Литијум карбонат

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Литијум-карбонат
литијум карбонат
Називи
Други називи
дилитијум-карбонат, Carbolith®, Cibalith-S®, Duralith®, Eskalith®, Lithane®, Lithizine®, Lithobid®, Lithonate®, Lithotabs® Priadel®
Идентификација
ECHA InfoCard 100.008.239
MeSH Lithium+carbonate
RTECS OJ5800000
Својства
Li2CO3
Моларна маса 73.8909 g/mol
Агрегатно стање бели прах без мириса
Густина 2.11 g/cm³
Тачка топљења 723 °C
Тачка кључања 1310 °C
Опасности
Главне опасности корозиван
R-ознаке R22, R36
S-ознаке S24
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије
Литијум карбонат
Li2CO3.svg
IUPAC име
Литијум карбонат
Клинички подаци
Продајно имеЛитијум карбонат
Начин применеорално
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост100%
Везивање протеинане везује се
Метаболизамнема
Полувреме елиминације20 ч.
Излучивањеренално
Идентификатори
CAS број554-13-2 ДаY
ATC кодN05AN01 (WHO)
Хемијски подаци
ФормулаCLi2O3
Моларна маса73.8909

Литијум карбонат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле Li2CO3. Соли литијума спадају у друпу антипсихотика, делују антиманијски и стабилизују афект. Користе се за спречавање осцилација афекта код манично-депресивне психозе (биполарни поремећај афекта). Најчешће се користи литијум карбонат, а поред њега су у употреби и сулфат, цитрат и аспартат литијума.[1]

Хемијске особине[уреди | уреди извор]

Својства[уреди | уреди извор]

Приликом добијања таложи се као бела чврста супстанца и за разлику од карбоната других алкалних метала мало се раствара у води (1,45 грама у 100 g воде на 0 °C, односно 1,38 грама на 15 °C). Са додатком угљен-диоксида ствара се растворни литијум-бикарбонат:

2LiCl + (NH4)2CO3 → Li2CO3↓ + 2NH4Cl
Li2CO3 + CO2 + H2O → 2LiHCO3

Загревањем карбоната на 800 °C у струји водоника настаје оксид:

Li2CO3 → Li2O + CO2

Добијање[уреди | уреди извор]

Може се добити мешањем раствора амонкарбоната и неке литијумове соли. Из добијеног карбоната се даље могу добити неке друге соли литијума (попут нитрата или сулфата) реакцијом са одговарајућом киселином.

Фармакологија[уреди | уреди извор]

Механизам деловања[уреди | уреди извор]

Тачан механизам антиманичног дејства литијума још увек није потпуно разјашњен. Литијум делује на функције неуротрансмитера, функцију ћелијске мембране, метаболизам катјона и воде. Свој главни ефекат литијум остварује блокадом метаболизма инозитол фосфата.[2] Литијум блокира превођење инозитол дифосфата у инозитол монофосфат, због чега је смањена синтеза фосфатидил инозитол бифосфата и диацилглицерола (који су значајни други гласници). Коначан ефекат инхибиције метаболизма инозитол фосфата је смањење ефектра неуротрансмитера на ћелијску мембрану.[3]

Екстрацелуларно, литијум стимулише ефлукс (излазак из ћелије) натријума директном разменом јона и стимулацијом натријум-калијумове пумпе.[4] Заменом калцијумовог или магнезијумовог јона литијумом се повећава пермеабилност (пропустљивост) мембране. Додатно, сматра се да литијум убрзава пресинаптичку разградњу катехоламина.

Новија истраживања указују на могући утицај литијума на циркадијални ритам, модификацију ексспресије гена, или азотоксидни пут у мозгу.

Индикације[уреди | уреди извор]

Литијум сузбија нападе маније и „пегла“ промене расположења па се користи у терапији маничне базе биполарног поремећаја (по потреби са другим антипсихотицима, могућа је и профилактичка примена), код алкохолизма у коме долази до смене маније и депресије и код шизоафективних поремећаја (мешавина схизофреније и поремећаја афекта). Литијум не делује на неуротичке депресије.[5]

Нежељена дејства[уреди | уреди извор]

Терапијска ширина литијума је јако мала, а нежељени екетки бројни: тремор, атаксија, дизартрија, депресија функције тироидее, полидипсија и полиурија. Током терапије може доћи до појаве нефрогеног diabetes insipidus који се не може поправити вазопресином али може тиазидним диуретицима (уз корекцију дозе литијума). Како литијум лако прелази у млеко, код одојчета се могу појавити летаргија, цијаноза, поремећаји рефлекса и хепатомегалија.

Контраидикације[уреди | уреди извор]

Литијум је контраиндикован код преосетљивости на лек, поремећаја бубражне функције, срчане декомпензације, оштећења спроводног система срца, микседема, хипонатријемије и тешке дехидратације.

Фармакокинетика[уреди | уреди извор]

Литијум карбонат се из дигестивног тракта ресорбије брзо и комплетно. Максималне концентрације у плазми постиже за 30 минута до 2 часа по узимању лека. Брзо се расподељује по телесним течностима, али споро улати у ћелију. Комплетно се излучује урином, а време полуелиминације износи око 20 часова.

Диуретици и нестероидни антиинфламаторни лекови смањују ренални клиренс литијума, па је потребно смањити дозу литијума за око 25%

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Паркес, Г. Д. & Фил, Д. (1973). Мелорова модерна неорганска хемија. Београд: Научна књига. 
  2. ^ Варагић, Владислав; Милошевић, Миленко (2001). Фармакологија. Београд. ISBN 978-86-7222-022-3. 
  3. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. стр. 718. ISBN 9780471193500. 
  4. ^ „Medical use”. 
  5. ^ Група аутора (2006). Угрешић, Ненад, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 07. 2011. Приступљено 31. 05. 2010. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Паркес, Г. Д. & Фил, Д. (1973). Мелорова модерна неорганска хемија. Београд: Научна књига. 
  • Варагић, Владислав; Милошевић, Миленко (2001). Фармакологија. Београд. ISBN 978-86-7222-022-3. 
  • Група аутора (2006). Угрешић, Ненад, ур. Фармакотерапијски водич 3 (PDF). Београд. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 07. 2011. Приступљено 31. 05. 2010. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).