Лична карта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лична карта СФРЈ у СРЈ и Србији кориштена до 2006. године.

Лична карта је јавна исправа којом држављани доказују идентитет унутар матичне државе. Лична карта служи и као доказ о другим чињеницама које су у њој садржане.[1] Ако је то одређено међународним уговором, лична карта може да служи и као путна исправа. У већини еврпских држава, лична карта је обавезна за поседовати и носити са собом након што особа напуни одређен број година (најчешће кад особа постане пунолетна, у неким и раније, нпр. у Белигији са 12 година), а неке државе дозвољавају да се носи пасош или возачка дозвола. Неке државе издају личне карте, али не захтевају да се поседује (Аустрија, Италија,...), док неке уопште немају образац личне карте (Уједињено Краљевство, Канада).

Уколико особа одбије да покаже личну карту полицији или не поседује личну карту добија новчану казну. Лична карта се издаје страним држављанима и лицима без држављанства са одобреним сталим боравком.

Лична карта у Републици Србији[уреди]

Лична карта
ИздајеBadge of Serbian Ministry of Interior.jpg МУП Републике Србије
Датум првог
издавања
2006
Тип документалична карта
Датум истицања10 година (5 година ако је издата лицу млађем од 18 година) [2]
Предња страна личне карте
Задња страна личне карте са чипом
Задња страна личне карте без чипом

Право на личну карту има сваки држављанин Републике Србије старији од 10 година живота са пребивалиштем у Републици Србији. Она се издаје са роком важења од 10 година, а малолетницима са роком важења до 5 година, а најкасније до краја месеца у календарској години када пуне 16 година живота[3]. Личну карту издаје полицијска управа према пребивалишту особе или амбасада/конзулат у иностранству. Подношење захтева и преузимање личне карте се обавља лично. Приликом подношења захтева потребно је донети документе које траже (зависи од случаја до случаја, уверење о држављанству, извод из матичне књиге рођених,...) и узима се отисак прста, потпис и слика се у црнобеле боје у полицијској управи. Рок за издавање је 15 дана од дана подношења захтева.

Образац личне карте штампа се на српском језику, ћириличним писмом, и на енглеском језику, а у складу са законом и на језику и писму националних мањина. Може поседовати чип, у којем у сачувани сви доле наведени подаци. *Напомена: У случају да је лична карта издата са чипом, на самој личној није исписана адреса, те при промени адресе пребивалишта није потребно мењати саму личну карту.

На предњој страни личне карте штампају следећи подаци:

1) Презиме

2) Име

3) Датум рођења

4) Пол

5) Регистарски број

6) Датум издавања

7) Важи до

8) Документ издаје

На задњој страни личне карте штампају следећи подаци:

1) Јединствени матични број грађана

2) Држава рођења

3) Место и општина рођења

4) Пребивалиште и адреса стана

5) Машински читљиву зону

Лична карта не поседује радио-фреквентни идентификатор.

Са личном картом се може ући и боравити у Северну Македонију (90 дана), Босну и Херцеговину (90 дана) и Црну Гору (30 дана)[4].

Лична карта не поседује RFID, те не испуњава ICAO9303 стандард путних исправа.

Приликом промене личних података (име, презиме), адресе и приликом губитка личне карте, мора се издати друга.

Лична карта на старом обрасцу је важила на рок издавања наведеном на личној карти, најкасније до 31. децембра 2016. године.

Држављанин који нема пријављено пребивалиште у Србији, сходно члану 5 Закона о личној карти, може имати личну карту са роком важења од две године.

Уколико особа одбије да покаже личну карту полицији или не поседује личну карту добија новчану казну у висини од 50000 динара или 30 дана затвора.

Особна исказница у Републици Хрватској[уреди]

Лична карта
ИздајеMUP RH.svg МУП Републике Хрватске
Тип документалична карта
Датум истицања5 година[5]

Право на особну исказницу има сваки држављанин Републике Хрватске старији од 10 година живота са пребивалиштем у Републици Хрватској. Она се издаје са роком важења од 10 година, а малолетницима са роком важења до 5 година, а најкасније до краја месеца у календарској години када пуне 18 година живота. Особну исказницу издаје полицијска управа према пребивалишту особе. Приликом подношења захтева потребно је донети документе које траже (зависи од случаја до случаја, уверење о држављанству, извод из матичне књиге рођених,...) и узима се отисак прста, потпис и слика се у црнобеле боје у полицијској управи. Рок за издавање је 10 дана од дана подношења захтева.

Предња страна особне исказнице
Задња страна особне исказнице

Образац личне карте штампа се на хрватском језику, латиничним писмом, и на енглеском језику, а у складу са законом и на језику и писму националних мањина.

На предњој страни личне карте штампају следећи подаци:

1) Презиме

2) Име

3) Датум рођења

4) Спол

5) Држављанство

6) Број особне исказнице

7) Вриједи до

На задњој страни личне карте штампају следећи подаци:

1) Пребивалиште

2) Издала

3) Датум издавања

4) Особни исказни број

5) Машински читљиву зону

Референце[уреди]

  1. ^ Quarmby, Ben (31. 01. 2003). „The case for national identification cards”. 2003 Duke L. & Tech. Rev. 0002. Duke University. Приступљено 11. 01. 2008. »If there is no reasonable expectation of privacy with regards to one's DNA information, the obtention of that information will not constitute a search. The DNA card scheme at issue here would not therefore come under 4th Amendment scrutiny« 
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 21. 3. 2013. Приступљено 27. 4. 2013. 
  3. ^ Zakon o ličnoj karti
  4. ^ ВИЗЕ ЗА ИНОСТРАНСТВО И ИНФОРМАЦИЈЕ О ДРЖАВАМА
  5. ^ „Zakon o osobnoj iskaznici, NN 62/15, na snazi od 06.06.2015.”. 

Литература[уреди]

  • Kruger, Stephen. "Documentary Identification in the Nascent American Police State" (2012). [1].
  • Kruger, Stephen. "Police Demands for Hong Kong Identity Cards" (2012). [2].


Спољашње везе[уреди]