Лискуни

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Лискуни
Mica (6911818878).jpg
Опште информације
КатегоријаФилосиликати
ФормулаAB2–3(X, Si)4O10(O, F, OH)2
Идентификација
Бојаљубичаста, ружичаста, сребрна, сива (лепидолит); тамнозелена, браон, црна (биотит); жуто-браон, зелено-бела (флогопит); безбојна, провидна (мусковит)
Цепљивостскоро савршена
Преломпахуљаст
Тврдоћа по Мосу2,5–4 (лепидолит); 2,5–3 биотит; 2,5–3 флогопит; 2–2,5 мусковит
Сјајностбисерна, стакласта
Огреббела, безбојна
Специфична тежина2,8–3,0
Знаци препознавањацепљив
Референце[1][2][3][4]
Линскунске плоче
Фотомикрографије танких секција које садрже флогопите. Под унакрсно поларизованом светлосшу са леве стране, и равномерно поларизованом светлошћу са десне стране.
Тамни лискун из источног Онтарија

Лискуни или тињци су група плошастих силикатних (филосиликатних) минерала која обухвата неколико сродних материјала са скоро перфектном калавошћу. Сви су моноклинични, са тенденцијом према псеудохексагоналним кристалима, и слични су у погледу хемијске композиције. Скоро перфектна калавост, која је најпроминентнија карактеристика лискуна, се објашњава хексагоналним аранжманом атома који је налик на плоче.

Лискуни се користе у мноштву продуката у широком опсегу кијим су обухваћене гипсане плоче, боје, пуниоци, посебно за аутомобилске делове, кровни материјали и шиндре, електроника etc.

Енглески назив mica је изведен од латинске речи mica, са значењем мрвица, и вероватно је био под утицајем појма micare, „блистати”.[5]

Класификација[уреди | уреди извор]

Хемијски, лискунима се може дати општа формула[6]

X2Y4–6Z8O20(OH, F)4,

у којој

X је K, Na, или Ca или ређе Ba, Rb, или Cs;
Y је Al, Mg, или Fe или ређе Mn, Cr, Ti, Li, etc.;
Z је углавном Si или Al, али исто тако може да обухвата Fe3+ или Ti.

Структурно, лискуни се могу класификовати као диоктаедрални (Y = 4) и триоктаедрални (Y = 6). Ако је X јон K или Na, лискун је обични лискун, док ако је X јон Ca, лискун се класификује као крти лискун.

Диоктаедрални лискуни[уреди | уреди извор]

Триоктаедрални лискуни[уреди | уреди извор]

Чести лискуни:

Крти лискуни:

Међуслојно-дефицијентни лискуни[уреди | уреди извор]

Веома ситнозрнасти лискуни, који обично показују више варијација у садржају јона и воде, неформално се називају „глински лискуни”. То укључује:

  • Хидро-муковит са H3O+ заједно са K у X позицији;
  • Авалит са K недостатком у X позицији и кореспондирајуће више Si у Z позицији;
  • Фенгит са Mg или Fe2+ заменом за Al у Y позицији и кореспондирајућим увећањем садржаја Si у Z позицији.

Серицит је име за веома фина, рапава зрна и агрегате белог (безбојног) лискуна.

Појава и производња[уреди | уреди извор]

Линскун уграђен у метаморфни камен

Лискун је широко распрострањен и јавља се у магматским, метаморфним и седиментним режимима. Велики кристали лискуна који имају разне видове примена обично се ваде из гранитних пегматита.

Све до 19. века, велики кристали лискуна били су прилично ретки и скупи услед ограниченог снабдевања у Европи. Међутим, њихова цена драстично је опала када су током 19. века пронађене и ископаване велике резерве у Африци и Јужној Америци. Највећи документовани појединачни кристал лискуна (флогопита) пронађен је у руднику Лејси, Онтарио, Канада; његове размере су биле 10 m × 43 m × 43 m (33 ft × 141 ft × 141 ft) и тежио је око 330 t (320 long tons; 360 short tons).[8] Кристали сличне величине пронађени су у Карелији, Русија.[9]

Британски геолошки преглед је известио да је према подацима из 2005, округ Кодерма у држави Џарканд у Индији имао највећи депозит лискуна на свету. Кина је била водећи произвођач лискуна са готово трећином глобалног удела, чему блиско следе САД, Јужна Кореја и Канада. Велика лежишта лискуна су кориштена у Новој Енглеској од 19. века до 1970-их. Велики рудиници су постојали у Конектикату, Њу Хемпширу и Мејну.

Отпадни и љускасти лискун се производи широм света. Године 2010, главни произвођачи били су Русија (100.000 тона), Финска (68.000 тона), Сједињене Државе (53.000 тона), Јужна Кореја (50.000 тона), Француска (20.000 тона) и Канада (15.000 тона). Укупна светска производња била је 350 000 тона, иако подаци за Кину нису били доступни. Највише листастог лискуна произведено је у Индији (3.500 т) и Русији (1.500 т).[10] Љускасти лискун долази из више извора: метаморфне стене назване шкриљац као нуспроизвод обраде фелдспарских и каолинских ресурса, из речних депозита и пегматита. Плочасти лискун је знатно мање изовилан од љускастог и отпадног, и повремено се налази при ископавању љускастог и отпадног лискуна. Најважнији извори плочастог лискуна су наслаге пегматита. Цене плоча лискуна варирају у зависности од разреда и могу се кретати од мање од $1 по килограму за лискун ниског квалитета до више од $2.000 по килограму за најквалитетнији.[11]

На Мадагаскару се лискун такође занатски вади, у лошим радним условима и уз помоћ дечијег рада.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Mica" Архивирано 2015-01-16 на сајту Wayback Machine. Minerals Education Coalition.
  2. ^ "The Mica Group" Архивирано 2015-03-02 на сајту Wayback Machine. Rocks And Minerals 4 U.
  3. ^ "Mica" Архивирано 2015-03-17 на сајту Wayback Machine. mineralszone.com.
  4. ^ "Amethyst Galleries – THE MICA GROUP" Архивирано 2014-12-30 на сајту Wayback Machine. galleries.com.
  5. ^ Kirkpatrick, E. M., ур. (1983). Chambers 20th Century Dictionary. Schwarz, Davidson, Seaton, Simpson, Sherrard (New изд.). Edinburgh: W & R Chambers Ltd. стр. 793. ISBN 0550102345. 
  6. ^ W. A. Deer, R. A. Howie and J. Zussman (1966) An Introduction to the Rock Forming Minerals, Longman, ISBN 0-582-44210-9.
  7. 7,0 7,1 „Mineralogy: Phyllosilicates”. Colgate University. 1997. Архивирано из оригинала на датум 19. 9. 2015. Приступљено 18. 4. 2016. 
  8. ^ Rickwood, P. C. (1981). „The largest crystals” (PDF). American Mineralogist. 66: 885—907. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 25. 8. 2013. 
  9. ^ „The giant crystal project site”. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2009. Приступљено 6. 6. 2009. 
  10. ^ Mica Архивирано 2011-10-30 на сајту Wayback Machine, USGS Mineral Commodity Summaries 2011
  11. ^ Dolley, Thomas P. (2008) "Mica" Архивирано 2011-10-30 на сајту Wayback Machine in USGS 2008 Minerals Yearbook.
  12. ^ Mica mined by children from Madagascar without hindrance in everyday products

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]