Лордан Зафрановић

Лордан Зафрановић
Лични подаци
Пуно име	Лордан Зафрановић
Датум рођења	(1944-02-11)11. фебруар 1944.
Место рођења	Маслиница, НД Хрватска
lordanzafranovic.com
Веза до IMDb-а

Лордан Зафрановић (Маслиница, Шолта, 11. фебруар 1944) југословенски и хрватски је режисер.

Живот

Дипломирао је књижевност и ликовну уметност на Педагошкој академији у Сплиту. После тога студирао је и дипломирао филм и режију у Прагу, на ФАМУ (један из групе југословенских режисера познатих по називу „Прашка школа“). Његови најбољи филмови су прожети снажном осудом: национализма, ратних злочина и геноцида у Другом светском рату.

Као млад је са филмском екипом у вријеме Југославије радио на снимању близу усташког логора Јасеновац, гдје се први пут сусрео са архивском филмском грађом, фотографијама, свједочењима и документима о усташким злочинима. У једночасовном интервјуу који је 2011. дао за Радио-телевизију Републике Српске, изјавио је да је овај сусрет са усташким злочинима у Јасеновцу на њега оставио „страховит утисак“, што је обиљежило његову каријеру и навело га да сними Окупацију у 26 слика, Крв и пепео Јасеновца (1983), Пад Италије, Вечерња звона, „Залазак столећа / Тестамент Л. З.“ и друге.

Снимао је суђење усташи Андрији Артуковићу 1986, што га је у вријеме доласка ХДЗ на власт довело у сукоб са Фрањом Туђманом. У интервјуу за РТРС 2011. је изјавио да се 1989. и 1990. вратио велики број усташа у Југославију, те да је дошло до масовне смјене запослених у тадашњој Радио-телевизији Загреб. Ово га је онемогућило да заврши филм о суђењу Андрији Артуковићу. Са Фрањом Туђманом је дошао у сукоб 1989. и 1990. око броја жртава у усташком логору Јасеновац. Зафрановић је том приликом Туђмана назвао „историчарем аматером“. Пошто је 1991. страховао да ће његов филм бити уништен, узео је негатив филма о суђењу Андрији Артуковићу и уз помоћ пријатеља отишао у Словенију, а одатле у Беч па Клагенфурт, затим у Париз, да би се поново вратио у Беч и Праг гдје је завршио филм. Према његовим ријечима, због филма о суђењу Андрији Артуковићу је на њега „покренут лов“ и „позив на ликвидацију“ у јавним медијима Хрватске. Због документарног филма Крв и пепео Јасеновца, Фрањо Туђман га је прогласио „непријатељем хрватског народа“.

Зафрановић од 1991. живи у Прагу, а приликом примања награде Лифка 2011. је изјавио да је почео да се враћа у Хрватску, али да и даље живи на релацији Праг-Загреб.

Награде

Добитник је многих награда, између осталог добио је и признање Златна арена за режију у Пули 1986. године.

Филмови

Филмови које је написао режирао Лордан Зафрановић

Год.	Назив	Жанр	Награда
1969.	Недеља
1973.	Кроника једног злочина
1975.	Муке по Мати
1978.	Окупација у 26 слика
1981.	Пад Италије
1983.	Крв и пепео Јасеновца
1984.	Ујед анђела
1986.	Вечерња звона
1988.	Халоа — празник курви
1994.	Залазак стољећа / Тестамент Л. З.
1995.	Освета је моја
2011.	Тито: Посљедњи свједоци тестамента
2024.	Златни рез 42 - у припреми

Спољашње везе

• Snimanje filma u Zrenjaninu 14.07.2023.
• Лордан Зафрановић на сајту IMDb (језик: енглески)
• Тестамент о НДХ којег се Хрватска плаши („Политика”, 22. април 2017)
• Зафрановић: Српски филм је веома жилав (Б92, 23. фебруар 2018)
• У мени се накупио позитиван бес - интервју („Политика”, 31. октобар 2020)