Лондонски споразум (1913)

С Википедије, слободне енциклопедије
Линија Енос — Мидија и садашње границе у том делу Балкана

Лондонски споразум o миру закључен 30. маја 1913. после Првог балканског рата између Србије, Бугарске, Грчке и Црне Горе, са једне стране, и Османског царства, са друге стране. Овим уговором Османско царство се одрекло свих европских провинција западно од линије Енос—Мидија.

Услови[уреди | уреди извор]

Потписници мировног споразума 30. маја 1913. године.

Услови које су спроводиле велике силе су били:[1]

  • Сва европска територија Османског царства западно од линије између Еноса на Егејском мору и Мидије на Црном мору предата је Балканском савезу, изузев Албаније.
  • Османско острво Крит уступљено је Грчкој, док је великим силама препуштено да одређују судбину осталих острва у Егејском мору.
  • Границе Албаније и сва друга питања у вези са Албанијом требало је да ријеше велике силе.

Међутим, подјела територија уступљених Балканском савезу није разматрана споразумом, а Србија је одбила да изврши подјелу договорену с Бугарском њиховим међусобним споразумом из марта 1912. године. Као резултат бугарског незадовољства дефакто војном подјелом Македоније, избио је Други балкански рат 16. јуна 1913. године.[2] Бугари су поражени, а Османлије су донекле успјеле заузети територије западно од линије Енос—Мидија. Коначан мир је договорен Букурешким миром 12. августа 1913. године. Између Бугара и Османлија закључен је посебан споразум, Цариградски мир, којим су у великој мјери дефинисане данашње границе између двије земље.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Treaty of London – Peace Treaty between Greece, Bulgaria, Serbia, Montenegro and the Ottoman Empire (на језику: енглески). 1913 — преко Викизворника. 
  2. ^ Hall, Richard C. (2002). The Balkan Wars 1912—1913: Prelude to the First World War (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-134-58362-1. Приступљено 27. 10. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]