Логор Рабић
Логор Рабић је основан 26. априла 1992. у бившем складишту ЈНА, општина Дервента.
Оснивање логора[уреди | уреди извор]
За формирање логора била је задужена 103. бригада ХВО под заповједништвом Мајић Златка званог „Словенац“. У логору је настављено злостављање жртава, које су највећим дијелом боравиле у логору Дом ЈНА у Дервенти. Први заробљеници су били становници села Чардак[1], општина Дервента. Број логораша се кретао од 26 до 120[2]. Управник логора је био Нихад Хамзић-Фриц.
Однос према заробљеницима[уреди | уреди извор]
Однос према заробљеницима је био крајње нехуман о чему свједоче бројне изјаве преживјелих.[2]
Методе злостављања[уреди | уреди извор]
Уобичајене методе злостављања:
- наношење тешких физичких повреда[3]
- боравак у неусловној просторији великог броја затвореника,
- психичка понижења,
- извођење на лажна стријељања[4],
- ускраћивање хране и пића, лоша хигијена и појава вашки,
Специфичне методе злостављања:
- мучење усијаном жицом при чему су паљене руке, ноге, леђа и рамена[5],
- присиљавање логораша да се међусобно шамарају[6],
- присиљавање логораша да лиже чизме и брише прашину устима[6]
- мучење електро шоковима у предјелу препона[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Ратни злочини ХВ – ХВО и АБиХ над српским цивилима и ратним заробљеницима у Дервенти 1992“, РЦИРЗ, Бања Лука, јули 2012, стр 2.
- ^ а б „Дервента као жртва рата 1992“, Удружење логораша Дервента, I издање, Дервента, април, 2002. г., стр 8.
- ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Записник о узимању изјаве свједока М. М. 28/206 од 1.12.1992., стр 2-3.
- ^ Записник о узимању изјаве свједока Ћ. И., 2/218 од 18.9.1992. г., стр 2-3.
- ^ Крајиновић Анто, стражар у логору Рабић поред физичког и психичког малтретирања једном приликом је мучио усијаном жицом Б. Р. палећи му руке, леђа и раме.(кп: 13/93. Од 12. 1. 1993. г. Стр
- ^ а б Иванковић Зоран, стражар у логору Рабић је присиљавао К. Н. и М. М. да се међусобно шамарају, а када је по његовој оцјени то било мало сам их је наставио тући.(кп: 13/93. од 12. 1. 1993. г. стр 31. )
- ^ „Дервента, више локација 5219221“, стр. 218.
Литература[уреди | уреди извор]
- Дервента као жртва рата 1992, Удружење логораша Дервента, I издање, Дервента, април, 2002.
- Ратни злочини ХВ – ХВО и АБиХ над српским цивилима и ратним заробљеницима у Дервенти 1992, РЦИРЗ, Бања Лука, 2012.