Линорез

С Википедије, слободне енциклопедије
Пример линореза у две боје естонског уметника Ива Крусамагија
Божидар Продановић, Ентеријер, линорез у боји, 1963.
Алати за урезивање у плочу линолеума
Ваљак за набојавање линореза

Линорез (франц. linogravure, нем. Linolschnitt, енгл. linocut) је графичка техника високе штампе.

Историјат[уреди | уреди извор]

Линолеум је откривен у Енглеској 1863. године. У почетку коришћен за облагање подова, почеће да се употребљава у графици тек 1900. године. Неки од најпознатијих уметника који су се служили овом техником су Анри Матис (1869—1854) и Пабло Пикасо (1881—1973). Пикасо, који је свој први линорез израдио 1954. године, је аутор посебног принципа у оквиру ове технике, при коме за своје вишебојне линорезе користи само једну плочу линолеума, режући и штампајући сукцесивно једну по једну боју.

Принцип[уреди | уреди извор]

Линорез je текође техника високе штампе.Доста је сличан дрворезу. Разлика је у матрици, која је овдје од линолеума. И код линореза се користе разни ножићи за урезивање претходно нацртаног цртежа на плочу (ради се често помоћу индиго папира). Након дублјенја, плоча се премазује штампарском бојом и онда се отискује на папир. Нетретирани дијелови линолеума носе бојене површине, а цртеж остаје необојен. Штампа се на сличан начин као и дрворез. МОже само ручно уз помоћ валјка,, или провлаченјем матрице и папира кроз штампарску пресу. Могуће је израђивати и вишебојне линорезе, али је то нешто компликованији процес у односу на једнобојне. Ова техника је доста једноставна па се и користи у школама на предменту ликовна култура, аи на академијама када се будући умјетници уче основама графичког поступка.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Џевад Хозо, Умјетност мултиоригинала, Прва књижевна комуна Мостар, 1988.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]