Лубеница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лубеница
Taiwan 2009 Tainan City Organic Farm Watermelon FRD 7962.jpg
Лубеница
Watermelon cross BNC.jpg
Лубеница
Таксономија
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiosperms
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Rosids
Ред: Cucurbitales
Породица: Cucurbitaceae
Род: Citrullus
Врста: C. lanatus
Варијетет: lanatus
Триномијална номенклатура
Citrullus lanatus var. lanatus
(Thunb.) Matsum. & Nakai
2005watermelon.PNG
Принос лубеница 2005. године
Расад у тресетним коцкама
Лубенице у фази цветања
Плод лубенице

Лубеница (лат. Citrullus vulgaris) је једногодишња зељаста биљка из породице бундева (Cucurbitaceae), пореклом из тропских области Африке. Гаји се и у другим областима због слатког, сочног, јестивог плода.[1] Процентуално у саставу плода највише има воде.[2]

Најпознатије државе у којој се узгајају лубенице у Европи су Грчка и Македонија. Сврстава се у поврће.

Агротехнички услови[уреди]

Захтеви за топлотом[уреди]

Минимална температура земљишта за клијање и ницање је 14-16 °C, а оптимална температура преко 25 °Ц. Оптимална температура за раст и развиће је 26-28 °C. При температури нижој од 13 °C престаје цветање, а при температури нижој од 10 °C престаје раст биљака. На температури нижој од 8 °C брзо трули и пропада.

Захтеви у погледу влажности[уреди]

Лубеница за раст и развиће тражи велику количину воде, пре свега зато што ствара велику вегетациону масу и много плодова, па и транспирише значајну количину воде.

Земљиште[уреди]

За гајење лубенице је оптимално плодно, добро дренирано земљиште, неутралне до благо киселе реакције (pH 6,0-6,5). Doбра земљишта за лубенице су чернозем, ливадске црнице и речни алувијуми, дакле добро обезбеђена [хумус]ом, структурна и оцедна.

Агротехницке мере[уреди]

Начини гајења[уреди]

Лубеница се ретко гаји у заштићеном простору, али је рана производња у Србији врло развијена под ниским тунелима, или под термозаштитним покривачима (агротекстил). Раније се рана лубеница производила у топлим кућицама (гнездима) са пуњењем стајњаком и прекривањем ПЕ. Како би се земјиште брже загрејало у раној производњи искључиво се практикује настирање високе леје ПЕ малч фолијом. Средње рана производња одвија се такође на малч фолији са системом кап по кап, док се касна производња углавном практикује из директне сетве лубенице.

Плодоред[уреди]

Најбољи предусеви за лубеницу су једногодишње и вишегодишње легуминозе (соја, боранија, црвена детелина, луцерка), стрна жита, рано поврће, као што је рани купус и кромпир. Предкултуре за лубеницу не смеју бити оне које нападају исте болести а нарочито вируси (краставац, парадајз, паприка, тиквице). На исто месту лубеницу не треба гајити најмање четири године.

Обрада и припрема земљишта[уреди]

Основну обраду треба обавити у току јесени на дубини 30-35 cm. Дубоко поорано земљиште треба током зиме да измрзне, како би се акумулирала велика количина влаге и створила мрвичаста структура земљишта. С пролећа, рано, чим време дозволи потребно је извшити дрљање и равнање терена. Том мером се постиже затварање бразди, прекида се капиларитет и испаравање воде из земљишта.

Сетва и садња[уреди]

Производња расада лубенице[уреди]

Производњу лубенице данас карактерише углавном гајењем из расада. Расад се производи у контејнерима и тресетним коцкама. Сетва семена обавља крајем марта или почетком априла у стерилизован супстрат, на дубину оd 1,5-2 cm.

Расађивање/сетва лубенице[уреди]

Расађивању се приступа када температура земљишта достигне најмање 15&нбсп;°C, најчешће почетком маја не ризикујући притом појаву позних пролећних мразева. Обавља се у претходно припремљене отворе (јаме) у које се сипа вода како би се направило блато. Расад се спушта у блато и нагрће земљом водећи рачуна да ситна и влажна земља добро налегне и не остану никакве шупљине око жила.

Нега усева лубенице[уреди]

Мере неге су: међуредно окопавање, прихрањивање, наводњавање, заштита од болести и штеточина. У току вегетације изводе се 2-3 окопавања и међуредна култивирања. Прво окопавање је 10-15 дана након ницања, друго у моменту када биљке почну да формирају вреже и треће пред затварање међуредних простора. Вода представља критичну компоненту у производњи лубенице, с обзиром на захтеве овог усева и чињеницу да зрели плодови садрже и преко 90 %. У условима семиаридног типа климе и глобалних промена евидентних последњих пар деценија, топла и сушна пролећа намећу потребу увођења наводњавања у технологију гајења лубенице.

Берба[уреди]

Лубеницу треба брати у моменту пуне технолошке зрелости која подразумева сладак укус, хрскаву конзистенција и интензивно црвену боја меса.

Референце[уреди]

  1. Todd C. Wehner (2008). „12. Watermelon”. Ур.: Jaime Prohens and Fernando Nuez. Handbook of plant breeding. Volume 1, Vegetables. I, Asteraceae, Brassicaceae, Chenopodicaceae, and Cucurbitaceae. Springer. стр. 381—418. doi:10.1007/978-0-387-30443-4_12. 
  2. „A Systematic Treatment of Fruit Types”. Worldbotanical.com. Приступљено 7. 10. 2014. 

Литература[уреди]

  1. Зоран Броћић (2014) Ратарство и повртарство Београд
  2. Небојша Моммировић, Жељко Долијановић и Ољача Јасмина

Спољашње везе[уреди]

  1. Лубеница