Мазива
Мазива или лубриканти су материјaли посебних триболошких својстава које се користе за смањење трења између покретних дијелова машина који су у контакту. Уз ову основну намјену имају и друга својства: хлађење, апсорпција топлоте, прикупљање нечистоће, заштита од корозије, и заптивање зазора између тарних површина.
Блиску, али посебну групу производа чине антикорозивна средства и одмашчивачи који се користе за конзервацију и чишћење мотора, машина, оружја, металних и других материјала.
Развој
[уреди | уреди извор]У најстарије старо доба су коришћена природна мазива попут животињских масти, биљњих уља, смола и др. кад је уочено да се њиховом употребом смањује трење и хабање додирних површина. Средином 19. вијека је дошло до знатног развоја индустрије и почело је стварање мазива бољих особина од природних. Првобитна индустријска мазива су се добијала од базних уља која су на нафтној основи ( минерална мазива) , а касније су почела да се производе и мазива добијена из вештачких- лабораторијски добијених базних уља (синтетичка мазива). Како су се развијали сами машински склопови, машине, опрема, транспорта средства и др. тако се и идустрија мазива развијала пратећи све веће захтеве специфичности машинских склопова и самих радних услова. Велике брзине рада, високе и ниске температуре, повећана оптерећења, специфични и агресивни радни услови итд.[1]
Данас разликујемо следеће врсте мазива :
- мазива уља ( по саставу су базно уље + адитиви + крута мазива ( по потреби))
- мазиве масти ( по саству су базно уље + угушчивач + адитиви + крута мазива ( по потреби))
- пасте - мазиве , монтажно-демонтажне, против зарибавања, заптивне ( по саставу су базно уље + адитиви+ крута мазива)
- воскови и парафини за подмазивање ( ређе се примењују)
- клизни лакови ( трајни подмазујући премази)
Подјела
[уреди | уреди извор]По поријеклу базног уља, који је основа сваког мазива, могу бити :
- минерална ( добијају се из нафте основе), у ову групу се могу сврстати и парафинска, с обзиром да се и она добијају као најфинија фракција нафтних деривата.
- синтетичка ( вештачка), добијају се лабораторијски из етилена. А по врсти синтетичког уља могу бити : ПАО ( поли алфа олеинска) , СХЦ ( синтетички угљоводоници), ПГ/ПАГ ( поли-гликоли /поли-алкилен-гликоли), Е ( естри), силиконска уља и ПФПЕ ( поли-флуор поли-етер).
- биљна ( углавном на бази уљане репице), врло су лимитираних мазивих карактеристике, али им је примена на местима где је неминован директан контакт са прехрамбеним производом.
- биополимери ( производи још увек у развоју)[2]
По агрегатном стању могу бити текућа (уља и уљне емулзије), получврста ( политекуће масти) и чврста ( масти и пасте).
Мазива уља, која су најважнија група мазива, деле се према примени на: [3]
| моторна | турбинска | за вакум пумпе | за каљење |
| траснсмисиона (мењачка) | за циркулационе системе и алатне машине | електроизолациона (трафо уља) | за клизне стазе |
| хидраулична | за пренос топлоте | процесна уља | за пнеуматске алате |
| редукторска | за ланце | средства за хлађење и подмазивање при обради метала | за гасне моторе |
| компресорска | за калупе и оплате | резна уља | за електроерозију |
| универзална уља за тракторе | флуиди за кочионе системе | за железничке локомотиве | специјална уља |
Аналитика мазива
[уреди | уреди извор]Особине мазива су одређене особинама базних уља, адитива, угушчивача и крутих мазива које се додају као саставни део.
Све особине се могу поделити на :
физичке
[уреди | уреди извор]Густина, вискозност, идекс вискозности, тачка паљења, тачка течења, емулзивне особине, конзистенција и др.
хемијске
[уреди | уреди извор]оксидациона стабилност, термичка стабилност, водоотпорне особине, неутрализациони број, садржај воде, сапонификациони број и др.
ескплоатационе особине
[уреди | уреди извор]ЕП својства, отпорност на хабање( тест 4 кугле), отпорност мазивог филма (Timken тест), антихабајућа својства код зупчаника (FZG тест) и др. [4]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Tribologija”. maziva.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-07-22.
- ^ „FOLIA - Revolucija u obradi metala”. totalenergies.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-07-22.
- ^ „Opšta klasifikacija”. maziva.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-07-22.
- ^ „Analitika maziva”. maziva.org (на језику: енглески). Приступљено 2025-07-22.
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, Београд, 1973., књига пета, pp. 352.
- Примена мазива, Нови Сад, мр Миле Стојиљковић, ЈУНГ Асоцијација за нафту и гас СЦГ
