Лопта

С Википедије, слободне енциклопедије

Лопта је предмет заступљен у многим спортовима. Лопте су најчешће сферног облика то јест облика кугле или јајоликог изгледа стим да је величина, изглед, материјал израде, маса те облик прилагођен спорту за који је намењена. Велика већина лопти производи се од гуме, ако не целе онда само део који подржава облик, функцију или пак унутрашњост испуњену ваздухом док се неке праве или су прављене од животињске коже и изнутрица (мехура), папира, пластике, камена и тканина. Код средњоамеричких народа некада је људска лобања завијена те коришћена као лопта. У међувремену, доношење гуме у Стари свет приликом колонијалних освајања и евентуално откриће вулканизације омогућило је замену старог стила лопте, најчешће прављеног шивењем кожних трака на животињску бешику која је служила као мехур, новим и модернијим стилом. Гумени мехур је допринео настанку чврстих и издржљивих лопти које не губе облик, као и развоју спортова заснованих на интензивном и наглом бацању и ударању лопте које старе лопте не би поднеле, попут кошарке, одбојке итд. Кожни покров такође доприноси удобности за играче у току игре, а модерна синтетичка кожа често има многе додатне карактеристике попут упијања зноја или прерасподеле сила настале у контакту за прецизнију игру. Данас лопте најчешће имају најмање три слоја: унутрашњи гумени мехур који омогућава одскакивање, омот око истог најчешће сачињен око најлона и спољашњи омотач од коже (природне или вештачке) или гуме.

Лопта потиче од средњоамеричких домородаца; Олмека, Маја, Астека и њихових блиских народа, премда је познато да су и друге културе биле упознате са лоптом и имали су игре лоптом пуно пре сусрета са цивилизацијама Новог света нарочито у Европи те Кини.

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]