Лозана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лозана
Lausanne-Lausanne-Losanna

Lausanne img 0585.jpg
Панорама Лозане

Грб
Основни подаци
Држава Застава Швајцарске Швајцарска
Кантон Кантон Во
Основан 4.
Становништво
Становништво 131.364
Агломерација 324.387
Густина становништва 3.175 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 46°31′00″N 6°37′00″E / 46.516672, 6.633324
Надморска висина 495 м
Површина 41,37 км²
Лозана на мапи Швајцарске
{{{alt}}}
Лозана
Лозана на мапи Швајцарске
Остали подаци
Градоначелник Данијел Брелаз
Веб-страна www.lausanne.ch


Координате: 46° 31′ 00" СГШ, 6° 37′ 60" ИГД
Лозана (фр. Lausanne, нем. Lausanne, итал. Losanna) је важан град у Швајцарској, пети по величини у држави. Лозана је и главни град и највеће насеље истоименог Кантона Во.

У Лозани се налази и седиште Међународног олимпијског комитета.

Лозана је у историји позната и као град у коме је одржано више међународних скупова у 20. веку, од којих су најзначајнија два мировна споразума: први, Лозански мир из 1912. године и други, Лозански мир из 1923. године.

Посебност града је и податак да је Лозана најмањи град на Свету са метро системом.

Природне одлике[уреди]

Поглед на град са неба

Лозана се налази на у западном, "франкофоном“ делу Швајцарске. Од престонице Берна град је удаљен 110 км југозападно, а Женеве 65 км североисточно.

Рељеф: Лозана се развила на северној обали Леманског (или Женевског) језера, на 490 метара надморске висине. Изнад града се пружају прве планине Алпа, који се драматично издижу изнад језера, па је град на доста нагнутом терену. Тако је средиште Лозане, иако 1 км удаљено од језера, на 120 метара изнад њега, па се из средишта града пружају несвакидашње панораме на језеро и приобаље. Околина града је познато виноградарско подручје.

Клима: Клима области Лозане је умерено континентална.

Воде: Град Лозана се налази на северној обали Леманског (или Женевског) језера, али се град образовао око некадашње реке Флон (данас наткривена), која се низводно од градског средишта уливала у језеро.

Историја[уреди]

Фотографија Лозане из 1900. године
Трг Рипон, најважнији међу градским трговима
Улице-степеништа старе Лозане

Прва насеља на месту Лозане везују се за доба праисторије и келтска племена. Почетком нове ере ово подручје су запосели се Римљани и основали насеље Лаузодунон, из ког је узведен данашњи назив града.

Почетком средњег века кроз ову област протутњало је много варварских племена. Положај насеља на брегу изнад језера дао је Лозани повољне одбрамбене одлике, па је некадшње античко насеље постало утврђење. Током следећим векова град је био прво у валсти градског епископа, а потом владарске куће Савоја.

1536. године град је освојен од стране Бернског војводства, које се тада прикључило Швајцарској конфедерацији. Ова владавина није упамћена по лепом, пошто су из града однесене многе вредности. Током овог раздобља у граду се населило много протестантских хугенота, прогањаних у Француској.

Током Француске револуције (1789-99.) грађани Лозане су активно учествовали у свим догађањима, па је град са околином 1798. године припојен француској и постао средиште области Во (касније кантона Во). У оквиру ње град остао све до пада Наполеона 1814. године Тада су Лозана и њена околина приопојени Швајцарској конфедерацији, што је остало до данас. Међутим, уместо некедашњег положаја под влашћу Берна град и његово "франкофоно“ окружење су задржали засебност - образован је Кантон Во.

После 1815. године Лозана више није видела ратова, па се до данас развила у јако индустријско и културно средиште у држави.

Становништво[уреди]

По проценама из 2008. године у Лозани живи приближно 131.000 становника, а у градској зони око 350 хиљада. По оба показатеља то је пети град у Швајцарској.

Језик: Швајцарски Французи чине традиционално становништво града и француски језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Лозане чују бројни други језици (највише немачки, италијански и португалски језик).

Вероисповест: Месни Французи су у 16. веку прихватили протестантизам. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео римокатолика и других вероисповести, које су дошле са досељеницима (ислам, православље).

Привреда[уреди]

У Лозани је развијена индустрија часовника, метална, чоколаде, текстилна, кожних производа, дуванских прерађевина, графичка. Град је и важан железнички чвор, познат по сајму и развијеном туризму.

Посебност града је и податак да је Лозана најмањи град на Свету са метро системом, који има две линије и махом је надземног вида.

Знаменитости града[уреди]

Лозана је и средиште универзитета основаног 1537. године, са библиотеком и музејем. У граду се налазе и Уметнички музеј, Музеј Арт-брут уметности, Олимпојски музеј, техничка висока школа,, катедрала из 13. века, замак из 15. века и други средњовековни споменици.

У Лозани је и Седиште је врховног суда Швајцарске.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :