Пређи на садржај

Лука Миливојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Лука Миливојевић
Лука Миливојевић 2018. године
Лични подаци
Пуно име Лука Миливојевић[1]
Датум рођења (1991-04-07)7. април 1991. (34 год.)[2]
Место рођења Крагујевац, СФРЈ
Висина 1,86 m[3]
Позиција везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 Шабаб Ал Ахли
Број 40
Јуниорска каријера
Раднички Крагујевац
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2007—2008. Раднички Крагујевац 5 (1)
2008—2012. Рад 48 (3)
2012—2013. Црвена звезда 36 (7)
2013—2014. Андерлехт 19 (0)
2014—2017. Олимпијакос 62 (11)
2017—2023. Кристал палас 183 (28)
2023— Шабаб Ал Ахли 5 (0)
Репрезентативна каријера
2011—2012. Србија до 21 11 (1)
2012—2020. Србија 39 (1)
* Датум актуелизовања: 16. октобар 2023.

Лука Миливојевић (Крагујевац, 7. април 1991) српски је фудбалер који игра на средини терена.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Сениорску каријеру је започео у Радничком из Крагујевца у сезони 2007/08. када се клуб такмичио у Српској лиги Запад.[4] Након тога је прешао у суперлигаша Рад, где је провео три и по сезоне и забележио 48 првенствених наступа. Након завршетка јесењег дела сезоне 2011/12. Миливојевић је потписао уговор на три и по године са Црвеном звездом и узео број 15.[5] Провео је наредних годину и по дана у Црвеној звезди, освојио је трофеј Купа у сезони 2011/12, а у сезонама 2011/12. и 2012/13. изабран је у идеални тим Суперлиге Србије.

Миливојевић је крајем јула 2013. потписао петогодишњи уговор са белгијским Андерлехтом.[6] Према наводима медија Црвеној звезди је припало обештећење од 3 милиона евра (од чега 25% иде Раду).[7] У дресу Андерлехта по први пут је наступио у групној фази Лиге шампиона.[8] Забележио је 16 првенствених наступа у освајању титуле првака Белгије у сезони 2013/14.[9] Поред овога са Андерлехтом је освојио и белгијски Суперкуп у јулу 2014. године.[10] Првог дана септембра 2014. Андерлехт је послао Миливојевића на једногодишњу позајмицу у Олимпијакос.[11] Миливојевић је као стандардан првотимац учествовао у освајању дупле круне у Грчкој након чега је Олимпијакос у јуну 2015. откупио његов уговор од Андерлехта.[12] У јануару 2016. Миливојевић је први пут носио капитенску траку у победи Олимпијакоса над Астерасом.[13] И у другој сезони са клубом је био првак Грчке.[14] Након одласка капитена Манијатиса из клуба у летњем прелазном року 2016, Миливојевић је носио капитенску траку у сезони 2016/17.

Дана 31. јануара 2017. потписао је троипогодишњи уговор са Кристал паласом.[15] Дебитовао је у Премијер лиги 11. фебруара на утакмици против Стоук ситија.[16] Свој први гол у Премијер лиги Миливојевић је постигао 10. априла 2017. када је са једанаестерца био прецизан у победи од 3:0 над Арсеналом.[17] Почетком 2018. године постао је капитен Кристал паласа.[18] У августу 2019. продужио је уговор са Кристал паласом до лета 2023. године.[19] По истеку уговора на крају такмичарске 2022/23. напустио је Кристал палас.[20] Забележио је укупно 192 наступа за клуб у свим такмичењима. Био је најбољи клупски стрелац у сезонама 2017/18. и 2018/19. Са 28 постигнутих голова у Премијер лиги напустио је Кристал палас као трећи најбољи клупски стрелац у историји овог такмичења (испред њега су Кристијан Бентеке и Вилфред Заха).[21]

У авгуту 2023. потписао је за Ал Шабаб Ахли из Дубаија.[22]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Миливојевић је наступао за младу репрезентацију Србије.[23] Селектор сениорске репрезентације Србије, Владимир Петровић Пижон, уврстио га је на списак играча за мечеве против Италије и Словеније у квалификацијама за Европско првенство 2012,[24] али тада није дебитовао. За сениорску репрезентацију Србије дебитовао је 14. новембра 2012, код селектора Синише Михајловића, на пријатељској утакмици са Чилеом (1:3).[25] Свој први гол за репрезентацију постигао је на мечу против Аустрије у квалификацијама за Светско првенство 2018. у Русији.[26] Био је учесник Светског првенства 2018. у Русији. Србија је такмичење завршила у групној фази а Миливојевић је наступио на две утакмице Мундијала, у победи над Костариком (1:0) и поразу од Швајцарске (1:2).[27]

Од репрезентације се опростио 2021. године уз изјаву којом је рекао да је разочаран у фудбалски савез и репрезентацију.[28]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 11. октобра 2020.[29]
Србија
Година Утакмица Голова
2012 1 0
2013 6 0
2015 4 0
2016 9 0
2017 5 1
2018 6 0
2019 6 0
2020 2 0
Укупно 39 1

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]

[29]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 6. октобар 2017. Беч, Аустрија  Аустрија 1–0 2–3 Квалификације за Светско првенство 2018.

Награде

[уреди | уреди извор]

Клупске

[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

Андерлехт

Олимпијакос

Индивидуалне

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Squads for 2017/18 Premier League confirmed”. Premier League. 1. 9. 2017. Приступљено 9. 12. 2020. 
  2. ^ „FIFA World Cup Russia 2018 List of Players” (PDF). FIFA. стр. 27. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 8. 2018. г. Приступљено 9. 12. 2020. 
  3. ^ „Luka Milivojevic Profile”. Premier League (на језику: енглески). Приступљено 9. 12. 2020. 
  4. ^ „Luka Milivojevic”. srbijafudbal.net. Архивирано из оригинала 17. 09. 2012. г. Приступљено 28. 9. 2023. 
  5. ^ Лука три и по године са Звездом, www.rts.rs, 19. децембар 2011.
  6. ^ „Миливојевић: Андерлехт, добар избор”. Радио телевизија Србије. 30. 7. 2013. Приступљено 28. 9. 2023. 
  7. ^ Лука Миливојевић потписао за Андерлехт, www.zurnal.rs, 26. 7. 2013.
  8. ^ GRUPA C: Filip Prvi vladar Lisabona, Mota kažnjavao početničke greške u Pireju (VIDEO) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (22. април 2017), www.mozzartsport.com, 17. септембар 2013.
  9. ^ „Anderlehtu titula, Mitrović strelac prvog gola!”. dnevno.rs. 18. 5. 2014. Приступљено 28. 9. 2023. 
  10. ^ „Mitrović strelac u superkupu Belgije! (VIDEO)”. reprezentacija.rs. 20. 7. 2014. Приступљено 28. 9. 2023. 
  11. ^ Лука Миливојевић у Олимпијакосу, www.b92.net, 1. септембар 2014.
  12. ^ „Pao dogovor: Milivojević i zvanično Olimpijakosov!”. mozzartsport.com. 4. 6. 2014. Приступљено 29. 9. 2023. 
  13. ^ UKAZANO POVERENJE Milivojević kapiten u pobedi Olimpijakosa /FOTO/ /VIDEO/, Блиц, 27. јануар 2016.
  14. ^ „Olimpijakos ponovo prvak Grčke”. rtv.rs. 28. 2. 2016. Приступљено 28. 9. 2023. 
  15. ^ Milivojević u Kristal Palasu za 14 mil. evra, www.b92.net, 31. јануар 2017.
  16. ^ Премијер лига: Ливерпул бољи од Тотенхема, Миливојевић дебитовао за Кристал Палас, Вечерње новости, 11. фебруар 2017.
  17. ^ Миливојевић и Кристал палас декласирали Арсенал, РТС, 10. април 2017.
  18. ^ IMAMO KAPITENA U PREMIJER LIGI Luka Milivojević za Blicsport: Časno predstavljam Srbiju u Engleskoj, Блиц спорт, 7. фебруар 2018.
  19. ^ „Luka Milivojevic signs Palace contract extension”. CPFC. 9. 8. 2019. Приступљено 10. 8. 2019. 
  20. ^ „Vreme za rastanak, Luka Milivojević se oprostio od Kristal Palasa: Poseban klub, biće još bolji”. mozzartsport.com. 24. 5. 2023. Приступљено 28. 9. 2023. 
  21. ^ „Luka Milivojevic to leave Crystal Palace”. CPFC (на језику: енглески). 24. 5. 2023. Приступљено 28. 9. 2023. 
  22. ^ „Luka Milivojević kod Marka Nikolića”. mozzartsport.com. 8. 8. 2023. Приступљено 29. 9. 2023. 
  23. ^ Миливојевић: „Хвала Јанковићу, бићу још бољи Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. април 2015), Sportske.net
  24. ^ „Pižon pozvao vezistu Rada Luku Milivojevića”. sportal.blic.rs. Приступљено 29. 9. 2023. 
  25. ^ „"Орлови" демонстрирали силу”. Радио телевизија Србије. 14. 11. 2012. Приступљено 29. 9. 2023. 
  26. ^ „Пораз Србије у Бечу, пут у Русију води преко Грузије”. Radio televizija Srbije. 6. 10. 2017. Приступљено 6. 3. 2021. 
  27. ^ „Luka Milivojević”. reprezentacija.rs. Приступљено 29. 9. 2023. 
  28. ^ „Миливојевић се разочаран опростио од репрезентације”. Radio televizija Srbije. 6. 3. 2021. Приступљено 6. 3. 2021. 
  29. ^ а б „Milivojević, Luka”. National Football Teams. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лука_Миливојевић&oldid=28693040”