Логор Лепоглава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Логор Лепоглава
Сабирни логор
Lepoglava - Kaznionica 01.jpg
Данашњи изглед казнионице
Логор Лепоглава на мапи NDH
Логор Лепоглава
Координате46°13′ СГШ; 16°02′ ИГД / 46.21° СГШ; 16.04° ИГД / 46.21; 16.04 Координате: 46°13′ СГШ; 16°02′ ИГД / 46.21° СГШ; 16.04° ИГД / 46.21; 16.04
МестоЛепоглава, НДХ
Под контролом Независна Држава Хрватска
Постојао1941-1945
Број жртава1.300[1]

Затвор Лепоглава је основан за време Аустроугарске монархије 1856. године, у време Краљевине Југославије служио је за конфинацију комуниста, у току Другог светског рата био је један од већих логора у НДХ, a данас је централни затвор у Хрватској.

На почетку успостављања НДХ у логор су допремљени антифашисти из Хрватске и Босне и Херцеговине. Затвореници су били изложени тешким физичким пословима и суровом физичком насиљу. На суђењу Динку Шакићу, један од преживелих Шимо Клаић, рекао је да су услови „били ужасни, као да је све зло из Старе Градишке и Јасеновца било концентрисано тамо“.[2]

Бановина Хрватска је ту затварала хрватске националисте и комунисте. У то време неки од затвореника су били Јосип Броз Тито и Моше Пијаде, где су се и упознали. Имеђу осталих у Лепоглави су били и Родољуб Чолаковић, Ђуро Пуцар и Огњен Прица.

У логор су упале јединице НОВ, Дванаеста славонска бригада и Калнички одред, 13. и 14. јула 1943. године и ослободиле око 800 заробљеника. Након тога је логор наставио са радом до априла 1945. године. У фебруару и марту 1945. пре коначног ослобођења, усташе су над антифашистима извршили у Лепоглави масовни покољ.[3]

По Дедијеру убијено је око 1.300 људи.[1] Заповедници логора су били Љубо Милош, Мирко Матијевић и Никола Гаџић.


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Dedijer, Vladimir i Miletić, Antun: Proterivanje Srba sa ognjišta 1941-1944, Prosveta, Beograd, 1989.
  2. ^ Wapedia[мртва веза]
  3. ^ Опћа енциклопедија ЈЛЗ Загреб 1979. том 5 pp. 90