Локалитет Прљуша на Руднику
| Локалитет Прљуша на Руднику | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Рудник |
| Општина | Горњи Милановац |
| Ентитет |  Србија |
| Држава | Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | око 4000 година пре нове ере |
| Тип културног добра | Непокретно културно добро |
Локалитет Прљуша на Руднику је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Краљево.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашен је непокретним културним добром Републике Србије.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Локалитет Прљуша се налази непосредно испод врха Мали Штурац, најнижег врха Рудника, на његовој југозападној падини на огољеном делу падине површине 2,5 ha без растиња.[1] Археолошко налазиште представља праисторијски рудник бакра са видљивим траговима старих радова.[1] На налазишту се површински јављају малахит, горски кристал и сивозелени кристаласти шкриљци. Обе сировине су користили неолитски становници централног Балкана за производњу оруђа. Цела падина је прекривена крупним сипаром у коме се налазе праисторијски камени рударски батови са жљебом.[1] Геофизичка испитивања су показала да је простор богат орудњењем и рударским окнима. На површини локалитета је документовано више од двадесет праисторијских окана.[1] Истраживањем рударског окна које се налази на самом врху брда испод пута који води ка врху Мали Штурац је потврђена претпоставка да се ради о праисторијском руднику из периода раног енеолита културе Бубањ – Хум I око 4000 година пре нове ере.[1] У централни регистар је уписан 10. априла 2018. под бројем АН 193, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Краљево 23. марта 2018. под бројем АН 35.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Јовановић, Б. 1988. Прљуша – Мали Штурац: праисторијски рудник бакра и горског кристала на Руднику, Зборник радова Народног музеја XVIII: 5—12.
- Богосављевић, В. 1988. Покретни материјал са праисторијског рудникана Малом Штурцу, Зборник радова Народног музеја XVIII: 13—35.
- Антоновић, Д. 2003 Неолитска индустрија глачаног камена у Србији. Архео-лошки институт (Посебна издања 37), Београд.
- Antonović, D. Vukadinović, M. 2012. Eneolithic mine Prljuša – MaliŠturac: archaeological and geophysical investigations. Старинар LXII: 95—106.
- Антоновић Д. 2013 Камено оруђе са малог Штурца: истраживање 2011. и 2012. године, зборник народног музеја XXI-1, Народни музеј, Београд: 61—76.
- Антоновић, Д, Вукадиновић, М. Цицовић. А. 2014. Прљуша – Мали Штурац. Истраживање 2013. године. У: Д. Антоновић, Археологија у Србији: пројекти Археолошког института у 2013. Години, Археолошки институт. Београд: 34—37.
- Антоновић, Д. 2017. Праисторијско рударство на Малом Штурцу: Истраживање 2014. године. У: И. Бугарски, Н. Гавриловић-Витас, В. Филиповић: Археологија у Србији: пројекти Археолошког института у 2014. години, Археолошки институт, Београд: 23—29.
- Антоновић Д, Димић В. 2017. Студије Археотехнологије: Експлоатација сировина од праисторије до средњег века, Српско археолошко друштво, Београд 117—143.
- Антоновић Д, Витезовић С, Димић В, Вукадиновић М. 2018. Прљуша-Мали Штурац, истраживање 2016. године, Археологија у Србији, пројекти Археолошког института у 2016, Археолошки институт, Београд: 13—23.
- Антоновић Д. 2018. Енеолитски рудници бакра на Балкану, Повратак у будућност, бакрено доба у северној Хрватској, Археолошки музеј у Загребу, Филозофски факултет у Загребу, Археолошки музеј Осијек, 187—21.
- Антоновић Д, Витезовић С, Димић В, Вукадиновић М. 2019. Прљуша-Мали Штурац, истраживање 2017. године, Археологија у Србији, пројекти Археолошког института у 2017, Археолошки институт Београд: 71—79.
- Драгана Антоновић, Емилија Николић, Селена Витезовић, Бојан Поповић, Видан Димић, Прљуша-Мали Штурац. Истраживање, заштита и презентација праисторијског рударства на Руднику, Гласник Друштва конзерватора Србије број 44, 2020, 66—72.
