Логорски јеж (лист)

Логорски јеж : лист за наивне Kriegsgefangene
	Логорски јеж заглавље листа
Тип	Заробљенички хумористичко-сатирични лист
Формат	5 бр., 14 л. : илустр. у боји ; 25 x16 cm + 1 пресавијен лист (насл. стр. бр. 4, 35 x 24 cm)
Издавач	Оснабрик : [Логор "C" и "D"], 1944
Уредник	Везир Митина капија бр. 34 мезанин ; Цензура Абвер групе - Ревир штрасе 8. бар. соб[а] 3
Оснивање	1944.
Језик	српски
Укидање	1944.
Седиште	Оснабрик
Тираж	Година последња, бр. 1-5 (субота, 8. апр.-окт. 1944)

Логорски јеж : лист за наивне Kriegsgefangene настао је у заробљеничком логору „C” и „D” у Оснабрику, током Другог светског рата.^[1] Излазио је од априла до октобра 1944. године, у два рукописна примерка. У основи иницијативе покретања часописа била је вера у скору и коначну победу над снагама фашизма. На картону различитог формата, текст исписивало више руку; илустрације рађене тушевима у боји и акварел техници.^[2]

Историјат[уреди | уреди извор]

Логорски јеж : лист за наивне Kriegsgefangene је назив часописа. Kriegsgefangene на немачком значи ратни заробљеници, тако да у преводу наслов би био „Логорски јеж : лист за наивне ратне заробљенике“. У Оснабрику, у једном од највећих логора за ратне заробљенике у Другом светском рату, заробљени српски официри, припадници бивше југословенске војске, уз помоћ осталих логораша, покренули су 8. априла 1944. године рукописне новине „Логорски јеж“. Кроз наслов, иницијатори листе желели су да нагласи да ће њихови политички ставови и поруке бити у континуитету са „Ошишаним јежем“. Током Другог светског рата излазили су Логорски јеж и Бодљикави јеж у Оснабрику, у једном од највећих заробљеничких логора Другог светског рата. Заробљени српски официри, припадници бивше Југословенске војске, под уредништвом апотекара и аматерског сликара Бранка Краиновића, уз сарадњу Драгомира Шарла Живковића, покренули су 8. априла 1944. године Логорски јеж. Самим називом листа покретачи су желели да истакну континуитет њихових политичких ставова са прилозима предратног Ошишаног јежа. У заробљеништву је Логорски јеж рађен руком у тиражу од четири истоветна примерка. Укупно је штампано шест бројева.