Луганска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луганска област
Положај
Застава
Застава
Грб
Грб
Држава  Украјина
Админ. центар Луганск (de jure)
Северодоњецк (de facto)
Највећи град Луганск, Стаханов, Северодоњецк
Службени језик украјински, руски
Гувернер Генадиј Москаљ
Површина 26,684 km2
Становништво 2014.
 — Број ст. 2.237.897
 — Густина ст. 90 ст/km2
 — ISO 3166-2 UA-09
Поштански број 91-94ххх
Позивни број +380 64
Званични веб-сајт

Луганска област (укр. Луганська область) позната и по називу Луганшчина (укр. Луганщина), је најисточнија област Украјине. Административни центар области је град Луганск али је услед рата на истоку Украјине измештен у Северодоњецк. Област је образована 1938. године, када се звала Ворошиловград област (до 1958. па онда опет од 1970. до 1990.) у знак сећања на Климента Ворошилова.

Географија[уреди]

Луганска област се налази на крајњем истоку Украјине. Површина области (26,684 km2) чини 4,42 % површине целе Украјине. Гледано од севера ка југу, дужина области је 250, а од истока ка западу 190 километара.

На северу се граничи са руским областима Белгород и Вороњеш, на истоку и југу са Ростовском облашћу и на западу са Харковском и Доњечком облашћу.

Историја[уреди]

Ова област је кроз историју припадала историјским регионима Слобода Украјине, Донбасу и Славеносрбији, на чијем некадашњем подручју се налази Славјаносербск.

Демографија[уреди]

Становништво већином користи руски језик, али се по националности већински изјашњавају као Украјинци. Више од 69% људи сматра да им је руски први језик.

Популација од 2.580.600 (2007) чини 5,13 % од укупног броја становника Украјине. Луганска област је пета од Украјинских области по броју становника, уз густину насељености од 90 људи по км2. Око 87% становништва живи у градским, док 13% живи у сеоским насељима.

25. априла 2006. обласна власт је представила предлог да руски језик буде други званични језик у области, али то није било могуће, зато што то није легално по украјинским законима.

Од 17. августа 2012. руски језик је захваљујући новом закону постао званичан у Луганској области, у свему изједначен са украјинским.

Националност[1] 1989. 2001. Матерњи језик[2] 1989. 2001.
Украјинци 51,9 % 58,0 % Руски језик 63,9 % 68,8 %
Руси 44,8 % 39,0 % Украјински језик 34,9 % 30,0 %
Белоруси 1,2 % 0,8 % остали језици 1,2 % 1,2 %
Татари 0,4 % 0,3 %
Јермени 0,1 % 0,3 %

Референце[уреди]

  1. National composition of population, State Statistics Committee of Ukraine
  2. Linguistic composition of the population, State Statistics Committee of Ukraine

Спољашње везе[уреди]