Логичка грешка
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
У филозофији, израз логичка грешка се односи на формалну грешку — ману у структури дедуктивног аргумента/система који чини аргумент неисправним. Међутим, често се користи у општијем смислу у неформалном говору у значењу да је аргумент неисправан из било ког разлога, и стога овај термин обухвата и неформалне грешке – оне где је аргумент неисправан и из других разлога, а не због структурних омашки, као што су грешке у премисама – као и формалне грешке.
Присуство формалне грешке у дедуктивном аргументу не говори ништа о премисама аргумента, или о закључку. И премисе и закључак могу у ствари бити истинити, или чак више вероватни услед аргумента (нпр. код грешке позивање на ауторитет), али дедуктивни аргумент је још увек нетачан, јер закључак не следи из премиса на описан начин. Аргумент може да садржи формалну грешку чак и ако се не ради о дедуктивном аргументу; на пример, за индуктивни аргумент који нетачно примењује принципе вероватноће или каузалитета можемо рећи да садржи формалну грешку.
Препознавање грешака у свакодневним грешкама може бити тешко, јер су аргументи често увијени у реторичке шаблоне који замагљују логичке везе између изјава. Неформалне грешке могу такође да експлоатишу емоције или психолошке слабости код слушалаца.
Различит приступ разумевању класификовања грешака предлаже теорија аргументације (види референцу van Eemeren, Grootendorst на крају текста). у овом приступу, аргумент се сматра интерактивним протоколом између појединаца који покушавају да разреше неслагање. Протоколе регулишу одређена правила интеракције, и кршења ових правила су грешке. Неке од грешака у списку који следи се најбоље дају разумети као грешке у овом смислу.
Уобичајени примери[уреди | уреди извор]
- Ad hominem
- Позив на већину
- Аргумент из незнања
- Еквивокација
- Post hoc ergo propter hoc
- Argumentum ad baculum
- Учетворење појмова
- Non sequitur
- Замена тезе
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Aristotle, On Sophistical Refutations, De Sophistici Elenchi.
- William of Ockham, Summa of Logic (ca. 1323) Part III.4.
- John Buridan, Summulae de dialectica Book VII.
- Francis Bacon, the doctrine of the idols in Novum Organum Scientiarum, Aphorisms concerning The Interpretation of Nature and the Kingdom of Man, XXIIIff.
- The Art of Controversy | Die Kunst, Recht zu behalten - The Art Of Controversy (bilingual), by Arthur Schopenhauer
- John Stuart Mill, A System of Logic - Raciocinative and Inductive. Book 5, Chapter 7, Fallacies of Confusion.
- C. L. Hamblin, Fallacies. Methuen London. 1970.
- Fearnside, W. Ward and William B. Holther, Fallacy: The Counterfeit of Argument, 1959.
- D. H. Fischer, Historians' Fallacies: Toward a Logic of Historical Thought, Harper Torchbooks, 1970.
- Douglas N. Walton, Informal logic: A handbook for critical argumentation. Cambridge University Press, 1989.
- F. H. van Eemeren and R. Grootendorst, Argumentation, Communication and Fallacies: A Pragma-Dialectical Perspective, Lawrence Erlbaum and Associates, 1992.
- Стојадиновић, Предраг (2014). 50 Логичких грешака за које треба да знате. Смедерево: Хеликс. ISBN 978-86-86059-45-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Логичка грешка на Викимедијиној остави. |
