Лукас Мора

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Лукас Моура)
Лукас Мора
Мора на тренингу ПСЖ-а 2013. године
Лични подаци
Пуно име Лукас Родригес Мора да Силва[1]
Датум рођења (1992-08-13)13. август 1992.
Место рођења Сао Пауло, Бразил
Држављанство бразилско
Висина 1,72 m[2]
Позиција крило
Клупске информације
Тренутни клуб
 Тотенхем хотспер
Број 27
Јуниорска каријера
1999—2002.
2002—2005.
2005—2010.		 Жувентус
Коринтијанс Паулиста
Сао Пауло
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2012.
2013—2018.
2018—		 Сао Пауло
Париз Сен Жермен
Тотенхем хотспер		 74
153
134		 (19)
(34)
(19)
Репрезентативна каријера**
2011—2012.
2012.
2011—		 Бразил до 20
Бразил до 23
Бразил		 9
5
35		 (4)
(1)
(4)
Награде
Фудбал
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2012. Лондон Бразил
Куп конфедерација
Златна медаља — прво место 2013. Бразил
* Датум актуелизовања: 1. мај 2022.
** Датум актуелизовања: 13. октобар 2018.

Лукас Родригес Мора да Силва (порт. Lucas Rodrigues Moura da Silva; Сао Пауло, 13. август 1992), познатији као Лукас Мора,[3] бразилски је професионални фудбалер који игра на месту десног крила за енглеског прволигаша Тотенхем хотспер и селекцију Бразила.

Мора је професионалну каријеру започео у Сао Паулу где је постао један од најбољих играча. Његова брзина и дриблинзи привукли су пажњу многих европских клубова. На крају се определио за Париз Сен Жермен. Након што је провео пет година на Парку принчева, Моуру је потписао енглески Тотенхем. Био је део екипе Спурса која је дошла до првог финала у Лиги шампиона у својој историји.

Деби за сениорску репрезентацију Бразила је имао 2011. и од тада је за Зелено-жуте одиграо 30 мечева. Представљао је своју земљу на двема Копа Америке, Олимпијским играма 2012. (где је освојена сребрна медаља) и Купу конфедерација 2013 (где је освојена златна медаља).

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Сао Пауло[уреди | уреди извор]

Мора се придружио локалном клубу Сао Пауло 2005. године након што је играо у млађим категоријама Жувентуса и Коринтијанс Паулисте.[4] Деби за свој први сениорски тим имао је 2010. Те сезоне је одиграо 25 утакмица постигавшо четири гола, а имао је и четири асистенције. Мора је често био упоређиван са бразилским фудбалером Марселињом Кариоком. Касније је истакао да жели да га људи ословљавају с његовим правим именом и да га не упоређују ни са ким.[5][6] Године 2011, Мора је дао девет голова и асистирао четири пута на 28 наступа у Првој лиги Бразила, а 13 голова и осам асистенција у свим такмичењима.[тражи се извор]

Мора на тренингу Париз Сен Жермена 2013. године.

Париз Сен Жермен[уреди | уреди извор]

Током лета 2012. и Манчестер јунајтед и Интер Милан су били заинтересовани за Моуру.[7] Датума 8. августа 2012, Париз Сен Жермен је победио у трци за бразилског фудбалера и најавио да ће Мора у клуб стићи у јануару 2013. Тада је Мора постао најскупљи фудбалер ПСЖ-а.[8] Укупна цена трансфера износила је око 45 милиона евра.[9] Најављено је да ће носити дрес с бројем 29 до краја сезоне.[тражи се извор]

Мора је први наступ за нови клуб имао већ 11. јануара 2013. против Ајача у мечу који је завршен 0 : 0. Такође је наступио у Лиги шампиона против Валенсије у гостима 12. фебруара где је асистирао.[10] Први гол за ПСЖ постигао је 13. септембра 2013. у победи од 2 : 0 у лиги против Бордоа.[11]

У сезони 2014/15, када је Жереми Менез завршио прелазак у Милан, Мора је задужио његов број 7 — исти број који је носио у Сао Паулу.[12] Прву утакмицу у новој сезони за ПСЖ одиграо је у Суперкупу Француске против Генгана другог августа. Меч је завршен резултатом 2 : 0 у корист Парижана.[13]

Први гол у својој другој сезони са ПСЖ-ом дао је 16. августа, против Бастије (2 : 0).[14] Петог октобра је постигао први гол на утакмици против главног ривала за титулу у Лиги један, Монака (1 : 1).[15] Постигао је још два гола у победи ПСЖ-а од 3 : 0 над Бордоом 25. октобра.[16] Те сезоне Мора је имао исти учинак као и прошле.

Сезоне 2015/16. Мура је први гол дао 7. августа у поразу од 1 : 0 против Лила на Стадиону Пјер Мороа.[17]

Мора је 15. октобра 2016. забио из слободног ударца први гол за ПСЖ у победи од 2 : 1. у гостима против Нансија, а то је био његов пети гол у сезони 2016/17. у Лиги један..[18]

Међутим, доласком нових играча у клуб, Мора је изгубио место у стартној постави од следеће сезоне. Само је шест пута играо за ПСЖ и то увек као замена. Одлучио је да промени средину јануара 2018.[19]

Тотенхем хотспер[уреди | уреди извор]

Дана 31. јануара 2018, Мора је потписао уговор с Тотенхемом до 2023. у трансферу вредном 25 милиона фунти.[19][20] Деби за Спурсе имао је у Лиги шампиона 2017/18. против Јувентуса 13. фебруара 2018. Ушао је као касна замена, а меч је завршен ремијем 2 : 2.[21] Прву пуну утакмицу је одиграо против Рочдејла у ФА купу 18. фебруара 2018. (2 : 2). На тој утакмици је дао и први гол.[22]

У сезони 2018/19, Мура је постигао свој први премијерлигашки гол и то 18. августа 2018. у победи Спурса над Фуламом 3 : 1 .[23] На следећем мечу 27. августа дао је гол Јунајтеду у победи свог тима од 3 : 0.[24][25] Први гол за Тотенхем у Лиги шампиона постигао је против ПСВ-а.[26] У гостима против Барселоне Моруа је при крају меча забио гол. Утакмице је на крају завршена 1 : 1, а Спурси су успели да оду у следећу фазу такмичења.[27] Тринаестог априла следеће године успео је да дође до хет-трика против Хадерсфилд тауна (4 : 0). То му је био први хет-трик у Европи и први је играч који је успео да постигне три гола на новом стадиону Тотенхема.[28]

Дана 8. маја 2019, Мора је постигао свој други хет-трик за Тотенхем и то у победи против Ајакса од 3 : 2 на Јохан Кројф aрени у њеиховом другом мечу полуфинала ЛШ. Тотенхем се пласирао у финале Лиге шампиона, први пут у својој историји, пошто је успео да надокнади три гола заостатка и тако дође до победе.[29] Француски спортски лист Л’Екип Моуру је наградио с оценом 10, што га је чинило тек десетим фудбалером коме је тај лист дао ту оцену.[30]

Почетком сезоне 2019/20, Мора је потписао нови уговор с Тотенхемом који га везује у клубу до 2024.[31] Први гол у новој сезони дао је 17. августа против Манчестер ситија кроз деветнаест секунди након што је ушао у игру.[32]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Мора 2011. године.

Мора је често био део бразилске селекције до 20 година. Фебруара 2011. је био део Бразила на Првенству Јужне Америке до 20 година где је дошао до хет-трика у победи над Уругвајом 6 : 0 у финалу. Сениорски деби за Бразил имао је на пријатељском мечу са Шкотском 27. марта 2011, а 28. септембра исте године дао је и први интернационални гол на сениорском нивоу против Аргентине.[тражи се извор]

Сениорска каријера[уреди | уреди извор]

Тренер Мано Манез сврстао је Моуру на списак играча за Копу Америку у Аргентини 2011. Мора је играо у групној фази с Парагвајем, Еквадором и Венецуелом и увек је улазио с клупе. Опет је ушао као замена у четвртфиналном сусрету с Парагвајем где је Бразил изгубио у пенал-серији (0 : 2).[тражи се извор]

Мора је био део Олимпијског тима Бразила на Олимпијским играма 2012. у Лондону. Ушао је с клупе на три утакмице (укључујући финале с Мексиком), а стартовао је једну (у групној фази против Новог Зеланда).[тражи се извор]

Селектор Луиз Фелипе Сколари повео је Моуру с бразилском тимом на Куп конфедерација 2013. који се уједно играо уз Бразилу[33]

Године 2016, Мора је био тима од 23 играча који је одабрао селектор Дунга за Копу Америку сентенарио у САД.[34]

Статистике каријере[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Ажурирано након меча 10. марта 2020.[35]
Клуб Сезона Лига Национални куп Лига куп Континентално

такмичење

Остало Укупно
Дивизија Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Сао Пауло 2010. Серија А Бразила 25 4 0 0 — 0 0 0 0 25 4
2011. 28 9 4 0 — 3 1 8[а] 3 43 13
2012. 21 6 9 2 — 9 2 21[а] 6 60 16
Укупно 74 19 13 2 — 12 3 29 9 128 33
Париз Сен Жермен 2012/13. Прва лига Француске 10 0 1 0 0 0 4 0 — 15 0
2013/14. 36 5 2 0 4 0 10 0 1[б] 0 53 5
2014/15. 29 7 4 1 4 0 8 0 1[б] 0 46 8
2015/16. 36 9 6 1 4 1 9 2 1[б] 0 56 13
2016/17. 37 12 5 3 3 2 7 1 1[б] 1 53 19
2017/18. 5 1 0 0 1 0 0 0 0 0 6 1
Укупно 153 34 18 5 16 3 38 3 4 1 229 46
Тотенхем хотспер 2017/18. Премијер лига 6 0 4 1 — 1 0 — 11 1
2018/19. 32 10 2 0 3 0 12 5 — 49 15
2019/20. 27 4 5 2 1 0 6 1 — 39 7
Укупно 65 14 11 3 4 0 19 6 0 0 99 23
Свеукупно 292 67 42 10 20 3 69 12 33 10 456 102
  1. ^ а б Наступи у Шампионату Паулиста.
  2. ^ а б в г Наступи у Суперкупу Француске.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Ажурирано након меча 12. октобра 2018.[36]
Име Година Наступи Голови
Бразил 2011. 10 1
2012. 12 2
2013. 9 1
2015. 2 0
2016. 1 0
2018. 1 0
Укупно 35 4

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

Scores and results table. Brazil's goal tally first.
Број Датум Стадион Противник Гол Резултат Такмичење
1 28. септембар 2011. Олимпијски стадион Мангвеирао, Белем, Бразил  Аргентина
1 : 0
2 : 0
 Амерички суперкласико 2011.
2 10. септембар 2012. Стадион Жозе до Рего Масиел, Ресифе, Бразил  Кина
3 : 0
8 : 0
 Пријатељска утакмица
3 11. октобар 2012. Стадион Шведбанк, Малме, Шведска  Ирак
6 : 0
6 : 0
 Пријатељска утакмица
4 9. јун 2013. Арена Гремио, Порто Алегре, Бразил  Француска
3 : 0
3 : 0
 Пријатељска утакмица

Успеси[уреди | уреди извор]

Сао Пауло

Париз Сен Жермен

Тотенхем хотспер

Бразил до 20

  • Јужноамеричко првенство до 20 година (1): 2011.[39]

Бразил до 23

  • Сребрна медаља на Олимпијским играма (1): 2012.[40]

Бразил

Индивидуални

  • Најбољи тим бразилске Серије А (1): 2012.[42]
  • Златна лопта Бразила (1): 2012.[43]
  • Играч месеца у Првој лиги Француске (1): октобар 2014.[44]
  • Играч месеца у Премијер лиги (1): август 2018.[45]
  • Најбољи тим сезоне у Лиги шампиона (1): 2018/19.[46]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Updated squads for 2017/18 Premier League confirmed”. Premier League. 2. 2. 2018. Приступљено 17. 2. 2018. 
  2. ^ „Player Profile”. Paris Saint-Germain Official Site. Архивирано из оригинала 16. 9. 2017. г. Приступљено 1. 12. 2013. 
  3. ^ Team, Forvo. „Lucas Moura pronunciation: How to pronounce Lucas Moura in Portuguese”. Forvo.com. 
  4. ^ „Fifa decide que São Paulo não precisa pagar Corinthians por Lucas” [FIFA decides that São Paulo does not need to pay Corinthians for Lucas]. uol.com (на језику: португалски). UOL. 5. 3. 2015. Приступљено 11. 3. 2020. 
  5. ^ „São-paulino Marcelinho quer ser chamado de Lucas – Esportes – Estadão”. Estadao.com.br. 
  6. ^ „Ex-Marcelinho, Lucas brilha e desenha vitória do São Paulo no 'Choque-Rei'”. Globo.com. 
  7. ^ „United crank up £30m Moura bid as Brazil ace expresses doubt over Sao Paulo future”. Mail Online. 9. 7. 2012. Приступљено 20. 9. 2012. 
  8. ^ „PSG agree Moura deal”. Sky Sports. 8. 8. 2012. Приступљено 8. 8. 2012. 
  9. ^ „Manchester United 'target' Lucas Moura joins PSG in €45m deal”. The Independent. 9. 8. 2012. Архивирано из оригинала 06. 08. 2014. г. Приступљено 2. 9. 2014. 
  10. ^ „Rami strike halves PSG advantage”. UEFA. 12. 2. 2013. Приступљено 29. 10. 2014. 
  11. ^ „Bordeaux 0–2 Paris Saint-Germain: Lucas nets first goal for champions”. Goal.com. 13. 9. 2013. Приступљено 29. 10. 2014. 
  12. ^ „PSG : Lucas Moura s’empare du numéro 7 de Jérémy Ménez”. PSG Community. 11. 6. 2014. Архивирано из оригинала 30. 10. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2014. 
  13. ^ „Paris Saint-Germain 2–0 Guingamp: Ibrahimovic double secures Super Cup spoils”. Goal.com. 2. 8. 2014. Приступљено 29. 10. 2014. 
  14. ^ „Paris Saint-Germain 2–0 Bastia: Ibrahimovic injured but Cavani clinches victory”. Goal.com. 16. 8. 2014. Приступљено 29. 10. 2014. 
  15. ^ „Monaco's Anthony Martial thwarts PSG in battle of Ligue 1 big spenders”. The Guardian. 5. 10. 2014. Приступљено 29. 10. 2014. 
  16. ^ „Paris St-Germain 3-0 Bordeaux”. BBC Sport. 25. 10. 2014. Приступљено 29. 10. 2014. 
  17. ^ „Lille 0–1 PSG: Lucas Moura hands 10-man champions winning start”. BSkyB. 7. 8. 2015. 
  18. ^ „Cavani strikes again as PSG go second”. www.ligue1.com. 15. 10. 2016. 
  19. ^ а б „Lucas Moura: Tottenham sign PSG forward for fee in region of £25m”. BBC Sport. 
  20. ^ „Moura move agreed”. tottenhamhotspur.com. Tottenham Hotspur Football Club. 31. 1. 2018. 
  21. ^ „Juventus 2–2 Tottenham: Christian Eriksen the star as Spurs stun Old Lady in Champions League thriller in Turin”. talkSPORT. 13. 2. 2018. 
  22. ^ Tom Collomosse (18. 2. 2018). „Tottenham analysis: Lack of leaders a concern but Lucas Moura impresses in FA Cup draw”. The Evening Standard. Приступљено 18. 2. 2018. 
  23. ^ Dan Kilpatrick (18. 2. 2018). „Tottenham analysis: Lack of leaders a concern but Lucas Moura impresses in FA Cup draw”. The Evening Standard. Приступљено 18. 2. 2018. 
  24. ^ Taylor, Daniel (27. 8. 2018). „Lucas Moura double for Spurs deepens gloom at Manchester United”. The Guardian. Приступљено 28. 8. 2018. 
  25. ^ O'Brien, Sean (27. 8. 2018). „Manchester United 0–3 Tottenham Hotspur: Visitors end Old Trafford hoodoo in style to pile pressure on José Mourinho”. Talk Sport. Приступљено 28. 8. 2018. 
  26. ^ Bullin, Matt. „PSV Eindhoven 2 – 2 Tottenham Hotspur”. BBC Sport. Приступљено 14. 4. 2019. 
  27. ^ Hytner, David (11. 12. 2018). „Lucas Moura’s late goal takes Spurs through to last 16 in Barça draw”. The Guardian. Приступљено 14. 4. 2019. 
  28. ^ Wilkinson, Jack (13. 4. 2019). „Moura hat-trick sends Spurs third”. Sky Sports. Приступљено 14. 4. 2019. 
  29. ^ Bushnell, Henry (8. 5. 2019). „Tottenham stuns Ajax with last-second winner in Champions League semifinal”. Yahoo! Sports. Приступљено 8. 5. 2019. 
  30. ^ Young, Alex (9. 5. 2019). „Tottenham hero Lucas Moura is only 10th player to get perfect score from L'Equipe”. Evening Standard. Приступљено 11. 5. 2019. 
  31. ^ „New deal for Lucas”. Tottenham Hotspur. Приступљено 9. 8. 2019. 
  32. ^ Wallace, Sam (17. 8. 2019). „Deja vu for Manchester City as VAR denies Pep Guardiola's men stoppage-time winner against Tottenham”. The Telegraph. Приступљено 18. 8. 2019. 
  33. ^ „Felipão convocou os 23 jogadores para a Copa das Confederações” [Scolari called on 23 players for the FIFA Confederations Cup] (на језику: Portuguese). CBF. 14. 5. 2013. Архивирано из оригинала 7. 6. 2013. г. Приступљено 17. 5. 2013. 
  34. ^ „Dunga convoca Seleção para a Copa América com 7 jogadores olímpicos” [Dunga calls up Seleção to the Copa América with seven Olympic players] (на језику: португалски). Globo Esporte. 5. 5. 2016. Приступљено 10. 5. 2016. 
  35. ^ Лукас Мора на сајту Soccerway (језик: енглески)
  36. ^ „Moura, Lucas”. National Football Teams. Приступљено 16. 9. 2018. 
  37. ^ а б в г д ђ „Lucas Moura”. Eurosport.com. 
  38. ^ McNulty, Phil (1. 6. 2019). „Tottenham Hotspur 0–2 Liverpool”. BBC Sport. Приступљено 2. 6. 2019. 
  39. ^ „Neymar, Coutinho, Lucas Moura and Brazil's last U20 South American champions”. Goal.com. 
  40. ^ „LUCAS MOURA”. Olympic.org. 
  41. ^ „Brazil v Argentina, 28 September 2011”. 11v11.com. 
  42. ^ „Conheça os grandes vencedores do futebol brasileiro” [Meet the big winners of Brazilian football] (на језику: Portuguese). CBF. 23. 11. 2012. Архивирано из оригинала 30. 11. 2012. г. Приступљено 23. 11. 2012. 
  43. ^ „Lucas é premiado na Bola de Prata” (на језику: Portuguese). São Paulo Futebol Clube. 3. 12. 2012. Приступљено 5. 1. 2018. 
  44. ^ „LUCAS, JOUEUR DU MOIS D'OCTOBRE” (на језику: French). SO FOOT.com. 22. 11. 2014. Приступљено 5. 1. 2018. 
  45. ^ „Lucas Moura: Overview”. Premier League. Приступљено 29. 9. 2018. 
  46. ^ „UEFA Champions League Squad of the Season”. UEFA.com. 2. 6. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Лукас Мора на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лукас_Мора&oldid=27408089”