Лолита (филм из 1997)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Лолита
Lolita 1997 poster.jpg
Постер филма
Изворни насловLolita
Жанрдрама
РежијаЕдријан Лајн
СценариоСтивен Шниф
ПродуцентМарио Касар
Џол Б. Мајклс
УредникДејвид Бренер
Џули Монро
Главне улогеЏереми Ајронс
Мелани Грифит
Френк Ланџера
Доминик Свејн
МузикаЕнио Мориконе
КинематографијаХауард Етерон
Издавачка кућаPathé
ДистрибутерThe Samuel Goldwyn Company
Година1997.
Трајање137 минута[1]
Земља САД
 Француска
Језикенглески
Буџет62 000 000 долара
Зарада1 100 000 (САД)[2]
IMDb веза

Лолита (енгл. Lolita) америчко-француски је филм из 1997. године у режији Ејдријана Лајна и на основу сценарија Стивена Шнифа. Представља другу филмску адаптацију истоименог романа Владимира Набокова. Главне улоге Хамберта Хамберта и Долорес „Лолиту” Хејз тумаче Џереми Ајронс и Доминик Свејн, док споредне улоге Шарлоте Хејз и Клер Квилтија играју Мелани Грифит и Френк Ланџера. Заплет филма започиње када Хамберт, средовечни професор француског језика, одлучује да изнајми собу у кући удовице Шарлот Хејз јер га сексуално привлачи њена тринаестогодишња ћерка Долорес, коју сви зову Ло или Лолита.

Лајнова филмска адаптација је веродостојна мрачним тоновима романа, посебно у односу на прву филмску верзију из 1962. у режији Стенлија Кјубрика где су сексуални наговештаји имали комичну сврху.

Филм је имао потешкоћа с проналаском америчког дистрибутера[3] стога је премију имао у Европи, па је тек онда био приказан у Америци. Права на приказивање у Сједињеним Америчким Државама преузео је Шоутајм, кабловска мрежа, да би коначно Семјуел Голдвин Компани омогућила биоскопску дистрибуцију.[4] Иако су поједини филмски критичари хвалили веродостојност књижевном предлошку а публика била импресионирана глумом Ајронса и Свејнове, филм је у Сједињеним Америчким Државама наишао на подељен пријем међу филмским критичарима. Лолита је изазвала контроверзу у Аустралији, где је своју биоскопску премијеру имала тек априла 1999. године.

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

У раној младости, Хамберт се безнадежно и трагично заљубио у девојчицу својих година, и како је одрастао у одраслој доби, никад није изгубио опседнутост „нимфетама”, тинејџерима који се шетају фином линијом између девојке и жене. Док тражи место за живот након што се запослио као наставник, упознаје Шарлот Хејз, претенциозну и неугодну жену која изгледа очајно усамљено и коју очигледно привлачи Хамберт. Хамберт јој посвећује мало пажње, све док не упозна њену тринаестогодишњу кћерку Лолиту, слику девојчице коју је Хамберт некада волео. Хамберт се усељава у дом Хејзових као подстанар и на крају се жени Шарлот како би био ближе Лолити. Када Шарлот сазна за привлачност Хамберта својој кћерки, она бесно напушта кућу, само да би била убијена у саобраћајној несрећи. Не откривајући Лолити детаље о мајчиној судбини, Хамберт је одводи на путовање аутопутевима, где њихова веза почиње да се креће даље од...

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ LOLITA (18)”. British Board of Film Classification. 18. 3. 1998. Приступљено 2. 2. 2016. 
  2. ^ „Movie Lolita – Box Office Data”. The Numbers. Приступљено 15. 8. 2011. 
  3. ^ James, Caryn (31. 7. 1998). „'Lolita': Revisiting a Dangerous Obsession”. The New York Times. Приступљено 28. 3. 2010. 
  4. ^ Black, Joel (2002). The Reality Effect: Film culture and the graphic imperative. New York: Routledge. стр. 262. ISBN 0-415-93721-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]