Личка регимента
| Личка регимента Likaner Regiment | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1746—1873 | |||||||||
.jpg) Личка регимента (I) са суседним крајишким и жупанијским областима (1820) | |||||||||
| Главни град | Госпић | ||||||||
| Религија | православље, католицизам | ||||||||
| Земља |  Хабзбуршка монархија | ||||||||
| Површина | 2.733 (1871) км2 | ||||||||
| Становништво | 76.072 (1871) | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | војна покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1746 | ||||||||
• Укинуто | 1873 | ||||||||
| |||||||||
Личка регимента (хрв. Lička pukovnija, нем. Likaner Regiment) или Лички пук била је војно-територијална јединица Војне крајине у Хабзбуршкој монархији. Постојала је од 1746. до 1873. године. Обухватала је највећи део Лике и Крбаве, а управно седиште регименте било је у Госпићу. Првобитно се налазила у саставу Карловачког генералата, односно Хрватске војне крајине, а потом је након 1850. године припадала обједињеној Хрватско-славонској војној крајини. Развојачена је 1873. године и укључена у састав новоствореног Личко-оточког окружја.[1][2][3]
Становништво Личке регименте чинили су највећим делом Срби и Хрвати, док су преостали део чинили припадници разних народа, који су се као војни часници или службеници досељавали уз других хабзбуршких земаља.[4][5] Најпознатији православни Србин са тог простора био је Никола Тесла, који је рођен 1856. године управо на подручју Личке регименте, у селу Смиљану код Госпића.
Историја
[уреди | уреди извор]
Током прве половине 18. века, све крајишке капетаније на подручју Лике и Крбаве налазиле су се у саставу тадашњег Карловачког генералата, односно Хрватске војне крајине. Личка регимента је основана 1746. године, након реорганизације личко-крбавских крајишких јединица. Првобитно се према истоку прострала до планине Пљешевице, која је још од Карловачког мира (1699) представљала границу према османској Босни, а након склапања Свиштовског мира (1791), граница је померена даље према истоку, на горњи ток реке Уне, тако да је Личкој регименти тада прикључено и подручје личког Поуња. [1][2]
Према одредбама Пожунског мира, целокупно подручје Личке регименте је током 1806. године заједно са свим крајишким и жупансијксим областима јужно од реке Саве потпало под француску власт, ушавши у састав новостворених Илирских провинција. Хабзбуршка војска је 1813. године поново запоела то подручје, које је ушло у састав Аустријске царевине.[6]
Царским патентом од 7. маја 1850. године, проглашено је ступање на снагу новог крајишког статута, чиме је извршена реформа управе у свим граничарским областима, укључујући и Личку регименту.[7] Након 1860. године, обновљене су политичке расправе и спорови око потенцијалног развојачења Личке регименте и осталих крајишких области, за шта су се залагали политички чиниоци у Загребу, али томе су се противиле војне власти у Бечу, тако да је питање о развојачењу у неколико наврата одлагано.[8][9]
Током 1873. године спроведена је царска одлука о развојачењу свих пукова у саставу Хрватско-славонске војне крајине, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја, међу којима је био и новостворено Личко-оточко окружје, које је образовано на подручју укунутих регименти, Личке и Оточке. Тек 1881. године, сва крајишка окружја прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији, која је тиме добила границу на рекама Уни и Сави. У оквирима проширене Краљевине, припојена окружја наставила су да постоје до 1886. годинне, када је жупанијско уређење проширено и на те просторе, чиме је довршен процес интеграције некадашњих крајишких области.[10][11][12]
Види још
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Ваничек 1881.
- ^ а б Дабић 2000.
- ^ Valentić 1881.
- ^ Радека 1963.
- ^ Гавриловић 1986, стр. 217-232.
- ^ Bundy 1987.
- ^ Поповић 1953, стр. 104-112.
- ^ Valentić 1972, стр. 63-71.
- ^ Valentić 1978, стр. 45-67.
- ^ Valentić 1981.
- ^ Planinić 1992, стр. 173-183.
- ^ Dubravica 2001, стр. 159-172.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bundy, Frank J. (1987). The Administration of the Illyrian Provinces of the French Empire, 1809-1813. New York-London: Garland.
- Valentić, Mirko (1972). . „Hrvatsko-slavonska Vojna krajina u 1860-im godinama”. Časopis za suvremenu povijest. 4 (1): 63—71. Архивирано из оригинала 18. 06. 2022. г. Приступљено 28. 03. 2025.
- Valentić, Mirko (1978). . „Vojna krajina u austrijskoj politici 1849-1860.”. Časopis za suvremenu povijest. 10 (2): 45—67. Архивирано из оригинала 02. 05. 2024. г. Приступљено 28. 03. 2025.
- Valentić, Mirko (1981). Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881. Zagreb: Centar za povijesne znanosti; Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske.
- Ваничек, Франц (1881) [1878]. Историја Војничке крајине или историја васцелог српског народа са ове и оне стране Дунава, Саве, Уне, Врбаса тако и приморја (од 1538 до 1873=335 година). 1 (3 изд.). Нови Сад: Јован Ђуричић-Биорац.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од Београдског мира до краја XVIII века”. Историја српског народа. 4 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 217—232.
- Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
- Dubravica, Branko (2001). . „Političko-teritorijalna podjela i opseg civilne Hrvatske u godinama sjedinjenja s vojnom Hrvatskom 1871.-1886.”. Politička misao. 38 (3): 159—172.
- Planinić, Silvana (1992). . „Krajiško okružno upraviteljstvo (distrikti) i krajiške imovne općine u Hrvatsko-slavonskoj krajini”. Arhivski vjesnik. 34-35 (1991-1992): 173—183.
- Поповић, Дака (1953). . „Статут за хрватско-славонску и банатско-српску Војну границу од 7 маја 1850”. Зборник Матице српске: Серија друштвених наука. 5: 104—112.
- Радека, Милан (1963). Срби и православље Горње Крајине. Загреб: Савез удружења православног свештенства.
- Радека, Милан (1975). Горња Крајина или Карловачко владичанство. Загреб: Савез удружења православних свештеника.
- Rothenberg, Gunther E. (1966). The Military Border in Croatia, 1740-1881: A Study of an Imperial Institution. Chicago: University of Chicago Press.
- Stanić, Damir (2014). . „Prilog poznavanju kolonizacije pograničja Karlovačkog generalata 1790-ih”. Historijski zbornik. 67 (1): 93—117.
