Пређи на садржај

Лобања

С Википедије, слободне енциклопедије
Лобања
Просторни приказ лобање миша
Детаљи
Системскелетни систем
Називи и ознаке
MeSHD012886
FMA54964
Анатомска терминологија
Кости главе мачке — череп и доња вилица
Лобања Homo sapiensa — 3D

Лобања или лубања (лат. cranium) обухвата све оне кости које чине коштани овој у коме је смештен мозак.[1][2] Она је ослонац структурама лица и обезбеђује заштитну шупљину у којој се налази мозак.[3] Лобања се састоји од два дела — черепа (лат. cranium) и доње вилице.[4] Код људи, ова два дела су кости свода лобање (лат. neurocranium) и кости лица (лат. viscerocranium), које укључују доњу вилицу као највећу кост. Лобања чини највећи предњи део скелета и производ је цефализације — у њој се налази мозак и неколико чулних структура као што су очи, уши, нос и уста.[5] Код људи ове чулне структуре су део скелета лица.

Улоге лобање укључују заштиту мозга, фиксирање удаљености између очију како би се омогућио стереоскопски вид и фиксирање положаја ушију како би се омогућила локализација правца и удаљености извора звука. Код неких животиња, као што су рогати копитари (сисари са копитима), лобања такође има одбрамбену функцију тако што обезбеђује носач (на чеоној кости) за рогове.

Енглеска реч skull је вероватно изведена од старонордијске речи skulle,[6] док латинска реч cranium потиче од грчког корена κρανίον (kranion).

Лобања се састоји од низа спојених равних костију и садржи много отвора, јама, наставака и неколико шупљина, односно синуса. У зоологији постоје отвори у лобањи који се називају прозорима.

Коштани део главе код већине кичмењака изграђен је из лобање и костију вилица. Кичмењаци који имају компактну лобању називају се craniata.[7] Кости лобање човека чине чеона кост, темена кост, клинаста кост, слепоочна кост, потиљачна кост, ситаста кост, јабучна кост, доња носна шкољка, носна кост, сузна кост, непчана кост, горња вилица, доња вилица и раласта кост.

Структура

[уреди | уреди извор]

Човек

[уреди | уреди извор]
За детаље и саставне кости погледајте страницу кости свода лобање и кости лица.
Кости in situ
Анатомија пљоснате кости - периостијум неурокранијума је познат као перикранијум
Лобања човека са предње стране
Лобања човека са леве стране.

Лобања човека је коштана структура која формира главу у људском скелету. Она представља ослонац структурама лица и формира шупљину у којој се налази мозак. Као и лобање других кичмењака, она штити мозак од повреда.[8]

Лобања се састоји од три дела, различитог ембриолошког порекла — костију свода лобање (лат. neurocranium), шавова и костију лица (лат. viscerocranium). Кости свода лобање формирају заштитну лобањску шупљину која окружује мозак и мождано стабло.[9] Горњи делови костију лобање формирају кров лобање (лат. calvaria). Кости лица укључују доњу вилицу.

Шавови су прилично крути зглобови између костију свода лобање.

Скелет лица формирају кости које представљају ослонац структурама лица.

Клинички значај

[уреди | уреди извор]

Краниосиностоза је стање у коме се један или више фиброзних шавова у лобањи новорођенчета прерано спајају,[10] и мењају образац раста лобање.[11] Пошто се лобања не може ширити окомито на спојени шав, она више расте у паралелном правцу.[11] Понекад резултујући начин раста обезбеђује неопходан простор за мозак који расте, али резултира абнормалним обликом главе и абнормалним цртама лица.[11] У случајевима у којима не постоји довољно простора за мозак који расте, краниосиностоза доводи до повећаног интракранијалног притиска што може довести до оштећења вида, поремећаја спавања, потешкоћа у исхрани или оштећења менталног развоја.[12]

Лобања која подсећа на улупани лим је феномен у коме интензиван интракранијални притисак мења унутрашњу површину лобање.[13] Назив потиче од чињенице да унутрашња лобања изгледа као да је тучена чекићем са куглицом, какав често користе казанџије. Стање је најчешће код деце.

Повреде и третман

[уреди | уреди извор]

Повреде мозга могу бити опасне по живот. Обично лобања штити мозак од оштећења својом тврдом непопустљивошћу; лобања је једна од структура које је најтеже деформисати и потребна јесила од око 1 тоне да смањи пречник лобање за 1 cm.[14] У неким случајевима, међутим, као код повреде главе, може доћи до повишеног интракранијалног притиска кроз механизме као што је субдурални хематом. У овим случајевима повишен интракранијални притисак може изазвати хернијацију мозга из великог отвора (лат. foramen magnum), јер нема простора за проширење мозга; ово може довести до значајног оштећења мозга или смрти осим ако се не изврши хитна операција за смањење притиска. Због тога се пацијенти са потресом мозга морају изузетно пажљиво пратити.

Још из времена неолита, понекад се изводила операција лобање која се звала трепанација. Ово је укључивало бушење отвора у лобањи. Испитивање лобања из овог периода открива да су пацијенти понекад преживљавали много година након захвата. Вероватно је да је трепанирање вршено искључиво из ритуалних или верских разлога. Данас се ова процедура и даље користи, али се обично назива кранијектомија.

У марту 2013, по први пут у САД, истраживачи су заменили велики део лобање пацијента прецизним, 3Д штампаним полимерним имплантатом.[15] Приближно 9 месеци касније, на једној Холанђанки је извршена прва потпуна замену лобање са 3Д штампаним пластичним имплантатом. Боловала је од хиперостозе, која је повећала дебљину њене лобање и компримовала њен мозак.[16]

Студија коју су 2018. године спровели истраживачи са Харвардске медицинске школе у Бостону, коју су финансирали Национални институти за здравље (NIH), сугерише да уместо да путују крвотоком, постоје „сићушни канали“ у лобањи кроз које имунске ћелије из коштане сржи долазе до подручја запаљења након повреде можданог ткива.[17]

Трансродне процедуре

[уреди | уреди извор]

Хируршка промена полно диморфних црта лобање може се извести као део операције феминизације лица, скупа реконструктивних хируршких процедура које могу изменити мушке црте лица како би их по облику и величини приближиле типичним женским цртама лица.[18][19] Ове процедуре могу бити важан део третмана трансродних особа са родном дисфоријом.[20][21]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. ^ Јовановић,, Славољуб В. Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ „skull”. Merriam-Webster Dictionary. Архивирано из оригинала 17. 2. 2015. г. 
  4. ^ Tim D. White, Michael T. Black, Pieter Arend Folkens (2011-01-21). Human Osteology (3rd ed.). Academic Press. стр. 51. ISBN 9780080920856. 
  5. ^ „Cephalization: Biology”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 2. 5. 2016. г. Приступљено 23. 4. 2016. 
  6. ^ „Definition of skull | Dictionary.com”. www.dictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-06. 
  7. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  8. ^ Alcamo, I. Edward (2003). Anatomy Coloring Workbook (на језику: енглески). The Princeton Review. стр. 22—25. ISBN 9780375763427. 
  9. ^ Mansour, Salah; Magnan, Jacques; Ahmad, Hassan Haidar; Nicolas, Karen; Louryan, Stéphane (2019). Comprehensive and Clinical Anatomy of the Middle Ear (на језику: енглески). Springer. стр. 2. ISBN 9783030153632. 
  10. ^ Silva, Sandra; Jeanty, Philippe (1999-06-07). „Cloverleaf skull or kleeblattschadel”. TheFetus.net. MacroMedia. Архивирано из оригинала 13. 2. 2008. г. Приступљено 2007-02-03. 
  11. ^ а б в Slater, Bethany J.; Lenton, Kelly A.; Kwan, Matthew D.; Gupta, Deepak M.; Wan, Derrick C.; Longaker, Michael T. (април 2008). „Cranial Sutures: A Brief Review”. Plastic and Reconstructive Surgery. 121 (4): 170e—8e. PMID 18349596. S2CID 34344899. doi:10.1097/01.prs.0000304441.99483.97. 
  12. ^ Gault, David T.; Renier, Dominique; Marchac, Daniel; Jones, Barry M. (септембар 1992). „Intracranial Pressure and Intracranial Volume in Children with Craniosynostosis”. Plastic and Reconstructive Surgery. 90 (3): 377—81. PMID 1513883. doi:10.1097/00006534-199209000-00003. 
  13. ^ Gaillard, Frank. „Copper beaten skull”. Radiopaedia. Архивирано из оригинала 25. 4. 2018. г. Приступљено 25. 4. 2018. 
  14. ^ Holbourn, A. H. S. (9. 10. 1943). „Mechanics of Head Injuries”. The Lancet. 242 (6267): 438—41. doi:10.1016/S0140-6736(00)87453-X. 
  15. ^ „3D-Printed Polymer Skull Implant Used For First Time in US”. Medical Daily. 7. 3. 2013. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 24. 9. 2013. 
  16. ^ „Dutch hospital gives patient new plastic skull, made by 3D printer”. DutchNews.nl. 26. 3. 2014. Архивирано из оригинала 28. 3. 2014. г. 
  17. ^ Cohut, Maria (29. 8. 2018). „Newly discovered skull channels play role in immunity”. Medical News Today. Приступљено 30. 8. 2018. 
  18. ^ Ainsworth, Tiffiny A.; Spiegel, Jeffrey H. (2010). „Quality of life of individuals with and without facial feminization surgery or gender reassignment surgery”. Quality of Life Research. 19 (7): 1019—24. PMID 20461468. S2CID 601504. doi:10.1007/s11136-010-9668-7. 
  19. ^ Shams, Mohammad Ghasem; Motamedi, Mohammad Hosein Kalantar (9. 1. 2009). „Case report: Feminizing the male face”. ePlasty. 9: e2. PMC 2627308 Слободан приступ. PMID 19198644. 
  20. ^ World Professional Association for Transgender Health. WPATH Clarification on Medical Necessity of Treatment, Sex Reassignment, and Insurance Coverage in the U.S.A. Архивирано 2011-09-30 на сајту Wayback Machine (2008).
  21. ^ World Professional Association for Transgender Health. Standards of Care for the Health of Transsexual, Transgender, and Gender Nonconforming People, Version 7. Архивирано 2012-03-03 на сајту Wayback Machine pg. 58 (2011).

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  • Јовановић,, Славољуб В. Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  • Nyiszli, Miklos (2011). Auschwitz: A Doctor's Eyewitness Account. New York: Arcade Publishing. 
  • Sadler, Thomas W. (фебруар 2009). Langman's Medical Embryology. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 173. ISBN 978-0781790697. 
  • Kent, George C.; Carr, Robert K. (2001). Comparative Anatomy of the Vertebrates (9th изд.). New York, NY: McGraw-Hill. ISBN 0-07-303869-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Лобања на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лобања&oldid=29564793”