Лука Ћеловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Лука Ћеловић
Luka Celovic.jpg
Лука Ћеловић
Датум рођења (1854-10-18)18. октобар 1854.
Место рођења Придворци
 Османско царство
Датум смрти 15. август 1929.(1929-08-15) (74 год.)
Место смрти Београд
 Краљевина СХС

Лука Ћеловић (Придворци код Требиња, 18. октобар 1854Београд, 15. август 1929) био је велетрговац, рентијер, почетком двадесетог века један од најбогатијих људи у Србији, водећи финансијер и једна од најутицајнијих личности међу Србима пореклом из Херцеговине, предсједник Београдске Задруге, национални радник и велики српски просвјетни добротвор.

Биографија[уреди]

Лука Ћеловић Требињац

Лука је рођен 1854. године у засеоку Придворцима код Требиња, на празник Св.Луку. По том светитељу је и добио крштено име. Основну школу учио је у Требињу, па наставио код очевог пријатеља Јована Пиштелића у Бањaлуци. Године 1871. прелази код стрица Јована Ћеловића у Брчком, да заврши школу и ради у његовој трговачкој радњи.[1] То му је било све школовање. Године 1872. морао је напустити Босну и дошао је у Београд своме земљаку, архимандриту Нићифору Дучићу, који га је дао као шегрта у тадашњу познату радњу Радосављевића и Игњатијевића. Када је 1875. године пукла Невесињска пушка, односно избио Српски устанак у Херцеговини, Лука се, као добровољац, враћа у родну Херцеговину. У борбама са Турцима био је лакше рањен, али се брзо опоравља и у својој чети наставља борбу. Пошто и Србија објављује рат Турској, добровољци из Херцеговине враћају се у Београд, са њима и Лука, па наставља војевање у оба српско - турска рата, 1876. и 18771878. године. По завршетку рата, Ћеловић је отпочео самосталну трговину домаћим производима (шљиве, жито и друга храна), уз помоћ својих земљака, познатих трговаца Крсмановића и Параноса. У јесен 1882. основана је Београдска Задруга за међусобно помагање и штедњу, као завод мањих људи, с незнатним удјелима и малим капиталом. 1899. године изабран је за предсједника управног одбора Београдске Задруге. Једва писмен, самоук, Ћеловић је напорним трудом од Београдске Задруге начинио један од најјачих и најсолиднијих српских новчаних завода и индустријских предузећа. Председник Задруге био је до своје смрти 1929. године.

Поред тога Ћеловић је стигао да дјелује и у важним народним пословима. Врло штедљив и шкрт за себе лично, Ћеловић није жалио новаца, кад се тицало опште ствари. Ћеловић и др Милорад Гођевац почели су опремати чете и слати их у Стару Србију. Бугарски комитет уочио је сву опасност таквог рада за бугарске циљеве и осудио је Ћеловића, као и др Гођевца, на смрт. Послати атентатори нису успјели стићи до Београда. Послије 29/5 1903. Ћеловићу и др Гођевцу пришао је и генерал Јован Атанацковић као вођа младих официра, који су у Мајском преврату извршили официрски пуч и промјену на пријестолу. Тако је образован и формално средишњи комитетски одбор, у чијем су акционом дијелу Ћеловић и др Гођевац остали све до ослобођења Старе Србије и Македоније. Да није било Ћеловића, према речима др Гођевца, главног покретача идеје о четничкој акцији, од цијелог тог посла не би било ништа, јер је он сам давао по 40.000 до 50.000 динара годишње за опремање чета.

Ћеловић је све своје имање тестаментом оставио Београдском универзитету[2] (изузимајући мале легатe родбини) што је износило преко 50 милиона динара. Основао је „Задужбину Луке Ћеловића - Требињца, београдског трговца“ 1926. у склопу прославе дана Светог Саве на Београдском универзитету, његово писмо прочитао је тадашњи ректор Павле Поповић.

Његов портрет у природној величини, дело Бете Вукановић којем је изубљен траг 1943. године, откупљен је 2016. године и налази се у ректорату Универзитета у Београду.[3][4]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]