Лиска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лиска
Fulica atra, Blässhuhn am Adenauer-Weiher.jpg
Лиска
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Gruiformes
Породица: Rallidae
Род: Fulica
Врста: F. atra
Биномијална номенклатура
Fulica atra
Linnaeus 1758
Fulica atra distribution.png
Ареал лиске      Области где се гнезди     Области у којима је присутна целе године     Области где зимује
Синоними
  • Fulica prior De Vis, 1888[2]

Лиска или црна лиска (лат. Fulica atra) је врста птице из породице барских кока (Rallidae). Насељава Европу, Азију, Аустралију и делове Африке.

Опис[уреди]

Црна лиска у Утрехту у Холандији

Перје лиске је црне боје, ноге су зеленкасте, кљун је беле боје, а на челу има плочицу (лису) беле боје. На прстима има меснате крпице,[3] које јој помажу у пливању уместо пловних кожица. Одрасле јединке лиске достижу дужину од 32 до 42 cm и тежину од 585 до 1.100 g.[4]

Младе лиске су светлије од одраслих јединки и немају плочицу на челу. Перје им постаје црно кад напуне 3 до 4 месеца живота, а белу плочицу на челу добију кад су стари годину дана.

Понашање[уреди]

Територијална је птица и у време сезоне парења оба родитеља агресивно бране своју територију.[5] Ван сезоне парења стварају велика јата, вероватно да би се заштитили од грабљиваца.[6]

Невољно лети, а када узлеће хвата залет трчећи по површини воде. Иако је лош летач, у време сеобе, када углавном лети ноћу, у стању је да прелети велику раздаљину. Добар је пливач, а при пливању клима главом напред-назад.

Размножавање[уреди]

Јаја лиске

Гнезда прави од трске. Носи око 10 јаја, која су жутозелене боје и пегава. У току сезоне има и до 2-3 легла. Мали број младих преживи, због недостатка хране и зато што су плен грабљиваца чапљи и галебова.

Највећи број смрти птића је резултат недостатка хране у првих 10 дана живота, када птићи највише зависе од родитеља за храну.[7] Када нема довољно хране, а младунци мољакају за храну, одрасле лиске кљуцају своје младе док не престану да траже храну. Ако птић не престане да тражи храну, родитељ га може кљуцањем убити.[8] Лиске понекад полажу јаја у гнезда других лиски.[7]

Исхрана[уреди]

Лиске су сваштоједи, хране се алгама, воденим биљем, семењем и плодовима али и јајима других птица, пужевима, шкољкама и рибама.[9] У потрази за храном често гњури.[10]

Распрострањеност и станиште[уреди]

Лиска насељава зарасла слатководна језера и баре и друга водена станишта, а за разлику од већине других врста барских кока нема потребу да се скрива. Гнезди се у Европи, Азији, Аустралији и Африци, а од недавно се проширила и на Нови Зеланд. Стално је присутна у областима са благом климом, док хладније делове Азије и Европе када дође зима и вода се заледи напушта и сели се на југ и запад.

Референце[уреди]

  1. BirdLife International (2012). Fulica atra. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. Condon, H.T. (1975). p. 57.
  3. Лиска
  4. Dunning, John B. Jr. (1992).
  5. Cavé, A.J.; Visser, J.; Perdeck, A.C. (1989). pp. 87–97.
  6. van den Hout, P.J. (2006). pp. 271–274.
  7. 7,0 7,1 „This Coot has a Secret! - NatureOutside”. 20. 6. 2015. 
  8. Attenborough, David (16 12 1998). "The Problems of Parenthood". The Life of Birds. Episode 9. 12 minutes in. BBC One.
  9. Martin R., Perrow; Schutten, J. Hans; Howes, John R.; Holzer, Tim; Madgwick, F. Jane; Jowitt, Adrian J.D. (1997). pp. 241–255.
  10. Bakker, Brigitte J.; Fordham, Robin A. (1993). pp. 131–136.

Литература[уреди]

  • Condon, H.T. (1975). "Checklist of the Birds of Australia: Non-Passerines." Melbourne: Royal Australasian Ornithologists Union.
  • Dunning, John B. Jr., ed. (1992). "CRC Handbook of Avian Body Masses." CRC Press. ISBN 978-0-8493-4258-5.
  • Cavé, A.J.; Visser, J.; Perdeck, A.C. (1989). "Size and quality of the Coot (Fulica atra) territory in relation to age of its tenants and neighbours." Ardea. 77: 87–97.
  • van den Hout, P.J. (2006). "Dense foraging flotillas of Eurasian coots Fulica atra explained by predation by Ganges soft-shell turtle Aspideretus gangeticus?" (PDF). Ardea. 94 (2): 271–274.
  • Martin R., Perrow; Schutten, J. Hans; Howes, John R.; Holzer, Tim; Madgwick, F. Jane; Jowitt, Adrian J.D. (1997). "Interactions between coot (Fulica atra) and submerged macrophytes: the role of birds in the restoration process". Hydrobiologia. 342/343: 241–255. doi:10.1023/A:1017007911190.
  • Bakker, Brigitte J.; Fordham, Robin A. (1993). "Diving behaviour of the Australian coot in a New Zealand lake" (PDF). Notornis. 40 (2): 131–136.

Спољашње везе[уреди]