Лукреције

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лукреције
Lucretius Rome.jpg
Биста Лукриција
Пуно име Лукреције
Датум рођења око 98. п. н. е.
Датум смрти 55. п. н. е.
Место смрти Рим
Епоха Античка филозофија

Лукреције (лат. Titus Lucretius Carus, отприлике 94(98)—55. п. н. е.) био је римски филозоф и песник. Према изворима Јеронима Стродонског, Лукреције је полудео од љубавног напитка и извршио самоубиство.

Његово дело Ο суштини (природи) ствари (лат. De rerum natura) представља највеличанственију сачувану латинску дидактичку песму. Иако је то дело остало недовршено, Цицерон га је објавио у том облику. Посвећено је систематском излагању Епикуровог материјализма и религиозности.

У делу се у 6 књига расправља ο учењима материјализма и како да се људи ослободе страха од богова и смрти. Епикур се слави као спаситељ. Међу физичким теоријама налазе се шарене слике из многих области људског живота и одушевљени описи великих дела и достигнућа људског ума. Преношење грчког стручног језика на латинске хексаметре представљало је подвиг који Лукрецију није увек полазио за руком.

Овај темпераментни и учени епикуровац ослања се формално на Енија и даје местимично ванредно живе описе природних појава. Песник је поставио себи задатак да, излажући Епикурову материјалистичку философију, ослободи човека верског мрака и страха од богова и смрти. Све су промене у природи, како наш песник јасним и узвишеним стилом доказује, подложне законима који не допуштају никакву интервенцију виших сила. И смрт је, према томе, сасвим природна и законита промена, па је неоправдан сваки страх од смрти и од божјег кажњавања или награђивања.

Овај најузвишенији и најхуманији дидактички еп у светској књижевности пружао је напаћеном и застрашеном човечанству све до у XIX век одлично оружје у борби против верских обмана и предрасуда. Оно је у исти мах најдоследније научно схватање природе и човека, које је одиграло светско-историјску улогу за свих двадесет векова на тај начин што је у савременој песничкој форми сачувало и предало човечанству највише достигнуће грчког научног духа, материјалистичко схватање и објашњење свега живота који се збива у нама и око нас.

Спољашње везе[уреди]