Луиђи Ди Бјађо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Луиђи Ди Бјађо
Luigi Di Biagio.jpg
Лични подаци
Датум рођења (1971-06-03)3. јун 1971.(47 год.)
Место рођења Рим, Италија
Висина 1,75 m
Позиција везни
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1988–1989
1989–1992
1992–1995
1995–1999
1999–2003
2003–2006
2006
2007
Лацио
Монца
Фођа
Рома
Интер
Бреша
Ла Сторта
Асколи
1 (0)
62 (7)
87 (12)
114 (16)
117 (13)
84 (16)
5 (0)
7 (2)
Репрезентативна каријера**
1998-2002 Италија 31 (2)
* Датум актуелизовања: 25. септембар 2016.
** Датум актуелизовања: 25. септембар 2016.

Луиђи Ди Бјађо (итал. Luigi Di Biagio; 3. јун 1971) је бивши италијански фудбалер и национални репрезентативац.

Каријера[уреди]

Клупска каријера[уреди]

Ди Бјађо је фудбалску каријеру започео у јуниорима римског Лација, док је за сениорски тим одиграо свега једну првенствену утакмицу. После наступања за Монцу и Фођу, играч се 1995. године враћа у родни Рим где потписује за супарничку Рому. Након четири сезоне играња за клуб, Ди Бјађо прелази у милански Интер.

Са Интером је играч 1999. године наступао у финалима италијанског Купа и Суперкупа док је са клубом 2003. освојио друго место у Серији А (иза Јувентуса који је имао седам бодова предности).

Након тога Ди Бјађо је играо за Брешу, Ла Сторту и Асколи док је 2007. завршио играчку каријеру.

Репрезентативна каријера[уреди]

Играч је за италијанску репрезентацију дебитовао 28. јануара 1998. у сусрету против Словачке.[1] Са репрезентацијом је наступио на два светска (1998. и 2002.) те једном европском (2000.) првенству.

На Светском првенству у Француској 1998. Ди Бјађо је дао гол Камеруну у утакмици групе коју су Азури добили са 3:0.[2] Међутим, био је главни трагичар утакмице четвртфинала против каснијег победника Француске када је промашио последњи и кључни једанаестерац за Италију.[3]

Током Европског првенства 2000. Ди Бјађо је дао гол Шведској у групи.[4] За разлику од претходног турнира, играч је у утакмици полуфинала против Холандије која се одлучивала такође на једанаестерце успео реализовати погодак а Италија се пласирала у финале.[5] Тамо су Азури у шокантној завршници изгубили од Француске, док је Ди Бјађо играо до 66. минута када га је заменио Масимо Амброзини.[6]

На Мундијалу у Јужној Кореји и Јапану 2002. играч је наступио међу првих 11 на утакмици против Еквадора коју је Италија добила са два поготка Кристијана Вијерија.[7] Ди Бјађо је тада одиграо цео сусрет.

Своју последњу утакмицу у дресу Италије, Ди Бјађо је одиграо 16. октобра 2002. против Велса у квалификационој утакмици за Европско првенство 2004. године.[8]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]