Логичка грешка

Из Википедије, слободне енциклопедије

У филозофији, израз логичка грешка се односи на формалну грешку: ману у структури дедуктивног аргумента који чини аргумент неисправним. Међутим, често се користи у општијем смислу у неформалном говору у значењу да је аргумент неисправан из било ког разлога, и стога овај термин обухвата и неформалне грешке – оне где је аргумент неисправан и из других разлога, а не због структурних омашки, као што су грешке у премисама – као и формалне грешке.

Присуство формалне грешке у дедуктивном аргументу не говори ништа о премисама аргумента, или о закључку. И премисе и закључак могу у ствари бити истинити, или чак више вероватни услед аргумента (нпр. код грешке позив на ауторитет), али дедуктивни аргумент је још увек нетачан, јер закључак не следи из премиса на описан начин. Аргумент може да садржи формалну грешку чак и ако се не ради о дедуктивном аргументу; на пример, за индуктивни аргумент који нетачно примењује принципе вероватноће или каузалитета можемо рећи да садржи формалну грешку.

Препознавање грешака у свакодневним грешкама може бити тешко, јер су аргументи често увијени у реторичке шаблоне који замагљују логичке везе између изјава. Неформалне грешке могу такође да експлоатишу емоције или психолошке слабости код слушалаца.

Различит приступ разумевању класификовања грешака предлаже теорија аргументације (види референцу van Eemeren, Grootendorst на крају текста). у овом приступу, аргумент се сматра интерактивним протоколом између појединаца који покушавају да разреше неслагање. Протоколе регулишу одређена правила интеракције, и кршења ових правила су грешке. Неке од грешака у списку који следи се најбоље дају разумети као грешке у овом смислу.

Уобичајени примери[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]