Логор Шопроњек

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Логор Шопроњек
Сабирни логор
GuentherZ 2014-10-11 (21) Neckenmarkt Haschendorf Kriegsgefangenenfriedhof Haschendorf.JPG
Спомен обележје на месту некадашњег логора Шопроњек
Логор Шопроњек на мапи Аустрије
Логор Шопроњек
Координате47°49′04″ СГШ; 16°44′55″ ИГД / 47.817778° СГШ; 16.748611° ИГД / 47.817778; 16.748611 Координате: 47°49′04″ СГШ; 16°44′55″ ИГД / 47.817778° СГШ; 16.748611° ИГД / 47.817778; 16.748611
МестоШопроњек
Под контролом Аустроугарска
Постојаојесен 1915—новембар 1918.
Број затвореника35.000—40.000
(25.000+3.000 Срба)
Број жртава> 5.715 (Срба)

Логор Шопроњек био је један од концентрационих логора за Србе и друге неподобне народе које је основала Аустроугарске за за време Првог светског рата.

Назив, положај и инфраструктура[уреди]

Назив

Званичан назив логора био је: нем. Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Sopronnyék или на српском „„Царски и краљевски логор за ратне заробљенике Шопроњек”.[1]

Положај

Логор Шопроњек, који је био још један логор у близини Нежидерског језера, на територији тадашње Угарске, налазио се на једном брегу у Самерсдорфу (нем. Samersdorf), удаљеном 12 км од садашњег насеља Некенмаркта (нем. Neckenmarkt), у покрајини Бургенланд, 75 км јужно од Беча, односно 500 км североисточно од Београда.[1]

Инфраструктура

Логор је првобитно имао 70 великих барака у којима је м огло да се смести 15.000 људи. До краја 1918. године логор се непрестано увећавао, градиле су се нове бараке, чији је број достигао цифру од 500 барака. Међу овим баракама известан број био је намењен здравственом збрињавању логораша, тако да се може рећи да је имао нешто боље хигијенске услове од осталих логора.[1]

Историја[уреди]

Предуслови

Масовне депортације становника Србије у Првом светском рату, међу којима се били Срби, Јевреји, Роми и припадници других нација, Аустрогурска је из Краљевине Србије, отпочеле након њене окупације у јесен 1915.

Из извештаја Краљевско-царског Војног гувермана у Београду сазнаје се да је само у периоду од 30. августа до 10. новембра 1916. ”са подручја Београда, Крушевца и Крагујевца у логоре у унутрашњости Монархије депортовано 16.577 грађана Србије: 4.399 у Ашах, 4.252 у Браунау, 4.667 у Хајнрихсгрин, 593 у Нежидер”, а осталих 1.576 је распоређено „у радне логоре”.[2]
Оснивање и услови у логору

Логор је основан по наређењу војне команде у Пожуну (Братислава) од 5. априла 1915. године. Првобитно је био замишљен као логор за 15.000 људи, али је већ почетком 1916. године у њему је било смештено 17.390 људи.[1]

У њему су били смештени првенствено српски ратни заробљеници и интернирци, а затим и руски, италијански, румунски и др. заробљеници. Према наводима једног Аустријског журнала (под називом нем. Österreich Journal) до краја рата овде је боравило између 35.000 и 40.000 људи.[3]

Међу Србима у логору Шопроњек, бројчано су доминирали у однсу на ратна заробљенике, који су највише депортовани преко логора Добој из Босне и Херцеговине, а затим из Србије и Црне Горе.[1]

У логор Шопроњек углавном су упућиване жене и деца из источних крајева Босне и Херцеговине, којих је у једном моменту било око 8.000.” У октобру 1916. године Логор Шопроњак је имао 25.000 српских заробљеника и 3.000 интернираца из Босне, међу којима је било 250 деце, с тим што се веома мали број Срба налазио у самом логору, јер су готово „сви били на раду на пољопривредним добрима”.[4]

Епилог[уреди]

Број логораша и српских жртава у логору Шопроњек.[5]
Укупно логораша Број српских логораша До сада утврђено српских жртава Процена српских жртава
35.000—40.000
25.000+3.000
5.715
> 5.715.[6]
Напомена:
Према једном непотпуном списку, који је у посду Архива Србије регистровано је 5.715 српских војника и цивила сахрањених на 114 места на територији данашње Мађарске.[6]

Логор Шопроњек је затворен по окончању Првог светског рата и распада Аустроугарске, крајем 1918. године.

Ослобођени логораши су потом возовима упућени у отаџбину, да би до својих домова стигли тек неколико месеци касније.

Спомен обележје[уреди]

Спомен обележје на месту злогласног логора

На месту некадашњег логора Шопроњек подигнуто је неколико крстова и један мањи споменик који сведочи о оовом злогласном месту.

Спомен обележје је подигнуто захваљујући италијанским државницима који су хтели да се обележи место страдања њихових сународника.

Велики број жртве из Шопроњечког логора, је есхумиран и сахрањен широм данашње Мађарске, према неким проценама на 114 локација.

Данас, место некадашњег логора обилази и на њему одржава парастос српска заједница у Аустрији.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Логор Шопроњек У: Мирчета Вемић, Помор Срба ратних заробљеника и интернираних цивила у Аустроугарским логорима за време Првог светског рата 1914–1918. Оригинални научни рад. стр. 216-217. DOI: 10.2298/ZMSDN1447201V
  2. ^ Мориц (2014) – Moritz, Verena (2014): „Gefangenschaft“, In:H. Leidinger/V. Moritz/K. Moser/W. Dornik: Habsburgs schmutziger Krieg. Wien, 93-194.
  3. ^ Floiger, M., Gober, K. H., Guber, O., Huber, H. & Naray, J. (2011). Die Geschichte des Burgenlandes. Österreich Journal, 100, 81–90.
  4. ^ Стојиљковић, Д. (1995). Плава Дунавска гробница Маутхаузен 1914–1918. 1938–1945. Београд: Секција концентрационог логора Маутхаузен
  5. ^ Табела 1. Попис пострадалих држављана Краљевине СХС у Чехословачкој за време Првог светског рата У: Мирчета Вемић, Помор Срба ратних заробљеника и интернираних цивила у Аустроугарским логорима за време Првог светског рата 1914–1918. Оригинални научни рад. стр. 227. DOI: 10.2298/ZMSDN1447201V
  6. 6,0 6,1 Архив Србије (1914–1918 б). РГ VI/1. Регистар српских војника и цивила који су умрли за време Првог светског рата у логорима на подручју Мађарске (део)

Литература[уреди]

  • Мирчета Вемић, Помор Срба ратних заробљеника и интернираних цивила у Аустроугарским логорима за време Првог светског рата 1914–1918. Оригинални научни рад. стр. 221-222. DOI: 10.2298/ZMSDN1447201V
  • Стојанчевић, В. (1989). Цивилни интернирци у логорима Аустроугарске и Бугарске у време Првог светског рата. Стварање југословенске државе 1918. године. Београд: Научна књига, стр. 403–407.
  • Живко Топаловић, За наше заробљенике - конференција Живка Топаловића [1]

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Логор Шопроњек на Викимедијиној остави