Литијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Литијум
LithiumPelletsUSGOV.jpg
Литијум покривен белим литијум-хидроксидом
Општа својства
Име, симбол литијум, Li
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
H

Li

Na
хелијумлитијумберилијум
Атомски број (Z) 3
Група, периода група 1 (алкални метали), периода 2
Блок s-блок
Категорија   алкални метал
Рел. ат. маса (Ar) [6,938, 6,997] конвенционална: 6,94
Ел. конфигурација [He]2s1
по љускама
2, 1
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 453,69 K (180,54 °‍C)
Тачка кључања 1.615 K (1.342 °C)
Густина 535 kg/m3
Моларна запремина 13,02×10−3 m3/mol
Топлота фузијеkJ/mol
Топлота испаравања 145,92 kJ/mol
Притисак паре 1,63×10−8 Pa (453 K)
Сп. топл. капацитет 3.582 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 1
Особине оксида алкални
Електронегативност 0,98 (Полинг)
0,97 (Олред)
Енергије јонизације 1: 520,2 kJ/mol
2: 7298,1 kJ/mol
3: 11815,0 kJ/mol
Атомски радијус 145 pm
Ковалентни радијус 134 pm
Валсов радијус 182 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураунутрашњецентр. кубична (BCC)
Унутрашњецентрирана тесерална кристална структура за литијум
Брзина звука 6000 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 84,7 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 10,8×106 S/m
Мосова тврдоћа 0,6
CAS број 7439-93-2
референцеВикиподаци

Литијум (грч. lithos — камен), ознака Li, најлакши је од свих познатих метала. Има редни број 3 у периодном систему елемената, атомску тежину 6,94, специфичну тежину 0,534 (при 20 степени целзијуса). Представља смешу два изотопа 7Li(92,6%) и 6Li(7,4%).[1]

Историја[уреди]

Открио га је Јохан Арфведсон 1817. године. Дат му је назив литијум јер се тада веровало да се може наћи искључиво у саставу минерала. Метал је касније, 1855. изолован електролизом његовог хлорида. Атомску тежину му је одредио Ричардс претварањем литијум-хлорида у литијум-перхлорат.[2]

Налажење у природи[уреди]

Заступљен је у земљиној кори у количини од 0,0018 %, али је и поред мале процентуалне заступљености веома чест. За разлику од осталих алкалних метала, литијум се у природи налази у облику силиката. Минерали који га садрже су лепидолит, сподумен, амблигонит и петалит, од којих неки и служе као полазна сировина за његово добијање. Највећа лежишта руде литијума су у Боливији, Чилеу, Аргентини, Кини и Аустралији. Пронађен је и у пепелу многих биљака као што је дуван, али и у млеку и крви.[2]

Добијање[уреди]

Добија се екстракцијом из минерала на разне начине, али се сви они заснивају или на слабијој растворљивости литијум-карбоната, а у односу на карбонате других алкалних метала или на растворљивости литијум-хлорида у алкохолу. Такође, литијум се може добити електролизом стопљеног литијум-хлорида.[2]

Својства[уреди]

У чистом стању и у одсуству ваздуха, има сребрнастометални сјај, по чему личи на натријум и калијум, али од њих је тврђи. Такође, има и вишу тачку топљења, која износи 186 °C, а кључа на око 1.336 °C. Густина износи свега 0,534 и представља најмању густину од свих чврстих елемената.[2] Прилично је испарљив и његова пара боји пламен Бунзенове грејалице кармин црвено, што се користи приликом квалитативне анализе његових соли.[3] Има највећу специфичну топлоту од свих елемената и она износи 0,96 на 50 °C. На ваздуху гори бљештавом белом светлошћу попут магнезијума, градећи моноксид, али друге оксиде гради теже. Са водоником се једини на црвеном усијању градећи литијум-хидрид, а са азотом литијум-нитрид. Директно се једини и са халогенима и сумпором и може се рећи да је хемијски активан, али мање од других алкалних метала. Бурно реагује са киселинама, а у реакцији са водом се не пали, чак ни ако вода кључа. Тада настаје реакција:[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  3. ^ Рондовић, Д. 1991. Квалитативна хемијска анализа. Научна књига: Београд.

Спољашње везе[уреди]