Луиз Густаво

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Луиз Густаво
Luis Gustavo Dias.jpg
Густаво у финалу Купа конфедерација 2013.
Лични подаци
Пуно име Луиз Густаво Диас[1]
Датум рођења (1987-07-23)23. јул 1987.(33 год.)
Место рођења Пиндамонјангаба, Бразил
Место смрти бразилско
Висина 1,88 m[2]
Маса 78 kg
Позиција задњи везни
Клупске информације
Тренутни клуб
Фенербахче
Број 20
Јуниорска каријера
2005 Регатас Бразил[3]
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2006
2006
2007—2008
2007
2007—2008
2008—2011
2011—2013
2013—2017
2017—2019
2019—
Ипанема[4]
Јуниверсал де Порто[5]
Коринтијансу Алагоано
Регатас Бразил
Хофенхајм
Хофенхајм
Бајерн Минхен
Волфсбург
Марсеј
Фенербахче
?
?
21
14
27
72
64
109
67
24
(?)
(?)
(2)
(1)
(0)
(2)
(6)
(7)
(7)
(3)
Репрезентативна каријера**
2011— Бразил 41 (2)
* Датум актуелизовања: 21. јун 2020.
** Датум актуелизовања: 2. септембар 2017.

Луиз Густаво Диас (порт. Luiz Gustavo Dias; 23. јул 1987) бразилски је професионални фудбалер који игра на месту дефанзивног везног за Фенербахче. Такође може играти на позицијама штопера и левог бека.

Од 2007. до 2017. наступао је у Немачкој за три клуба: Хофенхајм, Бајерн Минхен и Волфсбург. Укупно је одиграо 245 утакмица и постигао 15 голова у немачкој Бундеслиги. За то време је освојио шест трофеја међу којима се највише истиче Лига шампиона у сезони 2012/13. с Бајерном.

Деби за селекцију Бразила Густаво је имао 2011. године. Од тада је за Бразилце наступио преко 40 пута постигавши два гола. Био је део репрезентације која је освојила Куп конфедерација 2013. и завршила четврта на Светском првенству 2014. године.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Почетак[уреди | уреди извор]

Луиз је рођен у Пиндамонјангаби, у савезној држави Сао Пауло у Бразилу. Сениорску каријеру почео је у Коринтијансу Алагоано. Августа 2007, позајмљен је немачког клубу Хофенхајм, који се тада налази у Другој Бундеслиги.[6] Следеће године, 1. априла 2008, Хофенхајм је званично довео Густава у своје редове.[7] За тај клуб је наступао укупно две и по сезоне у првом рангу немачког фудбала, Бундеслиги, пошто је Хофенхајм раније успео да се пласира у виши ранг.

Бајерн Минхен[уреди | уреди извор]

Дана 3. јануара 2011, Луиз Густаво је потписао за Бајерн из Минхена.[8] Укупна вредност трансфера варира од 15 до 20 милиона евра, зависно од извора.[9][10] Дванаест дана касније је одиграо своју прву утакмицу за Баварце; ушао је у другом полувремену утакмице која је на крају завршена ремијем 1 : 1 против Волфсбурга. Први гол за нови клуб постигао је 26. фебруара. Био је то волеј из центаршута који је послао Франк Рибери. Тај гол је био изједначујући у поразу од Борусије Дортмунд (1 : 3).[11]

Следеће сезоне (2011/12), одиграо је укупно 46 мечева. Те сезоне Бајерн је завршио на другом месту у сва три такмичења у којем је учествовао. Једини гол те године постигао је 13. августа — победнички гол против Волфсбурга у лиги.[12] Датума 12. маја 2012, Густаво је био у постави Бавараца која се броила у финалу Купа Немачке. Касније, на полувремену, је замењен Томасом Милером. Бајерн је на крају поражен резултатом 5 : 2 од Дортмунда. Диас није играо у финалу Лиге шампиона 2012. године (где је Бајерн био поражен од Челсија у пенал серији) иако је играо у друој утакмици полуфинала против Реал Мадрида.[13]

Сезону 2012/13. почео је утакмицом против Борусије у победи Бавараца од 2 : 1 у Суперкупу Немачке 12. августа. Дао је четири гола на 22 меча у Бундеслиги, а те сезоне су освојили и титулу у истој. Исте сезоне је освојена и Лига шампиона на Вемблију. Луиз Густаво је заменио у завршним минутима Риберија. Резултат финала је на крају био 2 : 1 на страни клуба из Минхена.

Волфсбург[уреди | уреди извор]

Половином августа 2013. године, дојављено је да ће се Густаво придружити Волфсбургу за неоткривени износ. Потписао је уговор који га је везивао за клуб до 2018.[14] Први наступ за Вукове имао је већ следећег дана у победи над Шалкеом 4 : 0 на Фолксваген арени.[15] Недељу дана касније искључен је с утакмице у поразу од Мајнца 0 : 2.[16]Опет је добио црвени картон одмах након што му је пређашња суспензија истекла — на утакмици против Бајера из Леверкузена (1 : 3 за Бајер).[17] На крају је за Волфсбург дао 4 гола на 29 наступа. Вукови су у лиги завршили на петом месту што им је аутоматски омогућило да се следеће сезоне боре за титулу у Лиги Европе. Трећи црвени картон је добио 19. априла 2014. против Хамбургера (3 : 1 за Волфсбург).[18]

Другу сезону у Волфсбургу почео је изванредно постигавши четири гола на пет мечева. Волфбург је те сезоне освојио и Куп Немачке. Свој скор започео је победом од 4 : 1 против Хајденхајма у другој рунди 29. октобра. Наставио је голом који је дао у победи од 4 : 0 над Арминијом Билефелд у полуфиналу одиграним 29. априла 2015.[19] Тридесетог маја дао је гол и Дортмунду у финалу Купа који је Волфсбург добио резултатом 3 : 1 што је уједно и њигова прва титула у том такмичењу.[20]

Луиз Густаво и Хванг Хичан у полуфиналу Лиге Европе, мај 2018.

Дана 29. априла 2017, Густаво је искључен с утакмице по осми пут у својој каријери у поразу од 6 : 0 од свог бившег клуба Бајерна. Делио је место са Јенсом Новотнијем за највише добијених црвених картон у историји Бундеслиге. Судија Феликс Цвајер показао је црвени Густаву у 78. минуту утакмице након што је добио други жути картон пошто је фаулирао Ренато Санчеза. На крају су Луиза с терена извели његови саиграчи јер није прихватио одлуку арбитра да напусти терен. Такође му је и саркастично аплаудирао[21]

Олимпик Марсеј[уреди | уреди извор]

Дана 4. јула 2017, Густаво је напустио Немачку у којој је провео целу деценију. Потписао је за француски Олимпик Марсеј у трансферу у износу од 8 милиона евра.[22] Уговор је потписан на четири године са рекордном месечном платом од 750.000 евра.[23] Деби је имао 23 дана касније у победи на домаћем стадиону против Остендеа (4 : 2) у трећој рунди квалификација за Лигу Европе.[24]

Први наступ у Лиги један имао је 6. августа. Био је стартер против Дижона у победи од 3 : 0.[25] Првог октобра постигао је свој први гол за Марсеј и то Ници у победи од 4 : 2. На истој утакмици је касније искључен због оштрог старта над Пјером Лисом-Мелоуом.[26] Вратио се на терен три недеље касније када је дао погодак у ремију (2 : 2) против Париз Сен Жермена на Велодрому.[27]

Током Лиге Европе 2017/18, за Марсеј је одиграо свих могућих 19 мечева. Тада је његов клуб дошао до финала, али је изгубио од Атлетико Мадрида резултатом 3 : 0 у Лиону. Укупно је у првој сезони у Француској одиграо 56 утакмица.[28] Такође је изабран у идеални тим Лиге један исте године.[29]

Фенербахче[уреди | уреди извор]

Дана 2. септембра 2019, Луиз је потписао четворогодишњи уговор са турским прволигашем Фенербахчеом.[30]

Луиз Густаво држи у поседу лопту играјући за Бразил на пријатељској утакмици против Аустрије 2014.

Каријера у репрезентацији[уреди | уреди извор]

За селекцију Бразила дебитовао је 10. августа 2011. када је ушао као замена у другом полувремену пријатељске утакмице са Немачком.[31][32]

Густаво је био део састава Бразила које је предводио Луиз Фелипе Сколари на Купу конфедерација 2013. и Светском првенству 2014.[33] Одиграо је свих 90 минута када је Бразил поразио тадашње прваке света, Шпанију, резултатом 3 : 0 у финалу на Маракани 30. јуна[34] Први гол за Зелено-жуте постигао је на пријатељској утакмици против Аустралије 7. септембра касније исте године.

Током Мундијала 2014, Густаво је одиграо сваки минут у дресу своје репрезентације све док није добио два жута картона и искључење у четвртфиналном сусрету с Колумбијом.[35][36] Међутим, вратио се на терен већ у следећем сусрету. Бразил је на крају на шампионату завшио четврти.

Селектор Карлос Дунга је опет позвао Густава да заигра на Копа Америци у Чилеу 2015. премда на крају није ни отишао на такмичење пошто је зарадио повреду колена.[37] Уместо њега је заиграо Фред.[38]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Луиз Густаво се изјашњава као католик и као велики верник. Једном приликом је изјавио да свакоднево чита Библију и да се моли двапут дневно.

Запросио је своју девојку Милен 25. децембра 2010. на одмору у Бразилу.[39] Густаво је навео да је његова мајка велики извор надахнућа пошто је, док је Густаво још био дете, рекла да ће он једног дана постати познати фудбалер. Густавова мајка је преминула док је он имао само 16 година.[40]

Статистика[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Ажурирано 21. јуна 2020.
Лига Куп Лига куп Европа Остало Укупно Реф.
Клуб Лига Сезона Нас. Гол. Нас. Гол. Нас. Гол. Нас. Гол. Нас. Гол. Нас. Гол.
Хофенхајм Друга Бундеслига 2007/08. 27 0 3 0 30 0 [41]
Бундеслига 2008/09. 28 0 1 0 29 0 [42]
2009/10. 27 0 3 0 30 0 [43]
2010/11. 17 2 3 0 20 2 [44]
Укупно 99 2 10 0 109 2
Бајерн Минхен Бундеслига 2010/11. 14 1 2 0 2 0 0 0 18 1 [44]
2011/12. 28 1 6 0 12 0 46 1 [45]
2012/13. 22 4 3 0 10 0 1 0 36 4 [46]
Укупно 64 6 11 0 24 0 1 0 100 6
Волфсбург Бундеслига 2013/14. 29 4 4 0 33 4 [47]
2014/15. 31 2 5 4 11 1 47 7 [48]
2015/16. 22 1 1 0 7 0 0 0 30 1 [48]
2016/17. 27 0 3 0 2 0 32 0 [48]
Укупно 109 7 13 4 18 1 2 0 142 12
Олимпик Марсеј Лига један 2017/18. 34 5 3 1 1 0 19 0 57 6 [49]
2018/19. 30 2 1 0 1 1 6 1 38 4 [49]
2019/20. 3 0 0 0 0 0 3 0 [49]
Укупно 67 7 4 1 2 1 25 1 98 10
Фенербахче Суперлига Турске 2019/20. 24 3 4 0 28 3 [49]
Свеукупно 363 24 43 5 2 1 67 2 3 0 477 33

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Ажурирано 2. септембра 2017.[50]
Наступи и голови по репрезентацији и години
Репрезентација Год. Нас. Гол.
Бразил 2011. 2 0
2012. 0 0
2013. 14 1
2014. 15 0
2015. 7 1
2016. 3 0
Укупно 41 2

Голови за репрезеннтацију[уреди | уреди извор]

Голови Бразила су наведени на првом месту. Колона „Гол” означава резултат на утакмици након Густавовог гола.[51]
Бр. Датум Стадион Противник Гол Резултат Такмичење
1. 7. септембар 2013. Стадион Мане Гаринча, Бразилија, Бразил  Аустралија
1 : 0
6 : 0
Пријатељска утакмица
2. 26. март 2015. Стад де Франс, Сен Дени, Француска  Француска
3 : 1
3 : 1

Успеси[уреди | уреди извор]

Неки од фудбалера бразилске репрезентације у финалу Купа конфедерација 2013. који су и освојили; слева надесно: Паулињо, Давид Луиз и Луиз Густаво.

Клуб[уреди | уреди извор]

Бајерн Минхен

Волфсбург

Марсеј

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Бразил

Индивидуални[уреди | уреди извор]

  • Идеални тим сезоне у Лиги Европе: 2017/18.[53]
  • Идеални тим у Лиги један: 2017/18.[54]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „2014 FIFA World Cup Brazil: List of players: Brazil” (PDF). FIFA. 14. 7. 2014. стр. 6. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 1. 2016. Приступљено 13. 5. 2019. 
  2. ^ „Luiz Gustavo”. fifa.com. FIFA. Приступљено 21. 1. 2014. 
  3. ^ „CSA e CRB garantem vaga às oitavas da Copa Alagoas Sub-20”. Alagoas 24 Horas. Приступљено 19. 7. 2019. 
  4. ^ „CSA goleia Ipanema e garante vaga no quadrangular”. Alagoas 24 Horas. Приступљено 19. 7. 2019. 
  5. ^ „Alagoas State Championship 2006 - Second Level”. RSSSF. Приступљено 19. 7. 2019. 
  6. ^ Hoffenheim signs Luis Gustavo on loan (на језику: немачки), tsg-hoffenheim.de  Retrieved 31 August 2007.
  7. ^ „Gustavo, Paljic and Vorsah extend contracts”, tsg-hoffenheim.de (на језику: немачки)  Retrieved 1 April 2008.
  8. ^ „Bayern sign versatile Luiz Gustavo until 2015”. FC Bayern Munich. 3. 1. 2011. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2012. Приступљено 5. 1. 2011. 
  9. ^ „DFL prüft: War was faul am Gustavo-Transfer?”. merkur-online.de (на језику: немачки). 4. 1. 2011. Архивирано из оригинала на датум 7. 1. 2011. Приступљено 26. 4. 2012. 
  10. ^ „Luiz Gustavo: Das ist Bayerns neuer Brasi-Star”. Bild (на језику: немачки). 2. 1. 2011. Архивирано из оригинала на датум 1. 4. 2011. Приступљено 26. 4. 2012. 
  11. ^ Matthews, Luke (26. 2. 2011). „Bayern Munich 1-3 Borussia Dortmund: Hummels header ends former club's title bid”. Goal.com. Приступљено 31. 5. 2015. 
  12. ^ Whitney, Clark (13. 8. 2011). „Wolfsburg 0-1 Bayern Munich: Last-gasp Luiz Gustavo effort gives Bavarians the points”. Goal.com. Приступљено 31. 5. 2015. 
  13. ^ Zuvela, Matt (15. 4. 2012). „Bayern in Champions League final”. Deutsche Welle. Приступљено 31. 5. 2015. 
  14. ^ „Luiz Gustavo signs for Wolfsburg from Bayern Munich”. BBC Sport. 16. 8. 2013. Архивирано из оригинала на датум 17. 8. 2013. Приступљено 16. 8. 2013. 
  15. ^ „Wolves maul sorry Schalke”. Sky Sports. 17. 8. 2013. Приступљено 31. 5. 2015. 
  16. ^ „Bayer too strong for Wolfsburg”. Sky Sports. 14. 9. 2013. Приступљено 31. 5. 2015. 
  17. ^ „Mainz maintain perfect start”. Sky Sports. 24. 8. 2013. Приступљено 31. 5. 2015. 
  18. ^ „Hamburg in deep trouble”. Sky Sports. 19. 4. 2014. Приступљено 31. 5. 2015. 
  19. ^ „DSC Arminia Bielefeld 0-4 VfL Wolfsburg”. BBC Sport. 29. 4. 2015. Приступљено 31. 5. 2015. 
  20. ^ „Dortmund 1-3 Wolfsburg: DFB-Pokal won by De Bruyne and Dost”. Goal.com. 30. 5. 2015. Приступљено 30. 5. 2015. 
  21. ^ Uersfeld, Stephan (2. 5. 2017). „Wolfsburg's Luiz Gustavo levels Bundesliga record for most red cards”. ESPN FC. Приступљено 2. 5. 2017. 
  22. ^ „Wolfsburg midfielder Luiz Gustavo completes move to Marseille”. ESPN FC. 4. 7. 2017. Приступљено 17. 3. 2018. 
  23. ^ „Avec Luiz Gustavo, l'OM offre le plus gros salaire de son histoire” [With Luiz Gustavo, OM offer the biggest salary in their history]. Huffington Post (на језику: French). 4. 7. 2017. Приступљено 17. 3. 2018. 
  24. ^ „OM-Ostende: le résumé et les buts du match aller du 3e tour préliminaire de Ligue Europa” [OM-Oostende: report and goals from the first leg of the Europa League third qualifying round] (на језику: French). Huffington Post. 27. 7. 2017. Приступљено 17. 3. 2018. 
  25. ^ „Marseille too strong for Dijon”. Ligue 1. 6. 8. 2017. Приступљено 17. 3. 2018. 
  26. ^ „Nice-OM : Luiz Gustavo, ombre et lumière” [Nice-OM: Luiz Gustavo, shadow and light]. La Provence (на језику: French). 2. 10. 2017. Приступљено 17. 3. 2018. 
  27. ^ „Marseille 2-2 Paris Saint German”. BBC Sport. 22. 10. 2017. Приступљено 17. 3. 2018. 
  28. ^ „Europa League: à Marseille, l'indispensable Luiz Gustavo” [Europa League: at Marseille, the indispensable Luiz Gustavo]. Le Point (на језику: French). AFP. 14. 5. 2018. Приступљено 24. 5. 2018. 
  29. ^ „Trophée UNFP : Sept Parisiens dans l'équipe type” [Trophée UNFP: Seven Parisians in the team of the year]. L'Équipe (на језику: French). 13. 5. 2018. Приступљено 4. 9. 2018. 
  30. ^ „Gustavo Fenerbahçemizde” [Gustavo in Fenerbahce] (на језику: Turkish). Fenerbahçe S.K. 2. 9. 2019. Приступљено 2. 9. 2019. 
  31. ^ „Gustavo zu Nationalmannschaft berufen”. 1899aktuell.de (на језику: немачки). 26. 7. 2011. Архивирано из оригинала на датум 5. 11. 2013. Приступљено 26. 4. 2012. 
  32. ^ „Matchreport Deutschland-Brasilien”. kicker (на језику: немачки). 10. 8. 2011. Архивирано из оригинала на датум 28. 6. 2014. Приступљено 26. 4. 2012. 
  33. ^ „Squad List”. FIFA. Архивирано из оригинала на датум 10. 6. 2013. Приступљено 26. 6. 2013. 
  34. ^ „Brazil v Spain: Confederations Cup final – as it happened”. Guardian UK. 1. 7. 2013. Приступљено 4. 7. 2013. 
  35. ^ „World Cup 2014: Brazil Sweat on Neymar Injury, Luiz Gustavo Suspended”. NDTV. Agence France-Presse. 29. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  36. ^ Fernando Duarte (3. 7. 2014). „Luiz Gustavo’s absence gives Brazil major headache against Colombia”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала на датум 3. 7. 2014. Приступљено 4. 10. 2014. 
  37. ^ Uersfeld, Stephan (2. 6. 2015). „Brazil's Luiz Gustavo to miss Copa America due to knee surgery”. ESPN. Приступљено 2. 6. 2015. 
  38. ^ „Fred relishing Copa America chance”. Four Four Two. 3. 6. 2014. Приступљено 3. 6. 2015. 
  39. ^ „Luiz Gustavo's first full day at Bayern”. FC Bayern Munich. 4. 1. 2011. Приступљено 3. 5. 2017. 
  40. ^ Interview: Luiz Gustavo, FC Bayern Munich . 20 January 2011. Retrieved 21 January 2011.
  41. ^ „Luiz Gustavo”. kicker (на језику: немачки). Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2014. Приступљено 8. 2. 2014. 
  42. ^ „Luiz Gustavo”. kicker (на језику: немачки). Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2014. Приступљено 8. 2. 2014. 
  43. ^ „Luiz Gustavo” (на језику: немачки). kicker. Приступљено 8. 2. 2014. 
  44. 44,0 44,1 „Luiz Gustavo”. kicker (на језику: немачки). Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2014. Приступљено 8. 2. 2014. 
  45. ^ „Luiz Gustavo”. kicker (на језику: немачки). Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2014. Приступљено 8. 2. 2014. 
  46. ^ „Luiz Gustavo”. kicker (на језику: немачки). Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2014. Приступљено 8. 2. 2014. 
  47. ^ „Luiz Gustavo”. kicker (на језику: немачки). Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2014. Приступљено 8. 2. 2014. 
  48. 48,0 48,1 48,2 „Luiz Gustavo”. kicker (на језику: немачки). Архивирано из оригинала на датум 25. 8. 2014. Приступљено 23. 8. 2014. 
  49. 49,0 49,1 49,2 49,3 „Luiz Gustavo Soccerway”. Soccerway. Приступљено 28. 12. 2017. 
  50. ^ Луиз Густаво на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  51. ^ „Luiz Gustavo”. Soccerway. Приступљено 26. 3. 2015. 
  52. ^ „Atletico Madrid win Europa League with 3-0 victory over Marseille”. BBC Sport. 16. 5. 2018. Приступљено 2. 12. 2019. 
  53. ^ „UEFA Europa League Squad of the 2017/18 Season”. UEFA.com. 17. 5. 2018. 
  54. ^ „Trophée UNFP : Sept Parisiens dans l'équipe type - Foot - Trophées UNFP”. L'Équipe. Приступљено 24. 6. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]