Одлука о расписивању избора донета је 13. марта 2012. године,[1] а односила се на све општине и градове у Србији, осим оних у којима локалним скупштинама није истекао мандат, тако да избори нису расписани у Аранђеловцу, Бору, Врбасу, Ковину, Косјерићу, Косовској Митровици, Кули, Лепосавићу, Неготину, Новом Брду, Оџацима, Пећи и Приштини.[2]
У исто време, избори су расписани и за локалне скупштине у 15 градских општина у Београду, али не и за скупштине у градским општинама Земун и Вождовац, где су локални парламенти формирани 2009. године.[3]
Уочи раписивања избора, у политичкој јавности Србије покренуто је питање о могућности одржавања локалних избора у општинама на подручју Косова и Метохије.[4][5] Иако је првобитном одлуком о расписивању избора од 13. марта било предвиђено одржавање избора у свим општинама чијим је скупштинама истекао мандат, укључујући и општине са подручја Косова и Метохије, спровођење избора на том подручју убрзо је доведено у питање због противљења страних чинилаца.[6]
Према накнадном споразуму, покровитељство над спровођењем председничких и парламанетарних избора на подучју АПКМ преузео је ОЕБС, али договор о одржавању избора за општинске скупштине није постигнут.[7] Одлука о одустајању од спровођења општинских избора на подручју АПКМ саопштена је 15. априла.[8] То је довело до незадовољства у српским срединама на подручју АКМО и покретања политичких полемика.[9][10][11] Иако се од одржавања локалних избора на подручју АПКМ одустало, српски прваци у Звечану и Зубином Потоку самоиницијативно су спровели изборе за локалне општинске скупштине, али резултати тих избора нису били признати.[12]
.JPG)
