У XIV вијеку, прије доласка Турака у ове крајеве село се звало Брезно. Већа скупина Ровчана су потомци кнеза Богдана Љешњанина који је из Чева, због крвне освете, прво преселио у село Лијешње – Љешанска нахија, а потом и тамо пао на крв и поново се сели у данашња Ровца (село Лијешње). То је било негдје у првој половини XIV вијека, прије доласка Турака у ове крајеве. Касније у XV, XVI и XVII вијеку Лијешње је било највеће село у Ровцима.
Село је било најразвијеније у доба 70-их и имало је преко 300 становника, осмогодишњу школу, продавницу (која је била у власништву „Велетрговине”), двије кафане. Омладина Лијешња је такође имала купалиште Кичевац, али га је временом вода однијела.
Од свега тога у Лијешњу је остала једна продавница која ради веома лоше јер нема гостију. Школа је одавно затворена,али пошто у Лијешњу борави двоје ђеце предшколског узраста има наговјештаја да ће школа бити поново отворена.
У Лијешњу се налази споменик чувеног ровачког јунака,сердара Петра Булатовића-Реџа Даничина.У мјесту Брезе налазе се зидине чардака кнеза Богдана Љешњанина.
У насељу Лијешње живи 27 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53,3 година (47,8 код мушкараца и 58,0 код жена). У насељу има 17 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,65.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
^Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN978-86-84433-00-0.
^Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.