Личко-крбавска жупанија
Личко-крбавска жупанија | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
1881.—1922. | |||||||
![]() | |||||||
Главни град | Госпић | ||||||
Регија | Балкан | ||||||
Земља | 1. Аустроугарска (Угарски део Монархије, Хрватска-Славонија) 2. Држава Словенаца, Хрвата и Срба 3. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||
Површина | 6.211 км2 км2 | ||||||
Становништво | 204.710 (1910) | ||||||
Догађаји | |||||||
Статус | Бивша жупанија | ||||||
Историја | |||||||
• Успостављено | 1881. | ||||||
• Укинуто | 1922. | ||||||
|
Личко-крбавска жупанија (лат. Comitatus Likensis-Corbaviensis; мађ. Lika-Krbava vármegye; нем. Komitat Lika-Krbava) била је жупанија унутар Краљевине Хрватске и Славоније, у саставу Земаља круне Светог Стефана у Аустроугарској Монархији. Средиште жупаније био је Госпић.
Географија[уреди | уреди извор]
Личко-крбавска жупанија граничила је с Далмацијом која је припадала Аустрији, Босном и Херцеговином која је била под заједничком аустроугарском управом, те Модрушко-ријечком жупанијом која је припадала Хрватско-славонском краљевству. Жупанија је излазила на јадранску обалу. Око 1910, имала је површину од 6.211 км2.
Историја[уреди | уреди извор]
Личко-крбавска жупанија формирана је након укидања Војне крајине и припојена Хрватској и Славонији 15. јула 1881. године. Након раскидања државно-правних веза с Аустријом и Угарском одлуком Хрватског сабора из 1918. постала је делом Краљевине СХС. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Приморско-крајишке области.[1]
-
Жупаније Краљевине Хрватске и Славоније
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 1910. ова је жупанија бројала 204.710 становника, а према језику којим су говорили били су овако подељени:[2]
- Српски језик: 104.036
- Хрватски језик: 100.346
- остали
Управна подела[уреди | уреди извор]
Почетком 20. века, жупанија је била подељена на следеће котареве:
Котареви | |
---|---|
Котар | Средиште |
Бриње | Бриње |
Госпић | Госпић |
Грачац | Грачац |
Доњи Лапац | Доњи Лапац |
Кореница | Кореница |
Оточац | Оточац |
Перушић | Перушић |
Сењ | Сењ |
Удбина | Удбина |
Муниципални град | |
Сењ |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Димић 2001, стр. 111-117.
- ^ Пописи становништва 1900. и 1910. у Аустроугарској, Приступљено 30. 10. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.