Луво Мањонга
| Луво Мањонга | |
|---|---|
 Мањонга 2017. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. јануар 1991. |
| Место рођења | Мбекуени, Јужноафричка Република |
| Висина | 1,89 м |
| Маса | 82 кг |
| Спортске информације | |
| Спорт | Атлетика |
| Тренер | Марио Смит (2009–2012) Нил Корнелијус (2015–2018) |
| Достигнућа и титуле | |
| Лични рекорди | Скок удаљ: 8,65 м (2017) |
Награде и медаље
| |
Луво Мањонга (енгл. Luvo Manyonga; Мбекуени, 8. јануар 1991) је јужноафрички атлетичар специјалиста за скок удаљ. Освајач је златне медаље на Светском првенству 2017. у Лондону и сребрне медаље на Олимпијским играма 2016. у Рију. Његов лични рекорд износи 8,65 метра. Током каријере суспендован је два пута због кршења антидопинг правила, укључујући четворогодишњу забрану такмичења од 2020. до 2024.[1]
Каријера
[уреди | уреди извор]Почетак
[уреди | уреди извор]Мањонга је одрастао у сиромаштву у насељу Мбекуени у Парлу. Његов таленат за скок удаљ уочио је локални тренер Марио Смит, који је почео да га тренира.[2] Пробој је направио 2010. године, када је скоком од 8,19 метара победио на митингу у Бибраху у Немачкој.[3] Исте године постао је светски јуниорски првак у Монктону.[4]
Афрички првак и суспензија
[уреди | уреди извор]На сениорској сцени дебитовао је 2011. У јулу је у Финској поставио лични рекорд од 8,26 метара.[5] На Светском првенству у Тегуу заузео је 5. место са скоком од 8,21 метра.[6]
Мањонга је 2012. позитвно тестиран на наркотик "тик" (кристални метаметамин) и добио је 18-месечну суспензију.[7] Након суспензије, његов тренер Марио Смит погинуо је у саобраћајној несрећи 2014. године, а Мањонга је поново пао у зависност.[8]
Повратак и врхунац каријере
[уреди | уреди извор]Након што му је Јужноафрички олимпијски комитет обезбедио подршку, Мањонга се вратио такмичењу 2016. године.[9] Исте године освојио је сребрну медаљу на Олимпијским играма у Рију са скоком од 8,37 метра, заоставши само један центиметар иза победника Џефа Хендерсона.[10]
Највећи успех остварио је 2017. када је скоком од 8,48 метара постао светски првак у Лондону.[11] Годину дана касније додао је злато на Играма Комонвелта и сребро на Светском првенству у дворани.[12]
Друга суспензија и повратак
[уреди | уреди извор]У јуну 2021. Мањонга је добио четворогодишњу забрану такмичења због три пропуштена антидопинг теста. Суспензија је трајала од децембра 2020. до децембра 2024. године.[13][14]
Вратио се такмичењу 2025. године, заузевши 6. место на јужноафричком првенству са скоком од 7,68 метара.[15]
Лични рекорди
[уреди | уреди извор]| Дисциплина | Резултат | Место | Датум |
|---|---|---|---|
| Скок удаљ | 8,65 м | Почефструм, Јужноафричка Република | 22. април 2017. |
| Троскок | 15,71 м | Преторија, Јужноафричка Република | 27. март 2010. |
- Сви подаци према ИААФ профилу
Међународна такмичења
[уреди | уреди извор]Представљајући  Јужноафричку Републику
| |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Година | Такмичење | Место | Пласман | Дисциплина | Резултат |
| 2010 | СП за јуниоре | Монктон, Канада | 1. | Скок удаљ | 7,99 м |
| 2011 | Светско првенство | Тегу, Јужна Кореја | 5. | Скок удаљ | 8,21 м |
| Афричке игре | Мапуто, Мозамбик | 1. | Скок удаљ | 8,02 м | |
| 2016 | Олимпијске игре | Рио де Жанеиро, Бразил | 2. | Скок удаљ | 8,37 м |
| 2017 | Светско првенство | Лондон, Уједињено Краљевство | 1. | Скок удаљ | 8,48 м |
| 2018 | СП у дворани | Бирмингем, Уједињено Краљевство | 2. | Скок удаљ | 8,44 м |
| Игре Комонвелта | Гоулд Коуст, Аустралија | 1. | Скок удаљ | 8,41 м | |
| Афричко првенство | Асаба, Нигерија | 2. | Скок удаљ | 8,43 м | |
Напомена: У табели су наведена само такмичења где је Мањонга био финалиста или освојио медаљу.
Види још
[уреди | уреди извор]- Освајачи олимпијских медаља — скок удаљ за мушкарце
- Освајачи медаља на Светским првенствима на отвореном — скок удаљ за мушкарце
- Освајачи медаља на Светским првенствима у дворани — скок удаљ за мушкарце
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Four-year ban for Luvo Manyonga”. 18. 6. 2021.
- ^ Alfred, Luke (1. 8. 2014). „The impossibility of loving Luvo”. Mail & Guardian. Приступљено 30. 7. 2016.
- ^ Wenig, Jörg (2010-07-11). Hingst improves to 4.72m in Biberach. IAAF. Приступљено 30. јул 2016.
- ^ „Manyonga follows in Mokoena's footsteps | NEWS | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2025-12-06.
- ^ „Senior outdoor 2011 Long Jump men”. IAAF. Приступљено 2016-07-30.
- ^ Johnson, Len (2011-09-02). „Men's Long Jump - Final - Phillips takes record fourth World Champs gold medal”. IAAF. Приступљено 2016-07-31.
- ^ „SA Institute for Drug Free Sport (SAIDS) – Anti Doping Disciplinary Hearing Mr Luvo Manyonga - Sports Federation Athletics South Africa (ASA)” (PDF). Drug Free Sport. 22. 5. 2012. Приступљено 31. 7. 2016.
- ^ McRae, Donald (2016-12-05). „From crystal meth to Olympic glory: the recovery and rise of Luvo Manyonga”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2025-12-06.
- ^ Mohamed, Ashfak (2022-01-11). „Luvo jumps at Diamond League chance”. IOL (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-06.
- ^ Radnedge, Christian (5. 8. 2017). „Manyonga claims long jump gold to crown remarkable comeback”. reuters.com. Приступљено 11. 10. 2017.
- ^ Radnedge, Christian (5. 8. 2017). „Manyonga claims long jump gold to crown remarkable comeback”. reuters.com. Приступљено 11. 10. 2017.
- ^ „Luvo MANYONGA | Profile | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2025-12-06.
- ^ „Olympic long jump medallist Luvo Manyonga banned 4 years over missed doping tests”. CBC. 18. 6. 2021.
- ^ Henson, Mike (9. 10. 2022). „Luvo Manyonga: World champion & Olympic silver medallist's drug fight”. BBC News. Приступљено 23. 4. 2024.
- ^ Baloyi, Charles (26. 4. 2025). „Luvo Manyonga excited to make his return to official competition”. sabcsport.com. Приступљено 11. 6. 2025.
