Ловра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Lórév
Görögkeleti templom (7116. számú műemlék) 5.jpg
Српска православна црква у Ловри
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Централна Мађарска регија
Жупанија Пешта (жупанија)
Становништво
Становништво
 —  312
 — густина 31,58/km2
Положај
Координате 47°06′59″ СГШ; 18°53′48″ ИГД / 47.11645° СГШ; 18.89661° ИГД / 47.11645; 18.89661Координате: 47°06′59″ СГШ; 18°53′48″ ИГД / 47.11645° СГШ; 18.89661° ИГД / 47.11645; 18.89661
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 9,88 km2
Lórév на мапи Мађарска
Lórév
Lórév
Lórév на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански број 2309
Позивни број 24

Ловра (мађ. Lórév) је општина на Чепелском острву у Мађарској. Налази се у оквиру жупаније Пешта, недалеко од места Српски Ковин (мађ. Ráckeve).

Природни услови[уреди]

Ловра је смештена у јужном, забаченом делу великог Чепелског (међу месним Србима званог Чипског) острва на Дунаву.

Име[уреди]

Ловра, односно мађарски облик име Lórév, значи „коњски газ“ или „коњски плићак“ и везано је за оближњи газ преко Дунава. То је и "коњска скела", ону коју вуку коњи, преко реке. Ловра је посебна од свих насеља у Мађарској по томе што је једино насеље са српском већином. То је уједно и најсеверније насеље са српском већином.

Срби у Ловри[уреди]

Ловра је малено, али чисто српско место на Чепељском острву, у Пештанској жупанији, а Будимској епархији. По Јакову Игњатовићу Сентандрејцу, књижевнику: Ловра, Српски Ковин, Чип и још нека места око Будима, су насељена Србима још од доба старих Нењањића. У Ловри је 1731. године било само 21 српски дом, 1887. године их је 118 кућа, са око 600 становника.[1] Општина Ловра је 1745. године наменила дати 15 ф. за издржавање српске народне школе.[2] За православни Школски фонд, приложила је ловранска општина 1867. године 4 ф. По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године, у месту "Lore" (латинска верзија имена Ловре) било је 549 православаца. Православно парохијско звање је основано и црквене матрикуле се воде од 1714. године. Православна црква у Ловри је посвећена Св. Николи, а парох је поп Павел Радановић. Он је и директор школски парохије Рац Ковина. Школа српска народна постоји, похађа је 18 ђака, којима предаје учитељ Георгије Поповић.[3]

Георгије Тошковић рођен 1803. у Српском Алмашу, је провео 6 година као учитељ у Ловри, до 1861. године. У његовом "Некрологу" је 1868. године записано: "Он је Ловранима у аманет оставио молбу, да нипошто туђинца у своје село не примају, него да Ловра свагда остане као што је сада, чисто србско село. Њему се има захвалити што је властелинство њиву на ужитак учитељу даровало, а обштина плату побољшала." Када је умро учитељ Тошковић, оставио је жену и троје мале деце. Морали су иселити из учитељског стана, и удова је због бедног положаја "сврнула са ума" и завршила у лудници, а деца се као сирочад "потуцају сада од немила, до недрага".[4] Нови учитељ у Ловри био је 1868. године Гавра Бољарић,који пише о трагици учитељске породице. Парох ловрански био је 1867. године поп Петар Хајџан. Учитељ Ђура Бечејић је ловрански учитељ био 1882. године, а Алекса Велимировић учитељ 1891. године. Сваке године у августу (16) на дан "Нерукотвореног образа" Христа Спаситеља, одржава се у Ловри прослава и народни збор. Ту се скупи много народа српског са свих страна. На прослави одржаној 1892. године, говорио је своју проповед Сергије Шакрак Нинић, рођени Ловранин, сарадник српског званичног црквеног листа, под називом "Поука простом народу".[5] Почетком 20. века у Ловри је било око 600 Срба. У месту је била још стара, мала црква из 18. века. Њен иконостас је био не само стар, него и ружан и неканонски урађен. Сматрало се да га је осликао неки сеоски молер и то Шваба, јер су сви светитељи "били обријани" као католички фратри. Епископ будимски је молио Ловране да цркву оправе а пре свега тај неадекватни иконостас замене другим. Да се нешто уради најзаслужнији су били ктитори - чувени добротвор градоначелник и посланик Сентандреје Еуген Думча и архитекта Михаил Харминц из Будимпеште. Харминц је еванђелик по вероисповести, али и стручњак за иконостасе. Он је направио диван иконостас у ренесансном духу, који вреди 2000 круна, али то је био његов поклон Ловранцима. Думча је поклонио лепе иконе за иконостас, које је купио од Сликарског завода сина Јосифа Хофрихтера, из Рајнехау у Чешкој.[6] Петар Мирковић је парох ловранске парохије 1893-1895. године. Учитељ Милан Ристовић ради 1899-1909. године у српској вероисповедној школи у Ловри. А учитељица Софија Станковић предаје у ловричкој школи 1909-1911. године. После Првог светског рата, Срби становници Ловре су се већим делом одлучили да буду оптанти, њих око 200 породица. Али власти краљевине СХС их нису примали јер није било за њих довољно обезбеђене земље. Постоје два списка Ловрана, који су хтели да буду оптирани. По једном их има 65 породица са 199 душа, а по другом списку - 29 породица са 85 душа. Они су октобра 1924. године ипак стигли у Футог, где су привремено смештени. Потом су прешли у новоизграђену колонију Мала Ловра код Мола.

Становништво[уреди]

Ловра је посебна од свих насеља у Мађарској по томе што је једино насеље са српском већином. У овом малом селу са 307 становника (попис 2001) Срби чине већину од 58,63% (180 становника), а остатак чине етнички Мађари. Насеље је у прошлости било насељено искључиво Србима.[7]

Порекло Срба који су насељавали Ловру пре велике сеобе Срба води из Источне Херцеговине.[7]

Верска припадност[уреди]

Према подацима из 2010. године у Ловри живи 312 становника, што je незнатно повећање од 2002. године.

Према попису из 2001. године 69 становника су римокатолици, 32 протестанти-калвинисти, а преостали 181 становник припада „другој религији“, односно у случају овог села то су православци.

Референце[уреди]

  1. "Глас истине", Нови Сад 1887. године
  2. "Просветни гласник", Београд 1886. године
  3. Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  4. "Школски лист", Сомбор 1868. године
  5. "Српски сион", Карловци 1892. године
  6. "Српски сион", Карловци 1902. године
  7. 7,0 7,1 „Тамо далеко: Ловра”. Радио-телевизија Републике Српске. 2011. Приступљено 12. 12. 2011. 

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]