Лукијан Пантелић
| Лукијан (Пантелић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помјесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија будимска |
| Архијерејски чин | епископ |
| Титула | епископ будимски и администратор Епархије темишварске |
| Сједиште | Сентандреја |
| Године службе | од 2002. |
| Претходник | Данило Крстић |
| Претходна епархија | Епархија темишварска |
| Године службе | 1999—2002. |
| Претходна епархија | Епархија славонска |
| Године службе | 1985—1999. |
| Претходник | Емилијан Мариновић |
| Насљедник | Сава (Јурић) |
| Претходна епархија | викар Архиепископије београдско-карловачке |
| Године службе | 1984—1985. |
| Претходник | Сава Андрић |
| Насљедник | Лонгин (Крчо) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Војислав Пантелић |
| Датум рођења | 19. август 1950. |
| Мјесто рођења | Мол ФНР Југославија |
Лукијан (световно Војислав Пантелић; Мол код Аде, 19. август 1950) епископ је будимски и администратор Епархије темишварске. Бивши је епископ „сегедински” (1999—2002), епископ славонски (1985—1999) и викарни епископ моравички (1984—1985).
Животопис[уреди | уреди извор]
Владика Лукијан (Војислав Пантелић) рођен је 19. августа 1950. године, на Преображење, у бачком селу Мол код Аде, ФНРЈ. Родитељи су му Милан и Загорка рођ. Сивчев. Осмогодишњу школу је завршио у свом селу, а гимназију у Сенти. Најприје је студирао правне науке, а затим дипломирао на Богословском факултету у Београду (1980). Постдипломске студије похађао је на Институту за источне цркве у Регенсбургу у Немачкој, а потом и у Енглеској, у Ексетеру.
Епископ шумадијски Сава Вуковић замонашио га је 1979. у манастиру Дивостину, а рукоположио га је у чин јеромонаха у манастиру Свете Меланије у Зрењанину (1981). Вршио је дужност пароха на манастирској парохији Дивостин-Поскурице.[1][2]
Епископ[уреди | уреди извор]
На редовном засједању Светог архијерејског сабора (1984) изабран је за викарног епископа моравичког, помоћника патријарху српском. Хиротонисан је у Саборној цркви у Београду дана 1. јула 1984. године од патријарха српског Германа, епископа шумадијског Саве Вуковића и нишког Иринеја Гавриловића.
Од 1985. био је на епископском престолу Епархије славонске у Пакрацу, одакле се због ратних прилика са дијелом пастве повукао 1991. године на слободну српску територију у Окучане одакле је са својом паством протјеран у операцији Бљесак (1995). Након пада Западне Славоније епископ Лукијан одлази у Америку гдје је био помоћни епископ митрополиту Иринеју Ковачевићу, а на Православном богословском факултету у Либертивилу предавао је општу историју хришћанске цркве једну академску годину.
Администрацију Епархије темишварске преузео је 1996. године. Током 1999. изабран је нови епископ славонски Сава (Јурић), а епископ Лукијан је изабран за епископа „сегединског” и наставио је администрирати Епархијом темишварском.
Послије смрти епископа будимског Данила (Крстића) постављен је 2002. за епископа будимског и наставио да управља Темишварском епархијом као администратор.
На српски језик је превео богослужбене књиге Посни и Цветни Триод, Октоих и свих 12 Минеја.
Члан је Удружења књижевника Србије од 2017. године.
Говори руски, немачки, енглески, мађарски, а служи се румунским и грчким језиком.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Саборна црква у Београду: Хиротонија епископа моравичког Лукијана, Приступљено 2. 9. 2014.
- ^ Хиротонисан нови епископ моравички Лукијан („Каленић”, број 5/1984, стр. 14)[мртва веза], Приступљено 2. 6. 2019.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- 36 година архијерејске службе епископа Лукијана (СПЦ, 2. јул 2020)
- Божићни интервју – Епископ Лукијан (25. децембар 2020)
| Претходник: Сава Андрић |
викарни епископ моравички 1984—1985. |
Наследник: Лонгин Крчо |
| Претходник: Емилијан Мариновић |
епископ славонски 1985—1999. |
Наследник: Сава Јурић |
| Претходник: - |
епископ „сегедински” 1999—2002. |
Наследник: - |
| Претходник: Данило Крстић |
епископ будимски од 2002. |
Наследник: - |