Луксембург

Велико Војводство Луксембург Groussherzogtum Lëtzebuerg  (луксембуршки) Großherzogtum Luxemburg  (немачки) Grand-Duché de Luxembourg  (француски)
Застава Грб
Крилатица: Желимо да останемо оно што јесмо (лукс. Mir wëlle bleiwe wat mir sinn) (нем. Wir wollen bleiben, was wir sind) (франц. Nous voulons rester ce que nous sommes)
Химна: Наша отаџбина (лукс. Ons Hémécht) (нем. Unsere Heimat) (франц. Notre patrie)
Главни град	Луксембург
Службени језик	луксембуршки, немачки, француски
Владавина
— Велики војвода	Анри
— Премијер	Гзавије Бетел
— Потпредседници Владе	Етјен Шнајдер; Феликс Брац
Историја
Независност	1839. и 1867.
Географија
Површина	‍
— укупно	2.586,4 km2 (168)
— вода (%)	0,60%
Становништво	‍
— 2017.	590.678 (170)
— густина	228,38 ст./km2
Економија
Валута	Евро1
— стоти део валуте	‍цент‍
Остале информације
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	‍.lu‍
Позивни број	+352
1 пре 2002. Луксембуршки франак

Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, нем. Luxemburg, франц. Luxembourg), или званично Велико Војводство Луксембург (лукс. Groussherzogtum Lëtzebuerg, нем. Großherzogtum Luxemburg, франц. Grand-Duché de Luxembourg) је држава на западу Европе са истоименим главним градом. Име Луксембург потиче од трђаве Луцилинбурхук, око које се развио главни град. Луксембург је једино Велико војводство на свету.

Географија

Главни чланак: Географија Луксембурга

Мапа Луксембурга

Луксембург је једна од најмањих држава у Европи. Рангиран је као 167. држава у свету по величини. Покрива око 2.586 km². На западу се граничи са белгијском провинцијом Луксембург, који је (са 4.443 km²) скоро двоструко већи од државе Луксембург.

По државном уређењу је парламентарна монархија на челу са Великим Војводом Хенријем. Граничи са Француском (дужина границе 73 km), Белгијом (148 km) и Немачком (138 km). Луксембург је с површином од 2586 km² друга најмања земља Европске уније. Луксембург је једна од земаља оснивача Европске Економске Заједнице, организације која је претходник данашње Европске уније, и заједно са Белгијом и Холандијом чини земље Бенелукса. Од марта 1970. године, Луксембург је чланица Међународне организације франкофоних земаља). Један је од оснивача НАТО-савеза.

Источну границу Луксембурга чине три реке, Мозел, Сауер и Оур.

Положај

Државе са којима се Луксембург граничи су: Немачка, Француска и Белгија. Површина државе износи 2.586,4 km².

Воде

Кроз Луксембург пролази једна река, Мас. А само један мали, јужни део Луксембург, дели реку Мозел са Немачком.

Историја

Историја Луксембурга почиње са изградњом Луксембуршког замка године 963. Град се развио око ове тврђаве, која је постала средиште мале, али стратешки важне државе. Владајућа династија Луксембурга је ушла у кризу 1437, јер није имала мушког наследника. Током векова, Луксембуршка тврђава је дограђивана и проширивана. Њени господари били су Бурбони, Хабзбурзи, Хоенцолерни, и републикански Французи. После пораза Наполеона, Уговором у Паризу 1815, Луксембург је остао као спорна територија између Пруске и Холандије. На Бечком конгресу, Луксембургу је дат статус Великог војводства у персоналној унији са Холандијом. Луксембург је такође постао члан Немачке конфедерације, а пруске трупе су биле стациониране у тврђави.

Белгијска револуција из 1830–1839. знатно је смањила територију Луксембурга, јер је франкофонски западни део војводства постао Провинција Луксембург у Белгији. Луксембуршка независност је потврђена низом међународних уговора у 19. веку.

Холандски краљ је остао суверен Великог Војводства Луксембург, тј. Луксембург и Холандија су били у персоналној унији, све до 1890. Тада је умро краљ Виљем III, и холандски престо је наследила његова кћи Вилхелмина, док је Велики Војвода Луксембурга постао Адолф од Насау-Вајлбурга (право наслеђа у Луксембургу је имао само мушки потомак, по Салијском закону).

Луксембург је окупирала Немачка у току Првог светског рата, али је држава задржала своје политичке механизме. У Другом светском рату, Луксембург је формално постао део Трећег рајха 1942.

Влада Луксембурга у избеглиштву је прекинула традицију неутралности, и придружила се савезницима у борби против нацистичке Немачке. Мала група луксембуршких добровољаца се борила у бици за Нормандију. Луксембург је био један од оснивача Уједињених нација, 1946, НАТО-а, 1949, и Европске економске заједнице (данашња Европска унија), 1957. Године 1999, Луксембург је прихватио евро као своју валуту.

Административна подела

Главни чланак: Административна подела Луксембурга

Градови у Луксембургу

Луксембург данас има дванаест званично признатих градских насеља. Упркос статус градова они нису урбанизована подручја. Они су слични општинама, али имају другачији правни статус.

Грб	Име	Кантон	Окрузи	Површина (km²)	Становништво (2005)
	Дикирх Diekirch Dikrech	Дикирх	Дикирх	12,42	6.165
	Диферданж Differdange Déifferdeng	Еш-сур-Алзет	Луксембург	22,18	19.005
	Диделанж Dudelange Diddeleng	Еш-сур-Алзет	Луксембург	21,38	17.618
	Ехтернах Echternach Iechternach	Ехтернах	Гревенмахер	20,49	4.507
	Еш сир Алзет Esch-sur-Alzette Esch-Uelzecht	Еш-сур-Алзет	Луксембург	14,35	28.000
	Етелбрек Ettelbruck Ettelbréck	Дикирх	Дикирх	15,18	7.364
	Гревенмахер Grevenmacher Gréiwemaacher	Гревенмахер	Гревенмахер	16,48	3.966
	Луксембург (град) Luxembourg Lëtzebuerg	Луксембург	Луксембург	51,46	76.420
	Рејмех Remich Réimech	Рејмех	Гревенмахер	5,29	2.986
	Румеланж Rumelange Rëmeleng	Еш-сур-Алзет	Луксембург	6,83	4.495
	Вијанден Vianden Veianen	Вианден	Дикирх	9,67	1.561
	Вилц Wiltz Wolz	Вилц	Дикирх	19,37	4.587

Види још

• Списак градова у Луксембургу
• Луксембуршки дистрикти
• Луксембуршки кантони

Спољашње везе

• Кнежевска породица Луксембурга
• Званична презентација Луксембурга
• Влада Луксембурга
• Портал Луксембурга
• Туристичка презентација Луксембурга