
• Lyndon B. Johnson Personal Manuscripts
• Линдон Џонсон на сајту IMDb (језик: енглески)