Ломача таштине
| Ломача таштине | |
|---|---|
Филмски постер | |
| Изворни наслов | The Bonfire of the Vanities |
| Режија | Брајан де Палма |
| Сценарио | Мајкл Кристофер |
| Продуцент | Брајан де Палма |
| Главне улоге | Том Хенкс Брус Вилис Мелани Грифит Морган Фриман |
| Музика | Дејв Грусин |
| Директор фотографије | Вилмош Жигмонд |
| Монтажа | Бил Пенкоу Дејвид Реј |
| Продуцентска кућа | Warner Bros. |
| Дистрибутер | Warner Bros. |
| Година | 1990. |
| Трајање | 126 минута |
| Земља | САД |
| Језик | енглески |
| IMDb веза | |
Ломача таштине (енгл. The Bonfire of the Vanities) или Ватромет таштине, амерички је сатирични црнохуморни филм из 1990. године у режији Брајана де Палме, а по сценарију Мајкла Кристофера. У филму глуме Том Хенкс, Брус Вилис, Мелани Грифит, Ким Катрал и Морган Фриман. У питању је екранизација књиге новинара Тома Вулфа Ломача таштине из 1987. године.[1]
Након што његова љубавница прегази младог црног тинејџера, берзанска звезда са Вол Стрита, види како му се живот расплиће низбрдо, долазећи у центар медијске пажње и привлачи интересовање неуспешног новинара.
Радња
[уреди | уреди извор]Новинар Питер Фелоу, женскарош и алкохоличар, присећа се недавних догађаја. Берзански мешетар са Волстрита Шерман Мекој, богат и поносан на свој друштвени статус, живи са својом привлачном супругом Џуди у једном од монденских квартова Њујорка. Има љубавницу Марију Раскин, у чије постојање сумња његова супруга. Шерман среће Марију на аеродрому и одводи је својим колима до њене куће. Изгубљени, Шерман и Марија се налазе у Јужном Бронксу, области Њујорка где живе углавном сиромашни црнци. У једној од мрачних уличица наилазе на аутомобилску гуму која лежи на путу. Излазећи из аутомобила, Шерман покушава да уклони препреку, али у том тренутку Шерман и Марија примећују црнца, чије намере доживљавају као непријатељске. Од страха, Марија аутомобилом прегази црног тинејџера и пар се крије са места несреће. Момак се повређује и пада у кому. Пре тога успева да пријави знакове аутомобила: марку и неколико слова броја.
Шерман убеђује Марију да то пријави полицији, али она се оштро противи. Пастор локалне цркве, велечасни Бекон, сазнаје за обичан злочин и одлучује да укључи јавност. Постепено, случај долази у центар пажње окружног тужиоца. Случај има лоше изгледе на суду. Жртва је у коми, нема сведока. Мајка тинејџера одбија да оде у полицију. Тада тужилац Ејб Вајс, који циља на место градоначелника, одлучује да овом истрагом покаже расну толеранцију и привуче гласове црначког становништва. Тужилаштво проналази аутомобил на основу доступних доказа и води до Шермана. Он, плашећи се најгорег, одбија да покаже ауто и каже да ће се обратити адвокату.
У међувремену, новинар Питер Фелоу, на дојаву велечасног Бејкона, почиње да „врти” овај злочин, привлачећи на њега све већу пажњу јавности и градских власти. Гнев због „хладнокрвног убиства црног дечака од стране двојице белаца” почиње да кључа у градској заједници црнаца. Шерманов живот лети низбрдо: жена га напушта, отпуштају га са посла, у близини куће дежурају демонстранти. Када Шермана одводе у судницу, тамо већ кључају страсти. Међутим, судија, без изјаве жртве, бира симболичну кауцију као меру забране, пуштајући Шермана на слободу. Осумњичени током саслушања није именовао Марију.
Питер добија аудио снимак разговора у Маријиној кући у ноћи злочина. На њему девојка признаје да је она возила. „Буба” за слушање је постављена из других разлога, снимак је настао случајно и не може се прихватити на суду као правни доказ. Питер Фелоу говори велечасном Бејкону о тајном снимку, и он схвата да би случај Шерман могао да се распадне. Новинару каже да ће промовисати још једну тему: у болници се лечи момак који лежи у коми. Тужилац Вајс је, међутим, спреман да случај доведе до осуђујуће пресуде. Шерман у међувремену покушава да убеди Марију да каже истину и сними њене речи на тајни микрофон, али девојка препознаје трик.
Током следећег састанка, тужилац позива Марију Раскин као сведока. Она каже суду да није возила и Шерман ју је ућуткао. Међутим, Шерман изненада укључује гласно емитовање истог илегалног снимка. Из тога је јасно да Марија лажно сведочи. На питање судије Вајта: „Одакле трака”, Шерман лаже да је његова. Каже да је сам направио снимак. Шерман је пуштен у судницу. Крај филма се враћа на почетак. Питер Фелоу добија Пулицерову награду за своју књигу о истраживачком новинарству под насловом „Прави Мекој” (Real McCoy).
Улоге
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Том Хенкс | Шерман Мекој |
| Брус Вилис | Питер Фелоу |
| Мелани Грифит | Марија Раскин |
| Ким Катрал | Џуди Мекој |
| Сол Рубинек | Лери Крејмер |
| Морган Фримен | судија Ленард Вајт |
| Кирстен Данст | Шерманова ћерка Кембел |
| Бет Бродерик | Керолајн Хефтшенк |
| Ф. Мјуреј Ејбрахам | окружни тужилац Ејб Вајс |
| Алан Кинг | Артур Раскин |
| Џон Хенкок | преподобни Бејкон |
| Клифтон Џејмс | Алберт Фокс |
| Кевин Дан | Том Килијан |
| Доналд Мофат | мистер Мако |
| Луи Џамбалво | Реј Андрути |
| Курт Фулер | Полард Браунинг |
| Роберт Стивенс | сир Џералд Мур |
| Ричард Либертини | Ед Рифкин |
| Андре Грегори | Обри Бафинг |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ The Bonfire of the Vanities”. catalog.afi.com. Приступљено 23. 4. 2023.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ломача таштине на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Ломача таштине на веб-сајту AllMovie (језик: енглески)
- Ломача таштине на веб-сајту Rotten Tomatoes