Личност

Из Википедије, слободне енциклопедије

Личност је један од темељних појмова психологије који се односи на непоновљив, релативно чврсто интегрисан, стабилан и комплексан психички склоп особина, који одређује карактеристично и доследно понашање индивидуе. У те особине спадају интелектуалне способности, вредности, мотиви, емоције, циљеви и намере, начин понашања. Личност је динамичка структура коју чини систем међусобно повезаних црта (способности, темперамента, карактера), мотива, вредности, ставова итд. Најопштије, то је стабилна организација индивидуалних карактеристика човека на основу које се сваки појединац разликује од свих осталих. Према Олпорту, личност је динамичка организација оних психо-физичких система унутар индивидуе који одређују њено карактеристично понашање и њен карактеристичан начин мишљења. Према психоанализи, личност је сложен структурални и динамички систем који обухвата већи број подсистема или инстанци. Зато се психоанализа оријентише на специфично дубинско разматрање несвесних слојева личности, као и на изучавање динамике развоја, укључујући, поред нормалних, и патолошке последице дисхармоничног развоја. Јунг томе додаје још и елементе колективне подсвести који улазе у структуру личности.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Литература[уреди]

  • Santrock, J.W. (2008).The Self, Identity, and Personality. In Mike Ryan(Ed.). A Topical Approach To Life-Span Development. (pg 411-412). New York:McGraw-Hill.
  • Abramson, L., M.E.P. Seligman, and J. Teasdale (1978). „Learned helplessness in humans: Critique and reformulation“. Journal of Abnormal Psychology 87 (1): 49–74. DOI:10.1037/0021-843X.87.1.49. PMID 649856. 
  • Allport, G. W. (1937). Personality: A psychological interpretation. New York: Holt, Rinehart & Winston.
  • Baron, J. (1982). "Intelligence and Personality." In R. Sternberg (Ed.). Handbook of Intelligence. Cambridge: Cambridge University Press.
  • Bradberry, T. (2007). The Personality Code. New York: Putnam.
  • Engler, Barbara (2006). Personality Theories. Houghton Mifflin.
  • Foschi R. (2003). L’indagine sulla personalità alle origini della psicologia scientifica francese (1870–1885). Physis, Rivista internazionale di storia della scienza, vol. 40 (1-2), 63-105, ISSN: 0031-9414
  • Handbook of Personality, Third Edition: Theory and Research" by Oliver P. John PhD, Richard W. Robins PhD, and Lawrence A. Pervin PhD, The Guilford Press, New York, 2008
  • Hjelle, L. and D. Ziegler (1992). Personality: Basic Assumptions, Research and Applications. New York: McGraw Hill
  • * Lombardo, Giovanni Pietro; Foschi, Renato (2002). „The European Origins of "Personality Psychology"“. European Psychologist 7 (2): 134–145. DOI:10.1027//1016-9040.7.2.134. 
  • Lombardo, Giovanni Pietro; Foschi, Renato (2003). „The concept of personality in 19th-century French and 20th-century American psychology“. History of Psychology 6 (2): 123–142. DOI:10.1037/1093-4510.6.2.123. PMID 12817602. 
  • Ryckman, R. (2004). Theories of Personality. Belmont, California: Thomson/Wadsworth.
  • Tapu, C.S. (2001). Hypostatic Personality: Psychopathology of Doing and Being Made. Ploiesti: Premier.
  • Mischel, W. (1999). Introduction to Personality. Sixth edition. Fort Worth, Texas: Harcourt Brace.
  • Bradberry, T. (2007). The Personality Code. New York: Putnam.
  • Buss, D.M., & Greiling, H.(1999). "Adaptive Individual Differences". Journal of Personality, 67, 209-243.
  • Lombardo G.P., Foschi R. (2003), "The Concept of Personality between 19th Century France and 20th Century American Psychology", History of Psychology, 6, 133-142.
  • Lombardo G.P., Foschi R. (2002). „The European origins of "personality psychology“. European psychologist 7 (2): 134–145. DOI:10.1027//1016-9040.7.2.134.