Пређи на садржај

Ли Страсберг

С Википедије, слободне енциклопедије
Ли Страсберг
Страсберг 1976. године
Пуно имеЛи Страсберг
Име по рођењуИзраел Штрасберг (Israel Strassberg)
Датум рођења(1901-11-17)17. новембар 1901.
Место рођењаБузанав, Галиција, Аустроугарска, (данас Буданов, Украјина)
Датум смрти17. фебруар 1982.(1982-02-17) (80 год.) (80 год.)
Место смртиЊујорк, Њујорк, САД, САД
ДржављанствоАмеричко
НародностАмериканци (јеврејског) порекла)
ОбразовањеAmerican Laboratory Theatre
ЗанимањеГлумачки педагог, редитељ, Глумац
Активни периодоко 1925—1982.
ДеловањеРазвоју Метода, Акторс студио, Груп театар, Номинација за Оскара (Кум 2)
Супружник
  • Нора Крекoн (1926—1929; њена смрт)
  • Пола Страсберг (1934—1966; њена смрт)
  • Ана Мизрахи (1967—1982; његова смрт)
Деца
НаградеНоминација за Оскара за најбољег споредног глумца (1974)
Веб-сајтLee Strasberg Theatre & Film Institute

Ли Страсберг (енгл. Lee Strasberg; Бузанав, 17. новембар 1901 — Њујорк, 17. фебруар 1982), рођен као Израел Штрасберг (нем. Israel Strassberg), био је амерички позоришни редитељ, глумац, продуцент, а пре свега један од најутицајнијих глумачких педагога 20. века.[1] Рођен је у Аустроугарској (данашња Украјина) у јеврејској породици, а емигрирао је у САД као дете. Био је суоснивач чувеног Груп театра (Group Theatre) 1931. године, а од 1951. до своје смрти био је уметнички директор Акторс студија (Actors Studio) у Њујорку, претворивши га у најугледнију глумачку радионицу у Америци.[2]

Страсберг се сматра „оцем методске глуме” („Метода”) у Америци, интерпретације система Константина Станиславског која је наглашавала употребу глумчеве афективне меморије (емоционалног сећања) за постизање реалистичних изведби.[3] Подучавао је генерације најистакнутијих америчких глумаца, укључујући Марлона Бранда, Мерилин Монро, Џејмса Дина, Пола Њумена, Ала Пачина, Роберта Де Нира, Дастина Хофмана, Елија Валаха, Џејн Фонду, Елен Берстин и многе друге.[3] За своју улогу Хајмана Рота у филму Кум 2 (1974) номинован је за Оскара за најбољу споредну мушку улогу.[4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рани живот и образовање

[уреди | уреди извор]

Рођен је као Израел Штрасберг у месту Бузанав у Галицији, тада делу Аустроугарске. Његова породица је емигрирала у Сједињене Америчке Државе 1909. године и настанила се у Лоуер Ист Сајду у Њујорку.[5] Млади Страсберг се заинтересовао за позориште кроз аматерске групе у локалном друштвеном центру (Christie Street Settlement House).[5]

Пресудан утицај на њега извршила је турнеја Московског уметничког театра по САД 1923-1924. године. Инспирисан Станиславскијевим приступом глуми, уписао се у **American Laboratory Theatre**, где су предавали бивши чланови МХТ-а, Марија Успенска и Ричард Болеславски.[1] Ту се упознао са основама Система Станиславског.

Груп театар

[уреди | уреди извор]

Године 1931, Страсберг је, заједно са Харолдом Клурманом и Шерил Крофорд, основао **Груп театар** (Group Theatre).[1] Ова трупа је имала огроман утицај на америчко позориште, промовишући реалистички приступ глуми и постављајући друштвено ангажоване драме. Страсберг је био један од главних редитеља и педагога у Груп театру, режирајући представе попут Људи у белом (Men in White, 1933) Сиднија Кингслија, која је добила Пулицерову награду. Међутим, због разлика у уметничком приступу и интерпретацији Система (посебно у односу на Стелу Адлер, која је такође била члан), Страсберг напушта Груп театар 1937. године.[1]

Акторс студио

[уреди | уреди извор]

Године 1947, Елија Казан, Шерил Крофорд и Роберт Луис основали су **Акторс студио** као непрофитну радионицу за професионалне глумце.[2] Страсберг се прикључио 1949. године, а 1951. постао је уметнички директор и на тој позицији остао до своје смрти.[2] Под његовим вођством, Акторс студио је стекао светску славу као место где се развијала и подучавала методска глума ("Метод"). Страсбергова верзија Метода стављала је снажан акценат на афективну меморију – технику где глумац користи сећања на сопствена прошла искуства како би пробудио аутентичне емоције потребне за улогу.[3] Овај приступ је био и хваљен због психолошке дубине коју је омогућавао, али и критикован због потенцијалне емоционалне штетности по глумце и неадекватности за све врсте улога.

Педагошки рад и институт

[уреди | уреди извор]

Страсберг је постао најпознатији и најутицајнији глумачки педагог у Америци. Његови часови у Акторс студију били су легендарни, а листа глумаца које је подучавао или на које је утицао је импресивна. Године 1969, основао је и приватну глумачку школу – **Lee Strasberg Theatre and Film Institute**, са центрима у Њујорку и Лос Анђелесу, која и данас ради.[6]

Глумачка каријера

[уреди | уреди извор]

Иако примарно познат као педагог и редитељ, Страсберг се касно у животу вратио глуми. Његова најпознатија улога је Хајман Рот (Hyman Roth) у филму Кум 2 (The Godfather Part II, 1974) Франсиса Форда Кополе, за коју је добио номинацију за Оскара за најбољу споредну мушку улогу.[4] Глумио је и у филмовима ...И правда за све (...And Justice for All, 1979) и У великом стилу (Going in Style, 1979).[7]

Приватни живот и смрт

[уреди | уреди извор]

Ли Страсберг се женио три пута. Прва супруга, Нора Крекон (Nora Krecaun), умрла је 1929. Друга супруга била је глумица Пола Милер (Paula Strasberg), која је постала позната као глумачки тренер Мерилин Монро; умрла је 1966. Имали су двоје деце: глумицу Сузан Страсберг и глумачког педагога Џона Страсберга. Трећа супруга била је Ана Мизрахи (Anna Mizrahi), са којом је такође имао двоје деце.[5]

Преминуо је од срчаног удара 17. фебруара 1982. године у Њујорку.[3]

Методска глума ("Метод")

[уреди | уреди извор]

Страсбергов "Метод" је његова интерпретација и разрада раног система Станиславског, са посебним нагласком на унутрашњим техникама за постизање истинитих емоција на сцени. Кључни елементи укључују:

  • **Афективна (емоционална) меморија:** Коришћење сећања на лична искуства како би се рекреирале емоције потребне за лик. Глумац се подстиче да пронађе догађај из сопственог живота који је изазвао сличну емоцију оној коју лик осећа.
  • **Сензорна меморија:** Присећање и рекреирање физичких сензација (топлоте, хладноће, бола, укуса, мириса) повезаних са емоционалним искуствима.
  • **Релаксација:** Ослобађање физичке и менталне напетости како би глумац био пријемчив за емоције и импулсе.
  • **Концентрација:** Способност фокусирања на унутрашње и спољашње стимулусе релевантне за сцену и лик.
  • **Импровизација:** Коришћење импровизације за истраживање лика и ситуације.

Страсбергов Метод је често био предмет дебата, посебно његово инсистирање на афективној меморији, што су неки други педагози (попут Стеле Адлер, која је такође учила од Станиславског) сматрали потенцијално штетним и мање ефикасним од коришћења маште и анализе текста.

Утицај и наслеђе

[уреди | уреди извор]

Без обзира на контроверзе, Ли Страсберг је извршио огроман утицај на америчку глуму у 20. веку, посебно на филмску глуму. Многи од најславнијих америчких глумаца били су његови ученици или су били под снажним утицајем Метода како га је он подучавао у Акторс студију. Акторс студио и Lee Strasberg Theatre and Film Institute настављају да раде и подучавају глумце и данас, одржавајући његово педагошко наслеђе.

Одабрана филмографија (глумац)

[уреди | уреди извор]

Одабране режије (Груп театар)

[уреди | уреди извор]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Miles, Julia (1980). Strasberg at the Actors Studio: Tape-Recorded Sessions. Performing Arts Journal Publications & American Place Theatre. ISBN 978-0933826076.  (Страсберг у Акторс студију: Сесије снимљене на траци), приредио Robert H. Hethmon, 1965.
  • Strasberg, Lee (30. 10. 1987). A Dream of Passion: The Development of the Method. Little, Brown. ISBN 978-0316818704. , објављено постхумно
  • The Lee Strasberg Notes. ISBN 978-0415551868 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ).  (Белешке Лија Страсберга), приредила Lola Cohen, објављено постхумно, 2011.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Garfield, David (1980). A Player's Place: The Story of the Actors Studio. Macmillan. ISBN 978-0-02-542650-4. 
  2. ^ а б в „History”. The Actors Studio. Приступљено 2025-04-25. 
  3. ^ а б в г Gussow, Mel (1982-02-18). „Lee Strasberg, Actor, Director and Acting Teacher, Dead at 80”. The New York Times. Приступљено 2025-04-25. 
  4. ^ а б „The 47th Academy Awards”. Oscars.org. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. 6. 10. 2014. Приступљено 2025-04-25.  Текст „ 1975 ” игнорисан (помоћ)
  5. ^ а б в Adams, Cindy Heller (1980). Lee Strasberg: The Imperfect Genius of the Actors Studio. Doubleday. ISBN 978-0385124966. 
  6. ^ „History”. The Lee Strasberg Theatre & Film Institute. Приступљено 2025-04-25. 
  7. ^ Lee Strasberg на веб-сајту IMDb (језик: енглески) 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ли_Страсберг&oldid=30010254”