Логор Арадска тврђава

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Логор Арад)
Jump to navigation Jump to search
Логор Арадска тврђава
Сабирни логор

Логор Арадска тврђава (нем. Kaiserliches und Königliches Internirungs Lager in Arad) се налази у граду Араду, данашња Румунија. У Арадској тврђави је 1914. године по налогу аустроугарских власти основан логор, који је превасходно намењен за Србе прогнане са простора аустроугарске провинције Босне и Херцеговине, затим из Краљевине Србије и осталих српских крајева. Међу заробљенима је био и мали број Руса и других. У логору је мученички страдало преко 4.500 заробљеника.

Историја логора[уреди]

Од почетка рата Аустроугаске монархије против Србије у Првом светском рату, при злогласном походу на српска села и градове, почело је и немилосрдно прогањање цивила и заробљених војника у концентрационе логоре широм Аустроугарске монархије, па и у логор Арадска тврђава.

По сведочењу очевидаца и преживелих логораша логор Арадска тврђава је био прави пакао за интерниране људе. Логораши су живели у немогућим условима, мемљивим подземним ходницима и просторијама, свуда се осећао смрад. Зими су се смрзавали. Услед очајних животних услова, и услед изгађивања, избијале су разне заразне болести, пегави тифус, масовно обољевање од туберкулозе, услед чега је дневно умирало неколико десетина људи свих узраста, деце, жена, одраслих.

Логор у Арадској тврђави је био оличење српске патње и страдања. Велика су злостављања чињена без обзира на узраст интернираца, мучили су их жеђу, тукли су их до смрти, стављали у окове, жене силовали.

Један румунски лекар др Брандуша, који је био у прилици да види шта се у логору догађа причао је свом пријатељу адвокату Штефану Чичо Попу, посланику у мађарском парламенту: „Господине посланиче, ово није логор, ово је пакао! Прво што сам видео и упамтио то је мртва мајка са живим дететом у наручју. То се не да описати“. Услед таквог третмана само за првих седам месеци, од августа 1914. па до марта 1915. умрло је 1772 интернирца.

Не зна се тачно колико је заробљених Срба прошло кроз логор у Арадској тврђави од 1914-1918. године, али по неким информацијама објављениих у арадском зборнику Зиридава бр. 10. из 1978. године се каже: „Године 1915. посланик Штефан Чичо Поп интервенисао је у мађарском парламенту и код владе у одбрану петнаест хиљада Срба које је заробила аустроугарска војска почетком рата и интернирала у Арадску тврђаву, и којима је претила опасност од потпуног истребљења, особито после избијања епидемије пегавог тифуса“. То је било стање крајем 1915. године.

Према подацима Српске православне цркве и српске цркве Св. апостола Петра и Павла у Араду, из 1925. године, помиње се око 4317 Срба интернираца који су умрли од 1914-1918 у Араду.

Неколико стотина интерираца помрло је од средине 1914. до почетка 1915. и сахрањени су на градском гробљу „Помениреа“, то место је обележено и постоји мали споменик. Друго интернирско гробље се налази поред тврђаве, на обали Мориша, ту је масовна гробница око 4000 српских страдалника, то место је запуштено и до данас није обележено.

Литерартура[уреди]

  • Арадска тврђава, логор за исребљење Срба (1914—1918), аутори: Божидар Панић, Милош Кристеа, Сима Жарков, Андреј Качора. Пожаревац, издање 2007. године.

Спољашње везе[уреди]