Литотрипсија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Литотрипсија
Nierensteinzertrümmerer HM1.jpg
Један од првих апарата за литотрипсију из 1980.
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-9-CM98
MedlinePlus007113
MeSHD008096

Литотрипсија, литолаплаксија, једна је од минимално инвазивних метода у интервентној урологији која се заснива на примена ултразвука у разбијању камена у бубрегу и мокраћоводу. Како камен у бубрежном систему, већи од 10 mm, и неко камење у пречнику 5 до 10 mm, неће спонтано проћи кроз мокраћне канале, за њихово уклањање из организма потребна је нека од уролошких интервенција. Уролозима је данас на располагању више опција за уклањање камена из мокраћног система, међу којима се све више примењује литотрипсија (у 95-98% случајева).[1] Њена предност је и у томе што се лакше одстрањују рецидивни каменци, као и каменци различитог хемијског састава. Ово је посебно значајно када је у питању камен у бубрегу код болесника са једним бубрегом.[2]

Литотрипсија се може извести помоћу уређаја са ударним таласима a (енгл. ESWL-Extracorporeal Shock Wave Lithotripsy), или помоћу уређаја са фокусираним енергетским пиезоелектричним конвертором.

ЕСВЛ уређај поседује генератор ударних механичких таласа и смештен је у једном фокусу елиптичног ултразвучног огледала, док се камен (унутар бубрега или мокраћних канала) смешта у друго жариште. Само циљање обавља се специјалним рендгенским уређајем и системом за нишањење. Да би се камен разбио потребно је у генератору апарата створити, стотину до више хиљада ултразвучних импулса.

Други тип апарат поседује велику енергију и у фокусу (ширине 3 mm) ствара интензитет снаге реда величине 5 MW/cm² у трајању од 0,1 µs до 1 µs. У фокус се поново смешта камен и у око 85% исти се уклања током једне десетоминутне сеансе.

Историјат[уреди]

Последње две деценије 21. века значајно се изменио начин уклањања камена из мокраћних органа, нарочито из бубрега, захваљујући открићу литотрипсије.[3] Убрзо након увођења, литотрипсија је постала широко прихваћен у свету па се данас 96% свих калкулуса успешно третира на овај начин.

Екстракорпорална литотрипсија ударним таласима (ESWL) први пут је изведена у Уролошкој клиници у Минхену 1980.[4] Две године касније (1982) Chaussy је ову методу увео као неинвазивну методу за третман калкулуса горњих мокраћних путева код одраслих.[5]

У практичну употребу у САД ЕСВЛ је уведена 1984, прво код одраслих, а потом и код деце. Данас, је ЕСВЛ најчешћи облик уклањања камена из мокраћног сиситема у Северној Америци.[6]

Прихватање литотрипсије у дечјој урологији ишло је спорије. Први пут је ЕСВЛ код деце примењен у Методистичкој болници (Metodist Hospital) у Индијанополису, САД, 1984. године литотриптором Dornier HM3, о чему су прва искуства објављена 1986. године.[7][8]

Првих година након увођења литотриптора у клиничку праксу, забележене су велике рестрикције у индикацијама, да би ЕСВЛ третман данас постао метода којом се може отстрањивати камен мокраћног система како код одраслих тако и код деце (без обзира на тип, локализацију и величину камена).[9]

Врсте литотрипсије[уреди]

Екстракорпорална литотрипсија ударним таласима (ЕСВЛ)

Екстракорпорална литотрипсија ударним таласима је: неинвазиван, бесконтактни, применљив метод дезинтеграције камена у мокраћним органима на свим нивоима. Она је у 21. веку постала најчешћи тип литотрипсије, као поузданија техника, и метода избора у односу на хируршке интервенције, које су праћене бројним компликацијама, честим рецидивима, оштећењем функционих јединица мокраћног сиситема,

Перкутана ултразвучна литотрипсија

Перкутана ултразвучна литотрипсија метода је која се све више примењује за одстрањивање већег камена (изнад 2 см), због високе стопе успешности. Метода захтева општу или регионалну спиналну анестезију. Око 98% камење у бубрегу и 88% камења које је прешло у уретер може се уклонити овом методом. Учесталост компликација је у опсегу од 5% до 6% [10].

Интракорпорална литотрипсија или уретероскопска ласерска литхотрипсија

Ово је метода иако има већу стопу успешности од ЕСВЛ, има и већи ризик од компликација, као што су сепса и повреде уретера.[11]

Екстракорпорална литотрипсија ударним таласима[уреди]

Последње две деценије, од увођења екстракорпоралне литотрипсије ударним таласима, радикално се изменио начин уклањања камена из мокраћних органа, а метода је постала метода избора у лечењу камена у бубрегу.[12]. Увођењем ове методе хируршко лечење камена у бубрегу сведено је на минималан број болесника (нпр у Србији на 1–2 %)[13]). Екстракорпоралном литотрипсијом се одстрањују из мокраћних органа каманци различитог хемијског састава, посебно рецидивишући (понављајући).[14] [15][16][17]

Након рутинске примене ове методе, оперативни начин уклањања камена у бубрегу данас се углавном примењује за одстрањивање тзв. одливних каменаца, каменаца бубрежних чашица са стенозом вратова чашица, када се упоредо врши и корекција стенозе у могућим границама. Хируршки се уклања и камен код дистопијског бубрега (карлични положај бубрега). У свим осталим случајевима оперативни начин лечења заменила је метода екстракорпоралне литотрипсије ударним таласима (ESWL) . Овом методом се камен мрви у ситније делове, величине зрна песка, и затим спонтано елиминише измокравањем.[18]

Процедура извођења

Ударни таласи, високе енергије, произведени варничењем у генератору ударних таласаса, преносе се до болесника кроз водену средину (стављањем болесника у каду са водом или преко коморе са течношћу). На месту фокуса ударних таласа о бубрежни камен, ослобађа се високоенергетска механичка сила (механички удари), који превазилазе чврстину камена и мрве га од периферије ка средишту. Збиром генеричких ударних таласа ситни камен се мрви у парчиће величине песка.[19][20].

Екстракорпоралне литотрипсије ударним таласима (ESWL) ;

Принцип рада литотриптера
  • Ултразвучни таласи су учестаности изнад чујног опсега (учестаности од 0,.8 до 3,5 MHz)
  • Снага таласа је 0,2 до 3 V/cm²
  • Површина сонде 5 cm²
  • Ултразвук се до пацијента преноси преко каде са водом или коморе са течношћу
  • Позиција камена се одређује двоструким рендгенским снимком
  • Високонапонско пражњење или пиезопретварач стварају ултразвучне таласе који мрве „камен“
Предности

Метода литотрипсијер је у 21. веку максимално поједностављена захваљујући усавршеној техници, а правилним индикацијама уз адекватно примењене поступке, и разне ендоуролошке манипулације, уклањање камена је безбедно, а траума минимална. Зато је метода литотрипсије поузданија у односу на хируршке интервенције, које су праћене бројним компликацијама, честим рецидивима и оштећењима функционих јединица. Њена предност је и у томе што се лакше одстрањују рецидивни каменци, као и каменци различитог хемијског састава. Ово је посебно значајно када је у питању камен у бубрегу код болесника са једним бубрегом.

Могуће компликације

Поступак се према потреби безбедно може понављати више пута и најчешће се изводи амбулантно. Број компликација је сведен на минимум и најчешће су пролазне: крвављење, лумбални бол, повраћање, пораст температуре тела, („steinstrasse“), ређе поремећаји срчаног ритма и пораст крвног притиска, а веома ретко и једна од најтежих компликација – интраренални или екстраренални хематом.[21][16][22].

Контраиндикације

Контраиндикације за примену екстракорпоралне литотрипсије ударним таласима су: * поремећај коагулације крви,

Зато се екстракорпорална литотрипсија ударним таласима користи само у случајевима рендгенски јасно видљивог камена, осим одливног или камена у дистопијском бубрегу.[23][24][25].

Апарат за литотрипсију (разбијање камена у бубрегу)
Фрагменти калцијум оксалатног камена у бубрега пречника 1 cm након литотрипсије
Превентивне мере након интервенције

Након дезинтеграције камена литотрипсијом болесницима се саветује већа физичка активност, повећан унос течности ради увећања количине излучене мокраће и лакшег измокравања (елиминације) остатака измрвљеног камена. Примена спазмолитичких лекова ординира се према потреби, а обавезно се у терапију уводе диуретици и антимикробни лекови [26].

Перкутана ултразвучна литотрипсија[уреди]

Перкутана ултразвучна литотрипсија (ПУЛ) је минимално инвазивна метода у урологији која подразумева пласирање крутог инструмента сличног цистоскопу. Кроз минимални хируршки рез дужине пола сантиметра на кожи слабине улази се инструментом у бубрежну карлицу и мехаханички разбија камен који је недоступан другим апаратима. Каменци се дезинтегришу (уситњавају) преко малог ултразвучног трансђусера како би се његови делови потом кроз инструмент директно могли уклонити [27]. Најчешћи приступ локалитету камена у бубрегу у току ПУЛ-а у пракси је леђни чашични присту преко доњег пола бубрега [28]

Највећи број бубрежног камење може се уклонити применом перкутане литотрипсије. Међутим, ако је терапеутима на располагању апарат за ЕСВЛ, перкутана ултразвучну литотрипсију треба користити само када постоји вероватноћа да ће исход интервенције после ЕСВЛ бити неповољнији [29]

Иако је ПУЛ минимално инвазивна метода ипак она је хируршка процедура, и да би се избегле евентуалне компликације, пре интервенције пацијент мора бити свестрано анатомиски и клинички сагледан. Зато се у припреми поред стандардних дијагностичких процедура (нативни рендген снимка трбушних органа, бубрега, уретера и мокраћне бешике) за планирање и одређаивање приступа камену и веће вероватноће успеха интервенције обавезна ради и интравенска урографија (ИВУ) или компјутеризована томографија (ЦТ) мокраћног система и трбуха. Такође поред процедуралне сонографије и флуороскопије бубрега и околних структура у припреми се препоручује и:

  • утврђивање оптималне локације приступа камену на основу његове позиције у бубрег (вентрални или леђни)
  • утврђивање да околни органи поред или око бубрега (нпр. слезине, јетре, дебело црево, плућна марамица, плућа) нису на планираном перкутаном путу инструмента до камена [30][31]

Интракорпорална литотрипсија [32] [33] [34] [35] [36] [37][уреди]

Ова метода развила се из разбијања камена у уретеру, у центрима са високо обученим специјалистима, који су након неколико стотина успешних интервенција у уретеру, почели да изводе те захвате и у деловима бубрега. За разбијање камења у бубрегу овим приступом данас се најчешће користи:

  • Пнеуматска (балистичка) енергија - исти принцип који се користи код разбијања асфалта
  • Енерагија ласерског зрачења кроз флексибилне апарате; за камење мање од 2 см, до кога се не може доћи семиригидним апаратом.

За приступ бубрегу у овој методи користе се семиригидни (получврсти) и флексибилни (савитљиви) оптички апарати. Обе врсте апарата имају своје предности и мане. Идеално је комбиновати обе процедуре уколико је то могуће. Семиригдни апарати даљу бољу визуелизацију и погоднији су за велико камење, док флексибилни апарати могу савладати препреке које претходни (получврсти) не могу, или нису ефикасни код масивне калкулозе.

Извори[уреди]

  1. ^ Wignall GR, Canales BK, Denstedt JD, Monga M. Minimally invasive approaches to upper urinary tract urolithiasis. Urol Clin North Am. 2008;35:441-454.
  2. ^ Clyde MW, Juri VK, Robert CN, John GP, William GT. Extracorporeal shock wave lithotripsy: long term complications. Am J Radiol 1988; 150;311-5
  3. ^ Robert IK. Endourological treatment of ureteral calculi. J Urol 1986;155:239-43.
  4. ^ Chaussy C, Schmiedt E, Brendel W. Extracorporeally induced destrucution of kidney stones by shock waves. Lancet 1980; 13:1265-8.
  5. ^ Dirk MW, Helmut R, Erich N, Hubertus R, Alken P, Hohenfellner R. New generation shock wave lithotripsy. J Urol 1987;123:563-5.
  6. ^ Eisenberger F, Schmidt A. ESWL and the future of stone management. World J Urol 1993;11(1):2-6.
  7. ^ Chaussy C, Schmiedt E, Jocham D, Brendel W, Forssman B,Walther V. First clinical experience with extracorporeally induced destrucution of kidney stones by shock waves. J Urol 1982; 127:417.
  8. ^ Newman DM, Coury T, Lingeman JE, Mertz JHO, Mosbaugh PG, Stele RE. Extracorporeal shock wave lithotripsy experience in children. J Urol 1986; 136:238.
  9. ^ Abara E, Merguerian PA, McLorie GA, Psihramis KE, Jewett MAS, Churchill BM. Lithostar; 144:489-91.
  10. ^ Kim SC, Kuo RL, Lingeman JE. Percutaneous nephrolithotomy: an update. Curr Opin Urology. 2003;13:235-241.
  11. ^ Matsuoka K, Iida S, Nakanami M, et al. Holmium: yttrium-aluminum-garnet laser for endoscopic lithotripsy. Urology. 1995;45:947-952.
  12. ^ Wilbert DM, Reincherberger H, Erich N, Hubertus R, Peter A, RudolfH. Second generation shock wave lithotripsy: Experience with thelithostar. J Urol 1988;14-0:225-8.
  13. ^ Зоговић Јездимир, Екстракорпорална литотрипсија ударним таласима у мокраћним органима код болесника са једним бубрегом. BIBLID 0370-8179, 130(2002) 9 10 pp. 312-315 UDC:616.613-003.708 Саопштења, Приступљено 8. 4. 2013.
  14. ^ Rajesh KA, Mahenora B, Anat K, Rakesh K. Treatment of ureteral calculi with extracorporeal shock wave lithotripsy using lithostar. J Urol 1991;146:734-41.
  15. ^ Roy PF. Experience with new double-J stein catheter. J Urol1987;12o:678-81.
  16. 16,0 16,1 Eli KM, Jackson EF, Michaele M. Bacteriuria following extracorporealshock wave lithotripsy of infection stones. J Urol 1988;140:254-6.
  17. ^ Boyce PL. ESWL and double-J stents. Br J Urol 1990;56:84-5.
  18. ^ Eisenberger F, Schmidt A. ESWL and the future of stone management. World J Urol 1993;11(1):2-6.
  19. ^ Grims P. Posledice nefrolitijaze. Urol Arh Beograd 1981;15:120-6.
  20. ^ Petković S. Stvaranje i liječenje kamena u bubregu. Prolom banja, 1985.
  21. ^ Gasser TG, Frei R. Risk of bacteriuria during extracorporeal shockwave lithotripsy. Br J Urol 1993;71:17-20.
  22. ^ Copcoat MJ, Webb DR, Kellett MJ, Fletcher HS, McNicolas TA,Dickinson IK. The complications of extracorporeal shock wave lithotripsys. Management and prevention. Br J Urol 1988;58:57-8.
  23. ^ Clyde MW, Juri VK, Robert CN, John GP, William GT. Extracorporealshock wave lithotripsy: long term complications. Am J Radiol 1988;150;311-5.
  24. ^ Das G et al. Chemical analysis of post-lithotripsy stone fragments: Aclinical evaluation. Br J Urol 1993;72(4):498-502.
  25. ^ Bruce RG, Robert AR, Dracot E, Voughan JR. Extracorporeal shock wave lithotripsy and its effect of renal function. J Urol 1988;13:482-5.
  26. ^ Evan AP, Willis LR, Gonnorg B, Reed G, McAteer JA, Lingeman JE. Shock wave lithotripsy-induced renal injury. Am J Kidney Dis 1991;17(4):445-50.
  27. ^ „DOMETI ENDOSKOPIJE U UROLOGIJI, Od kamena prah”. politika.rs. Архивирано из оригинала на датум 16. 03. 2011. Приступљено 15. 1. 2012. 
  28. ^ (на језику: енглески) Matlaga Br, Shah Od, Zagoria RJ, Dyer RB, Streem SB, Assimos Dg. Computerized tomography guided access for percutaneous nephrolithotomy. J Urol 2003;170(1):45-7. Abstract, Приступљено 8. 4. 2013.
  29. ^ (на језику: енглески) Osman M, Wendt-Nordahl G, Heger K, Michel MS, Alken P, Knoll T. Percutaneous nephrolithotomy with ultrasonography-guided renal access: experience from over 300 cases. BJu Int 2005;96(6):875-8. Abstract, Приступљено 8. 4. 2013.
  30. ^ (на језику: енглески) Kim Sc, Kuo RL, Lingeman JE. Percutaneus nephrolithotomy: an update. Curr Opin Urol 2003;13(3):235-41.Abstract, Приступљено 8. 4. 2013.
  31. ^ (на језику: енглески) Knoll T, Michel MS, Alken P. Surgical atlas. Percutaneous nephrolithotomy: the Mannheim technique. BJu Int 2007;99(1):213-31. PubMed, Приступљено 8. 4. 2013.
  32. ^ (на језику: енглески) Аbreu SC, Gill IS. Advanced renal laparoscopy. BJu Int 2005;95 (Suppl 2):114-9. Abstract, Приступљено 8. 4. 2013.
  33. ^ (на језику: енглески) Turk I, Dreger S, Roigas J, Fahlenkamp D, Schonberger B, Loening Sa. Laparoscopic ureterolithotomy. Tech urol 1998;4(1):29-34. Abstract, Приступљено 8. 4. 2013.
  34. ^ (на језику: енглески) Keeley FX, Gialas I, Pillai M, Chrisofos M, Tolley DA. Laparosopcic ureterolithotomy; the Edinburgh experience. BJu Int 1999;84(7):765-9.Abstract, Приступљено 8. 4. 2013.
  35. ^ Gaur DD, Trivedi S, Prabhudesai MR, Madhusudhana Hr, Gopichand M. Laparoscopic ureterolithotomy: technical considerations and long term follow up. BJu Int 2002;89(4):339-43. Abstract, Приступљено 8. 4. 2013.
  36. ^ (на језику: енглески) Flasko T, Holman E, kovacs g, Tallai B, Toth c, Salah Ma. Laparoscopic ureterolithotomy: the method of choice in selected cases. J Laparaendosc Adv Surg Tech a. 2005;15(2)149-52. Abstract, Приступљено 8. 4. 2013.
  37. ^ (на језику: енглески) Kijvikai K, Patcharatrakul S. Laparoscopic ureterolithotomy: its role and some controversial technical considerations. Int J urol 2006;13(3):206-10. Abstract, Приступљено 8. 4. 2013.
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).