Логор Дахау

Из Википедије, слободне енциклопедије
Логор Дахау
Сабирни логор
KZDachau1945.jpg
Главни улаз након ослобођења
Логор Дахау на мапи Немачке
Логор Дахау
Координате 48°16′13″ СГШ; 11°28′05″ ИГД / 48.270278° СГШ; 11.468056° ИГД / 48.270278; 11.468056 Координате: 48°16′13″ СГШ; 11°28′05″ ИГД / 48.270278° СГШ; 11.468056° ИГД / 48.270278; 11.468056
Под контролом Застава Немачке Нацистичка Немачка

Дахау је био нацистички концентрациони логор, и први логор отворен у Немачкој, на месту напуштене фабрике муниције код средњеовековног града Дахауа, око 16 km североисточно од Минхена у Баварској на југу Немачке.

Логор је отворен у марту 1933.[1] и био је први редовни концентрациони логор коју је основала коалициона влада национал-социјалиста и католичке Партије центра (распуштена 6. јула 1933). Хајнрих Химлер, шеф полиције у Минхену, је званично описао логор као „први концентрациони логор за политичке затворенике“.[1]

Споменик у логору

Дахау је служио као прототип и модел за остале нацистичке концентрационе логоре. Његову основну организацију, распоред и планове зграда је пројектовао командант Теодор Ајке и примењен је на остале касније кампове. Ајке је сам постао главни инспектор за све концентрационе логоре, одговоран за моделирање осталих према овом примеру.[2]

Укупно је преко 200.000 затвореника било смештено у Дахау.[3] Верује се да је 25.613 затвореника умрло у главном логору и још око 10.000 у околним логорима.[4] углавном од болести, неухрањености и самоубистава. Почетком 1945. појавила се епидемија тифуса пре његове евакуације, од којег је умрло велики број слабијих затвореника.

Уз много већи логор Аушвиц, Дахау је постао симбол нацистичких концентрационих логора. Дахау је други логор који су ослободиле британске и америчке снаге. Тако је постао једно од првих места где је запад био сведок бруталности нациста.

Настанак[уреди]

Нацисти су оптужили комунисте су оптужени да желе да изазову грађански рат након пожара који је 27. фебруара 1933. унишио зграду Рајхстага.[5]

Након преузимања власти у Баварској, Хајнрих Химлер, тадашњи шеф полиције у Минхену, је почео разговоре са управом некоришћене фабрике барута и муниције. Химлер је обишао локацију да би се уверио да ли би се она могла искористити за изоловање затвореника. Логор Дахау је почео са радом 22. марта 1933. доласком око 200 затвореника из затвора Штаделхајм и тврђаве Ландсберг (где је Хитлер написао своју књигу Мајн кампф током свог заточеништва). [1] Химлер је новинава изјавио да нови логор може да држи до 5.000 особа и описао га је као „први логор за политичке затворенике“[1] који ће се користити да се врати мир у Немачкој.[6] Дахау је постао први редован концентрациони логор коју је основала влада Националсоцијалистичке немачке радничке партије и Немачке националне народне партије (распуштене 6. јула 1933).

Логораши[уреди]

Уз хиљаде других југословенских логораша, у Дахау су биле заточене многе угледне личности српске националности. Међу њима су били најпознатији великодостојници Српске православне цркве Патријарх српски Гаврило и епископ (однедавно и светитељ те цркве) Николај Велимировић. Уз њих и познати генерал Михајло Недељковић (који није преживео Дахау), професор Београдског Универзитета др. Владета Поповић, помоћник министра унутрашњих послова у влади генерала Симовића, адвокат Трипко Жугић, дипломата и генерални конзул Радован Шуменковић, виолиниста Властимир Павловић Царевац, новинар и преводилац Ненад Јовановић, шпански борац Симо Чучковић и многи предратни и ратни чланови Комунистичке партије Југославије. Глумац, редитељ и књижевник Стево Жигон је две године провео у овом логору где је и научио немачки језик. Због знања језика и познавања менталитета, врло често је касније играо улоге циничних и хладних немачких официра.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Marcuse (2001). стр. 21.
  2. „United States Holocaust Memorial Museum. "The Holocaust." Holocaust Encyclopedia”. Ushmm.org. Приступљено 13. 3. 2012.. 
  3. ((en)) Dachau Concentration Camp Memorial Site, Приступљено 9. 4. 2013.
  4. That Was Dachau 1933 - 1945 by Stanislav Zámečník Page 377 and 379
  5. Dillon, Christopher (29 January 2015). Dachau and the SS: A Schooling in Violence. Oxford University Press. pp. 30-31. ISBN 978-0-19-965652-3. 
  6. Neuhäusler, Johann (1960). What Was It Like in the Concentration Camp at Dachau?: An Attempt to Come Closer to the Truth. Munich: Manz A.G.. pp. 7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]