Ломигорa
Ломигорa је српско презиме пореклом са планине Рогозне у Рашкој области. Напустили су Рашку у сеобама Срба између 1690. и 1739. године. У селу Брђани и данас постоји Ломигорско гробље.[1] Крсна слава Ломигора је Савиндан.
У 19. веку ово презиме има следеће хронолошке потврде: забележено је у Сремској Митровици 1811, у Мачви 1815, у Београду 1830. и 1912, у Крагујевцу 1839, 1873. и 1895, и у Мајданпеку 1858. године.[2] Према породичним изворима, Арсовићи у Рашкој (славе Никољдан) пореклом су од Ломигора.[3]
По родовском предању, од Ломигора је био Арсеније Ломо, познати народни војвода из Првог и Другог српског устанка. Рођен је у Гојној Гори код Ужичке Пожеге, а у качерско село Драгољ населио се после немачког рата 1788.[4]
За време Другог српског устанка, у Мачви се помиње Лука Ломигорa као један од седам капетана кнеза Милоша, чија је чета од 170 голих синова три месеца бранила тамошње српско становништво од Турака.[5]
У раздобљу владавине кнеза Милоша Обреновића, деловао је у Београду кнез Милош Ломигорa. Био је један од чланова Народног суда.[6]
Презиме Ломигорa се помиње и у историји српске војне медицине. У Крагујевцу је после Првог српско-турског рата подигнута Војна болница. Од 1868. до 1874. године помоћник управника био је крагујевачки лекар Димитрије Ломигорa.[7]
У општини Бијељина (Република Српска) постоји потес Ломигорa Махала. Добио је назив по браћи Ломигорaмa из Старог Влаха, који су се ту населили у првим деценијама 19. века.[8]
Данас, носиоци овог презимена живе у Крагујевцу и Београду.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Petrović, Petar Ž; Vlahović, Petar (1984). Raška: antropogeografska proučavanja (на језику: српски). Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti.
- ^ „Velimir Mihajlovic - Srpski prezimenik.pdf”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-13.
- ^ Petrović, Petar Ž; Vlahović, Petar (1984). Raška: antropogeografska proučavanja (на језику: српски). Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti.
- ^ Petrović, Petar Ž; Vlahović, Petar (1984). Raška: antropogeografska proučavanja (на језику: српски). Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti.
- ^ Обрадовић, Стојан (1873). Живот и радња заслужних Срба из окружија шабачког и подринског у књажеству Србији у устанцима противу насиља турског од 1804. и 1815. године: у два одељка (на језику: српски). штампарија Н. Стефановића и Дружине.
- ^ Државна архива у Крагујевцу, фасцикла Кнежев конак бр. 1 од 13. јула 1830.
- ^ „ZDRAVSTVENA KULTURA U KRAGUJEVCU I ŠUMADIJI U VREME VELIKIH EPIDEMIJA U 19. I 20. VEKU”. Glas Šumadije (на језику: српски). 2020-04-26. Приступљено 2021-04-13.
- ^ Ristić, Milovan (1963). Stari Vlah (на језику: енглески). Turistička štampa.