Пређи на садржај

Литерарни клуб Раде Копарец

С Википедије, слободне енциклопедије
Литерарни клуб Раде Копарец
Радивој Копарец
Датум оснивања1948.
СедиштеНиш, Србија

Литерарни клуб Раде Копарец био је први послератни књижевни клуб у Нишу, основан 1948. године. Назив је понео по песнику и револуционару Радивоју Копарецу (1919–1943), који је погинуо као борац Народноослободилачке борбе у Попшици надомак Ниша.[1]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Током 1945. и 1946. године у згради старе Народне библиотеке у Јеронимовој улици у Нишу окупљала се мања група књижевника, углавном професора и новинара, међу којима су били Даница Чемерикић, Петар Лазић, Ристо Отовић, Стојанка Травањ, Живојин Лекић, Велизар З. Пешић, Борис Јовановић, Вељко Видаковић, Ђорђе Поповић, Станко Тасић, Предраг Д. Цветичанин, Никола Мељаницки, Миодраг Петровић, Оливера Бодиш, Александар Бирвиш, Љуба Станојевић и Љубомир Жунић.


Ја нисам боем и пјан стихове не склапам,
не певам химне ниједној чаши вина,
нити и једној жени врелих облина,
ја нисам боем, ја се у муљ не утапам.[2]
— Радивоје Копарец, Ја нисам боем


Из ових сусрета проистекло је оснивање клуба, који је имао за циљ да подстакне књижевни живот у граду, промовише нове ауторе и створи основу за организовано књижевно деловање.

Издавачка делатност

[уреди | уреди извор]

Клуб је 1948. године покренуо књижевни часопис Наш пут, у којем су објављиване песме, приповетке, критике и текстови о савременој култури. Часопис је излазио у десетак бројева и представљао први покушај организованог послератног књижевног издаваштва у Нишу.

Иако је клуб деловао релативно кратко, његова активност је значајно утицала на обликовање књижевне сцене у Нишу. Многи његови чланови били су касније међу оснивачима Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша и сарадници часописа Гледишта.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Љуба Станојевић: „Књижевни рад у Нишу првих година после ослобођења”
  2. ^ Радивоје Копарец, Песме, Ново покољење, Београд 1949.

Литература

[уреди | уреди извор]