Лисолај

Координате: 41° 08′ 55″ СГШ; 21° 18′ 08″ ИГД / 41.1486° СГШ; 21.3022° ИГД / 41.1486; 21.3022
С Википедије, слободне енциклопедије

Лисолај
мкд. Лисолај
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаБитољ
Становништво
 — (2002)225
Географске карактеристике
Координате41° 08′ 55″ СГШ; 21° 18′ 08″ ИГД / 41.1486° СГШ; 21.3022° ИГД / 41.1486; 21.3022
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина700 м
Лисолај на мапи Северне Македоније
Лисолај
Лисолај
Лисолај на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број7242
Позивни број+389 (0)47
Регистарска ознакаBT

Лисолај (мкд. Лисолај) је насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Лисолај припада општини Битољ.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље Лисолај је смештено у јужном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Битоља, насеље је удаљено 16 km северно.

Лисолај се налази у западном делу Пелагоније, највеће висоравни Северне Македоније. Насељски атар је на југу равничарски, док се на северу издиже планина Древеник. Јужно од села тече речица Шемница. Надморска висина насеља је приближно 700 метара.

Клима у насељу је умереноконтинентална.

Историја[уреди | уреди извор]

У месту је радила српска народна школа 1867. године али је престала са радом. Обновљена је тек 1899. године, на основу русам наме (дозволе) коју је потписао битољски валија.[1] Године 1900. ту је прослављена школска слава Св. Сава у цркви и школи. Служио је поп Димитрије, а беседио учитељ Ст. Ристић.[2]

У атару тог села налазио се 1899. године српски православни манастир посвећен Св. арханђелу Гаврилу. То је била, по погрешном уверењу мештана Радославова задужбина.[3]

Име[уреди | уреди извор]

По предању, на овом месту харала је страшна куга, те становници нису никако могли да се од ње спасу. Свет је нагло умирао и како то није престајало почели су да напуштају село, па су тако временом сви отишли, водећи и стоку са собом. У селу је остао само један пас који је био лис и када су људи туда пролазили чуло би се само како пас лаје. Управо због тога место доби име Лисолај.[4]

Становништво[уреди | уреди извор]

По статистици Васила Кнчова, у селу је крајем 19. века имала 340 житеља, Бугара, хришћана, односно егзархиста. По Димитру Мишову, село је на почетку 20. века, пре 1903. имало 400 житеља, егзархиста.[5]Македония. Етнография и Статистика, 238. Лисолај је према последњем попису из 2002. године имао 225 становника.

Претежно становништво по последњем попису су етнички Македонци (99%).

Већинска вероисповест био је православље.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ "Цариградски гласнк", Цариград 1900. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  4. ^ Радивојевић, Сп. (1900). „Народно предање о местима”. Караџић. IV: 8. 
  5. ^ Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 166-167.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]