Ловинац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ловинац
Lovinac.JPG
Ловинац
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластЛика
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаОпштина Ловинац
Становништво
 — (2011)Пад 257
Географске карактеристике
Координате44°23′27″ СГШ; 15°41′12″ ИГД / 44.39077° СГШ; 15.68655° ИГД / 44.39077; 15.68655Координате: 44°23′27″ СГШ; 15°41′12″ ИГД / 44.39077° СГШ; 15.68655° ИГД / 44.39077; 15.68655
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина581 м
Ловинац на мапи Хрватске
Ловинац
Ловинац
Ловинац на мапи Хрватске
Ловинац на мапи Личко-сењске жупаније
Ловинац
Ловинац
Ловинац на мапи Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53244 Ловинац
Позивни број+385 053
Регистарска ознакаGS

Ловинац је насељено мјесто у Лици и средиште истоимене општине, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Ловинац се налази 20 км сјеверозападно од Грачаца и 35 км југоисточно од Госпића. Место се налази на главној прузи и има жељезничку станицу.

Историја[уреди]

Ловинац се својим именом појављује већ у 14. вијеку када се у литератури спомиње племићка породица Ловинчић која је, на данашњем подручју Светог Рока, имала утврђени град Ловинац (Lovynecz).[1]

Изнад самог мјеста Ловинац су рушевине средњовјековног града Ловинца а има и налаза из римског доба. У средњем вијеку Ловинац су посједовали племићи Ловинчићи. Од почетка 16. вијека припадао је бану Ивану Карловићу. Турци га освајају око 1522. године. Након изгона Турака 1689. насељава га буњевачко становништво.[1]

Насеља су се формирала углавном током 18. вијека када се стабилизовала насељеност. Већина данашњих насеља налази се у близини некадашњих средњовјековних градина.[1]

Манојло Грбић у "Карловачком владичанству", 1.књига, на стр. 246 наводи: Године 1701. пошаљу из Граца у Лику грофа Антона Коронинија и барона Фридриха Рамшисла, као коморске комесаре, да проведу нову управу. Ови људи, не познавајући ни народа ни народног језика својом неспретношћу и надутошћу, раздраже Бунијевце у Ловињцу, те ови скоче на повјеренике и на њихову пратњу, а повјереници даду се у бијег. Бунијевци натисну за њима, стигну их у Рибнику код Госпића и то у цркви, гдје оба именована повјереника закољу на самоме олтару. Сењски бискуп, Мартин Брајовић, буде одређен, да умири народ и да пронађе кривце. Бискуп оде у Лику, па ни пет ни шест, него обијди митрополита Атанасија, да је он кумовао овој буни, па предложи да се владици забрани за свагда долазити...

Мештани Ловинца су 1895. и 1896. године помогли Фонд "Св. Саве" са прилогом. Били су то: поп Михајло Медаковић, Нико Омчикус поштар, Ђуро Мишчевић трговац, Милева Медаковић попадија и Ана Узелац супруга чиновника.[2] Читаоци претплатници и помагачи листа "Српско коло" из Загреба, били су 1905. године: трговац Мишчевић и поједини чланови тамошње "Народне дионичке штедионице".

Дугогодишњи поштар Омчикус се јавља и као поседник, а трговац Мишчевић изабран је 1910. године за посланика на српском црквено-народном сабору у Карловцима. Они су били покретачи акције у јавности да се у Ловинцу подигне прва српска православна црква. До тада су морали ићи у Кик или Плочу.[3]

На првим парламентарним изборима у Краљевини СХС 1920. године у Ловинцу су тријумфовали Хрвати Радићевци. Резултат је био следећи: Хрватска сељачка странка - Стјепана Радића 367 гласова, радикали 44, демократе 35 а КПЈ - само 34 освојена гласа.[4]

Ловинац се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Грачац.

Становништво[уреди]

Према попису становништва из 2001. године, насеље Ловинац је имало 288 становника.[5] Према попису из 2011. године, насеље Ловинац је имао 257 становника.[6]

Демографија[7]
Година Становника
1948. 929
1953. 954
1961. 869
1971. 869
1981. 640
1991. 533
2001. 288
2011. 257

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Ловинац је имало 533 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
460 86,30 %
Роми
  
22 4,12 %
Срби
  
22 4,12 %
Југословени
  
11 2,06 %
непознато
  
18 3,37 %
укупно: 533

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Ловиначки крај”. Географија Хрватске. 2006. Приступљено 19. 6. 2012. 
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1896. године
  3. ^ "Српско коло", Загреб 1910. године
  4. ^ "Оравда", Београд 1920. године
  5. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 11. 4. 2013.
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 14. 4. 2013. 
  7. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]