Луиђи ди Бјађо
| Луиђи ди Бјађо | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 3. јун 1971. | ||
| Место рођења | Рим, Италија | ||
| Висина | 1,75 m | ||
| Позиција | везни | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1988—1989 1989—1992 1992—1995 1995—1999 1999—2003 2003—2006 2006 2007 |
Лацио Монца Фођа Рома Интер Бреша Ла Сторта Асколи |
1 62 87 114 117 84 5 7 |
(0) (7) (12) (16) (13) (16) (0) (2) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1998—2002 | Италија | 31 | (2) |
| Тренерска каријера | |||
| 2011—2013 2013—2019 2018 2020 |
Италија до 20 Италија до 21 Италија (в.д.) СПАЛ | ||
Луиђи ди Бјађо (итал. Luigi Di Biagio; Рим, 3. јун 1971) бивши је италијански фудбалер и национални репрезентативац, а садашњи фудбалски тренер. Тренутно је без ангажмана.
Каријера[уреди | уреди извор]
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Ди Бјађо је фудбалску каријеру започео у јуниорима римског Лација, док је за сениорски тим одиграо свега једну првенствену утакмицу. После наступања за Монцу и Фођу, играч се 1995. године враћа у родни Рим где потписује за супарничку Рому. Након четири сезоне играња за клуб, ди Бјађо прелази у милански Интер.
Са Интером је играч 1999. године наступао у финалима италијанског Купа и Суперкупа док је са клубом 2003. освојио друго место у Серији А (иза Јувентуса који је имао седам бодова предности).
Након тога ди Бјађо је играо за Брешу, Ла Сторту и Асколи док је 2007. завршио играчку каријеру.
Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]
Играч је за италијанску репрезентацију дебитовао 28. јануара 1998. у сусрету против Словачке.[1] Са репрезентацијом је наступио на два светска (1998. и 2002) те једном европском (2000) првенству.
На Светском првенству у Француској 1998. ди Бјађо је дао гол Камеруну у утакмици групе коју су Азури добили са 3:0.[2] Међутим, био је главни трагичар утакмице четвртфинала против каснијег победника Француске када је промашио последњи и кључни једанаестерац за Италију.[3]
Током Европског првенства 2000. ди Бјађо је дао гол Шведској у групи.[4] За разлику од претходног турнира, играч је у утакмици полуфинала против Холандије која се одлучивала такође на једанаестерце успео реализовати погодак а Италија се пласирала у финале.[5] Тамо су Азури у шокантној завршници изгубили од Француске, док је ди Бјађо играо до 66. минута када га је заменио Масимо Амброзини.[6]
На Мундијалу у Јужној Кореји и Јапану 2002. играч је наступио међу првих 11 на утакмици против Еквадора коју је Италија добила са два поготка Кристијана Вијерија.[7] Ди Бјађо је тада одиграо цео сусрет.
Своју последњу утакмицу у дресу Италије, ди Бјађо је одиграо 16. октобра 2002. против Велса у квалификационој утакмици за Европско првенство 2004. године.[8]
