Литијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили лек, погледајте чланак литијум карбонат.
Литијум,  3Li
LithiumPelletsUSGOV.jpg
Литијум покривен белим литијум-хидроксидом
Општа својства
Име, симбол литијум, Li
Литијум у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Европијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (непозната хемијска својства)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
H

Li

Na
хелијумлитијумберилијум
Атомски број (Z) 3
Група, периода група 1 (алкални метали), периода 2
Блок s-блок
Категорија   алкални метал
Рел. ат. маса (Ar) 6,941 u
Ел. конфигурација [He]2s1
по љускама
2, 1
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 453,69 K (180,54 °‍C)
Тачка кључања 1.615 K (1.342 °‍C)
Густина 535 kg/m3
Моларна запремина 13,02×10−3 m3/mol
Топлота фузије kJ/mol
Топлота испаравања 145,92 kJ/mol
Притисак паре 1,63×10−8 Pa (453 K)
Сп. топл. капацитет 3.582 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 1
Особине оксида алкални
Електронегативност 0,98 (Полинг)
0,97 (Олред)
Енергије јонизације 1: 520,2 kJ/mol
2: 7298,1 kJ/mol
3: 11815,0 kJ/mol
Атомски радијус 145 pm
Ковалентни радијус 134 pm
Валсов радијус 182 pm
Остало
Кристална структура унутрашњецентрирана кубична (BCC)
Унутрашњецентрирана тесерална кристална структура за литијум
Брзина звука 6000 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 84,7 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 10,8×106 S/m
Мосова тврдоћа 0,6
CAS број 7439-93-2
референцеВикиподаци

Литијум (грч. lithos — камен), ознака Li, најлакши је од свих познатих метала. Има редни број 3 у периодном систему елемената, атомску тежину 6,94, специфичну тежину 0,534 (при 20 степени целзијуса). Представља смешу два изотопа 7Li(92,6%) и 6Li(7,4%).[1]

Историја[уреди]

Открио га је Јохан Арфведсон 1817. године. Дат му је назив литијум јер се тада веровало да се може наћи искључиво у саставу минерала. Метал је касније, 1855. изолован електролизом његовог хлорида. Атомску тежину му је одредио Ричардс претварањем литијум-хлорида у литијум-перхлорат.[2]

Налажење у природи[уреди]

Заступљен је у земљиној кори у количини од 0,0018 %, али је и поред мале процентуалне заступљености веома чест. За разлику од осталих алкалних метала, литијум се у природи налази у облику силиката. Минерали који га садрже су лепидолит, сподумен, амблигонит и петалит, од којих неки и служе као полазна сировина за његово добијање. Највећа лежишта руде литијума су у Чилеу, Канади, Француској, Немачкој и САД. Пронађен је и у пепелу многих биљака као што је дуван, али и у млеку и крви.[2]

Добијање[уреди]

Добија се екстракцијом из минерала на разне начине, али се сви они заснивају или на слабијој растворљивости литијум-карбоната, а у односу на карбонате других алкалних метала или на растворљивости литијум-хлорида у алкохолу. Такође, литијум се може добити електролизом стопљеног литијум-хлорида.[2]

Својства[уреди]

У чистом стању и у одсуству ваздуха, има сребрнастометални сјај, по чему личи на натријум и калијум, али је од њих тврђи. Такође, има и вишу тачку топљења, која износи 186 °C, а кључа на око 1.336 °C. Густина износи свега 0,534 и представља најмању густину од свих чврстих елемената.[2] Прилично је испарљив и његова пара боји пламен Бунзенове грејалице кармин црвено, што се користи приликом квалитативне анализе његових соли.[3] Има највећу специфичну топлоту од свих елемената и она износи 0,96 на 50 °C. На ваздуху гори бљештавом белом светлошћу попут магнезијума, градећи моноксид, али друге оксиде гради теже. Са водоником се једини на црвеном усијању градећи литијум-хидрид, а са азотом литијум-нитрид. Директно се једини и са халогенима и сумпором и може се рећи да је хемијски активан, али мање од других алкалних метала. Бурно реагује са киселинама, а у реакцији са водом се не пали, чак ни ако вода кључа. Тада настаје реакција:[2]

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  3. Рондовић, Д. 1991. Квалитативна хемијска анализа. Научна књига: Београд.

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Литијум на Викимедијиној остави