Пређи на садржај

Луксузна роба

С Википедије, слободне енциклопедије
Вино и паштета од гушчије џигерице

У економији, луксузна роба (или скупља роба) је производ, предмет или услуга за којом потражња не постоји ради подмиривања основних људских потреба, већ служи за уживање, престиж или показивање друштвеног статуса.[1]

Дефиниција, етимологија и употреба

[уреди | уреди извор]
„Алегорија луксуза“ фламанског сликара Јана Косијерса из 17. века приказује отмен живот тог доба.

Реч „луксуз“ потиче од латинског израза „luxuria“, што је значило „вишак, екстравагантно живљење, изобиље; деликатност“. Значење је добило различите импликације када је реч постала део старофранцуског језика као „luxurie“ у 12. веку, попримивши значење „разврата, раскалашности, [или] похоте“.[2]

Реч „luxury“ има етимолошки сродник у латинском глаголу luctor што значи „претерано растегнути“ или „напрегнути“.[3]

Обухват појма

[уреди | уреди извор]

Док се термин „луксуз“ често односи на одређене врсте производа, луксуз није ограничен само на физичка добра; услуге такође могу бити луксуз. Слично томе, из перспективе потрошача, луксуз је искуство дефинисано као „хедонистички бег“.[4]

Историја уметности

[уреди | уреди извор]
Рококо луксузни повез за књигу, направљен употребом технике израде златних кутија, у злату, седефу и тврдом камену, Берлин, 1750–1760. У то време, такви раскошни повези били су неуобичајени.

Иако често граничи са бесмисленим у модерном маркетингу, „луксуз“ остаје легитиман и актуелан технички термин у историји уметности за предмете који су посебно богато украшени по веома високим стандардима и који су направљени коришћењем скупих материјала. Луксуз попут овог може играти улогу у развоју трговинских односа са колонијама.[5]

Термин се користи за средњовековне рукописне књиге, како би се направила разлика између свакодневних радних књига (за нормалну употребу) и потпуно илуминираних рукописа. Они су често много већи, са мање текста на свакој страници и много илустрација, и (ако су у питању литургијске књиге) првобитно су се обично чували на олтару или у сакристији. Секуларне луксузне рукописе наручивали су веома богати грађани и разликовали су се на исте начине од јефтинијих књига.[6]

„Луксуз“ и „луксузна уметност“ могу се користити за друге примењене уметности где су се правиле и утилитарне и луксузне верзије истих врста предмета. Ово може обухватити металне радове, керамику, стакло, оружје и оклопе, као и разне предмете.[7] Ређе се користи за предмете из домена ликовних уметности, који немају никакву функцију мимо уметничке вредности.

Историја

[уреди | уреди извор]

Свест о концепту луксуза датира најмање од времена Платона.[8] Питање луксуза разматрали су: Џон Лок, Адам Смит, Карл Маркс, Џорџ Зимел и Макс Вебер.

Изум приступачних кварцних часовника довео је до тога да механички сатови постану првенствено луксузна роба.

Особине

[уреди | уреди извор]

Луксузна роба има високу еластичност тражње у односу на доходак : како људи постају богатији, куповаће пропорционално више луксузне робе.

За неке луксузне производе се тврди да су примери Вебленове робе, са позитивном еластичношћу тражње у односу на цену : на пример, поскупљење парфема може повећати његову перципирану вредност као луксузне робе до те мере да продаја може да расте, а не да опада. Међутим, Вебленова роба није синоним за луксузну робу.

Иако технички гледано термин луксузна роба није у директној вези са квалитетом робе, она се генерално сматра робом у највишем сегменту тржишта у погледу квалитета и цене. Многа тржишта имају луксузни сегмент који укључује, на пример, луксузне верзије аутомобила, јахти, вина, флаширане воде, кафе, чаја, хране, сатова, одеће, накита, козметике и висококвалитетне звучне опреме.[9] Луксуз може бити и плаћање одређене услуге. Запошљавање кућних помоћника са пуним радним временом или оних који живе са њима је луксуз који одражава разлике у приходима. Неке финансијске услуге, посебно у неким брокерским кућама, могу се сматрати луксузним услугама по дифолту, јер их особе са нижим приходима углавном не користе.

Луксузна роба често има посебну луксузно паковање или амбалажу како би се разликовали од конкуренције.

Трендови

[уреди | уреди извор]
Луксузни аутомобил
Седам различитих врста кавијара

Првобитно, луксузна роба је била доступна само веома богатом и „аристократском свету наслеђеног новца“, због чега су имали приступ роби врхунског квалитета.[10] Начин куповине луксузне роба је промењен преласком од израде по мери (мање количине и доступност производа) на масовну производњу специјализоване брендиране робе, у власништву великих корпорација и маркетиншких стручњака усмерених на профит.[10] Тренд у модерном луксузу је једноставно производ или услуга коју пласирају на тржиште, пакују и продају глобалне корпорације које су фокусиране „на раст, видљивост, препознатљивост бренда, оглашавање и, пре свега, профит“.[10] Луксузни логотипи су сада све више доступни свим потрошачима по премијум цени широм света, укључујући и онлајн.[11]

Глобалне компаније које се баве производњом робе широке потрошње, као што је Procter & Gamble, све више се окрећу индустрији луксузних производа јер је на тржишту масовне потрошње све теже остварити профит.[12] Купци луксузних производа данас долазе из различитих културних средина, што доноси бројне скривене изазове, али и нове могућности за компаније у овој области.[13]

Луксузна торбица.

Постоји неколико трендова у луксузу:[14]

  • Демократизација луксуза. Такође позната као мастиж (од масовни престиж), је маркетиншка стратегија која има за циљ да брендове учини престижним, а да притом задржи њихову приступачност.[15]
  • Глобализација: Потрошачи у неким земљама постају богатији; стога се отварају нова тржишта за продавце луксузне робе[16] Извештаји консултантских агенција попут McKinsey-ја предвиђају да ће Источна Азија постати највеће светско тржиште луксузне робе за личну употребу. Превиђа се да ће се у Кини куповати половина глобалне тржишне вредности луксузне робе.[17][18]
  • Консолидација: Консолидација подразумева раст великих компанија и власништва над брендовима у многим сегментима луксузних производа. Примери укључују Kering, LVMH и Richemont, који доминирају тржиштем у областима које се крећу од луксузних пића до моде и козметике.[19]
  • Сарадње луксузних брендова. Ова маркетиншка стратегија демонстрира потенцијал неочекиваних партнерстава и могућности за ко-брендирање између луксузних брендова и неконвенционалног партнера који се наизглед налази на супротном крају дизајнерског спектра.[18] Сарадње укључују упаривања луксузних брендова попут Fendi x Versace, али и упаривања са брендовима уличне одеће, укључујући бренд за скејтбординг Supreme x LVMH, са познатим личностима као што је Bad Bunny x Adidas, аниме ликовима попут Doraemon x Gucci, а сада и франшизама видео игара попут Fortnite x Balenciaga.[20] Сарадње су често колекције ограниченог издања .

Величина

[уреди | уреди извор]

Тржиште луксузне робе је у узлазној фази већ дуги низ година, изузев пада изазваног азијском финансијском кризом 1997. године.

Кина је 2012. године претекла Јапан као највеће светско тржиште луксузне робе и добара.[21] Потрошња луксуза у Кини чини преко 25% глобалног тржишта.[22] Према Извештају о глобалном богатству и начину живота за 2020. годину, Хонг Конг, Шангај, Токио и Сингапур били су четири од пет најскупљих градова за луксузну робу у Азији.[23]

Оглашавање

[уреди | уреди извор]

Трошкови оглашавања за просечан луксузни бренд износе 5-15% прихода од продаје, или око 25% када се урачунају и друге комуникације као што су односи са јавношћу, догађаји и спонзорства.[24]

У економији, супериорна добра или луксузна добра чине већи удео потрошње како приход расте, и стога су врста нормалних добара у теорији потрошње. Таквав производ мора поседовати две економске карактеристике: мора бити ретко и, уз то, мора имати високу цену. Реткост добра може бити природна или вештачка; међутим, општа популација (тј. потрошачи) мора препознати добро као знатно боље.

Већа неједнакост у приходима доводи до веће потрошње луксузне робе због статусне анксиозности.[25][26]

Социоекономски значај

[уреди | уреди извор]
Круна иранске царице Фарах Пахлави

Неколико произведених производа достиже статус „луксузне робе“ због дизајна, квалитета, издржљивости или перформанси, које су супериорније у односу на друге производе.[27]

Нека добра се од стране јавности доживљавају као луксузна једноставно зато што играју улогу статусних симбола. Ове врсте предмете и добара су предмет социо-економског феномена који се назива упадљива потрошња и обично укључују луксузне станове, луксузне аутомобиле, сатове, накит, дизајнерску одећу, јахте, приватне авионе, корпоративне хеликоптере, као и велике резиденције, градске виле и сеоске куће.

Брендови

[уреди | уреди извор]

Идеја луксузног бренда није нужно производ или цена, већ начин размишљања где су основне вредности које бренд изражава директно повезане са посвећеношћу произвођача и усклађеношћу перцепције квалитета са вредностима и тежњама купаца.[28] Сами купци, а не производ, чине да се бренд сматра луксузним.[28] Брендови који се сматрају луксузним повезују се са својим купцима тако што комуницирају да су на врху социоекономске класе.[29]

Оно што потрошачи доживљавају као луксузне брендове и производе мења се током година, али изгледа да постоје три главна покретача: (1) висока цена, посебно у поређењу са другим брендовима; (2) ограничена понуда, у смислу да бренд можда не мора бити скуп, али се може рећи да не би требало да буде лако доступан и да доприноси осећају купаца да имају нешто посебно; и (3) препорука познатих личности, што може учинити бренд или одређене производе привлачнијим за потрошаче и самим тим „луксузнијим“ у њиховим мислима.[30] Два додатна елемента луксузних брендова укључују посебно паковање и персонализацију.[30] Ови елементи разликовања дистанцирају брендове од масовног тржишта и тиме им пружају јединствен осећај и корисничко искуство, као и посебан и незабораван „луксузни осећај“ за купце.[30]

LVMH је највећи произвођач луксузне робе на свету са преко педесет брендова, укључујући Louis Vuitton.[31]

Концепт луксузног бренда је сада толико популаран да се користи у скоро сваком малопродајном, производном и услужном сектору.[32] Нови маркетиншки концепти као што су „масовни луксуз“ или „хиперлуксуз“ додатно замагљују дефиницију шта је луксузни производ, луксузни бренд или компанија која производи луксузне производе.[32] У последње време, луксузни брендови су проширили свој досег до младих потрошача.[18]

Начин продаје

[уреди | уреди извор]

Продаја луксузне робе захтева висок ниво услуге клијентима, одговарајући приступ и континуитет квалитета бренда. Од почетка 2010-их, многи луксузни брендови су инвестирали у сопствене бутике а не у велетрговине попут робних кућа. Три највећа светска луксузна конгломерата, LVMH, Kering и Richemont, значајно су повећали удео годишње продаје остварене из сопствених продавница и кроз е-трговину током последње деценије.[33][34]

Луксузни брендови користе различите типове бутика како би прилагодили искуства различитих група клијената.

Секундарни бутици

[уреди | уреди извор]
Већина одеће у свету продаје се као готов производ у стандардним величинама. Насупрот томе, луксузне продавнице попут ове нуде одећу израђену по мери — посебно дизајнирану и прилагођену сваком појединачном купцу.

У великим градовима често постоје секундарне бутици поред водећег, највећег бутика у коме се продају производи одређеног бренда. Више продајних објеката омогућава продају различитим типовима купаца, који се могу разликовати чак и унутар малих географских подручја. Секундарни бутици често нуде другачију робу од водећих бутика и успостављају различите врсте односа са клијентима.[35]

Луксузни бутици у мањим градовима су често и секундарни бутици.[36] Растућа популарност секундарних и терцијарних градова широм света подстакла је луксузне брендове да отварају продавнице и у мањим срединама, уместо искључиво у великим градовима који могу да подрже водеће (флагшип) бутике.[37]

Сезонски бутици

[уреди | уреди извор]

Луксузни брендови користе сезонске бутике како би стално нудили своје производе богатима купцима, који у једном делу године напуштају веће градове и прелазе у мања одмаралишта током лета и зиме.[38] Уобичајени широм Европе, сезонски бутици имају краткорочне закупе, попут „поп-ап“ продавница, које су отворене само током главне сезоне одмаралишта.[36]

Робне куће

[уреди | уреди извор]

Робне куће које продају велике луксузне брендове отворене су у већини већих градова широм света. Ле Бон Марше у Паризу, у Француској, сматра се једном од првих те врсте.

У САД, развој робних кућа оријентисаних на луксуз не само да је променио малопродајну индустрију, већ је и увео идеју слободе кроз конзумеризам и нову прилику за жене средње и више класе.[39]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Varian, Hal (1992). „Choice”. Microeconomic Analysis (Third изд.). New York: W.W. Norton. стр. 117. ISBN 978-0-393-95735-8. Приступљено 4. 10. 2019. „[...] as the consumer gets more income, he consumes more of both goods but proportionally more of one good (the luxury good) than of the other (the necessary good).” 
  2. ^ „Luxury”. www.etymonline.com. Etymonline. Приступљено 30. 10. 2025. 
  3. ^ Compare Latin luxus.
  4. ^ Holmqvist, Jonas; Diaz Ruiz, Carlos; Peñaloza, Lisa (1. 8. 2020). „Moments of luxury: Hedonic escapism as a luxury experience”. Journal of Business Research (на језику: енглески). 116: 503—513. S2CID 211427257. doi:10.1016/j.jbusres.2019.10.015 Слободан приступ. 
  5. ^ Ascherson, Neal (1995). Black Sea. New York: Hill and Wang. „The grain trade transformed the lives of the Scythian and Sarmatian steppe lords, and of the settled peoples in the plains east of the Sea of Azov. [...] They could afford to buy anything which the ancient world had to sell. But what did they really want? They already had all the slaves and livestock they could use. This is a familiar colonial problem, and it was solved in a way which was to become equally familiar. The Greeks invented new needs for them. They supplied the up-country chieftains with luxuries: above all, with the most magnificent goldwork and jewellery ever produced in the classical world.” 
  6. ^ Kren, Thomas (2009). Illuminated manuscripts of Germany and Central Europe in the J. Paul Getty Museum. Los Angeles: J. Paul Getty museum. стр. 7—9. ISBN 978-0-89236-948-5. 
  7. ^ Belozerskaya, Marina (2005). Luxury arts of the Renaissance. Los Angeles: J. Paul Getty Museum. стр. Lapatin, 1—10. ISBN 978-0-89236-785-6. 
  8. ^ Berry, Christopher J. (16. 6. 1994). „The Classical Paradigm”. The Idea of Luxury: A Conceptual and Historical Investigation. Ideas in Context, ISSN 0962-4945, volume 30. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 45. ISBN 978-0-521-46691-2. Приступљено 27. 12. 2024. „Plato broaches the subject of luxury in the context of his celebrated proposal to study the nature of justice and injustice in the polis (Politea: 368e).” 
  9. ^ Kenton, Will. „What Is Luxury Item?”. investopedia.com. Приступљено 30. 9. 2019. 
  10. ^ а б в Thomas, Dana (2007). Deluxe: How Luxury Lost Its LusterНеопходна слободна регистрација. Penguin. ISBN 978-1-59420-129-5. 
  11. ^ Danziger, Pamela N. (26. 2. 2018). „5 Brands That Reveal The Future Of Luxury Online”. Forbes. Приступљено 9. 10. 2019. 
  12. ^ „Procter & Gamble Cleans Up With Luxury Paper Towels”. bloomberg.com. Приступљено 28. 7. 2018. 
  13. ^ Seo, Yuri; Oliver, Margo Buchanan (2015). „Luxury branding: the industry, trends, and future conceptualisations”. Asia Pacific Journal of Marketing and Logistics. 27 (1): 82—98. doi:10.1108/APJML-10-2014-0148. 
  14. ^ „Global Luxury Fashion Industry Analysis 2019, Market Growth, Trends, Opportunities Forecast To 2024”. erienewsnow.com. Архивирано из оригинала 1. 10. 2019. г. Приступљено 1. 10. 2019. 
  15. ^ Silverstein, Michael J.; Fiske, Neil (април 2003). „Luxury for the Masses”. Harvard Business Review. ISSN 0017-8012. Приступљено 12. 11. 2023. 
  16. ^ „The Luxury Industry: Accelerating and Advancing Corporate Responsibility to Meet Evolving Consumer Demands” (Саопштење). 30. 6. 2022. Приступљено 3. 1. 2023. 
  17. ^ Michel, Chevalier; Lu, Pierre, ур. (2010). „Chinese Consumer Attitudes Toward Luxury”. Luxury China: Market Opportunities and Potential. John Wiley & Sons. стр. 53—76. ISBN 978-0-470-82341-5. doi:10.1002/9781119199755.ch5. Приступљено 12. 11. 2023. 
  18. ^ а б в Diaz Ruiz, Carlos; Cruz, Angela Gracia B. (1. 1. 2023). „Unconventional luxury brand collaborations: a new form of luxury consumption among young adults in China”. International Marketing Review. 40 (7): 1—21. ISSN 0265-1335. doi:10.1108/IMR-04-2022-0099 Слободан приступ. 
  19. ^ „LVMH, Kering, Richemont? Where to Place Your Bets”. The Business of Fashion (на језику: енглески). 13. 6. 2016. Приступљено 28. 7. 2018. 
  20. ^ Cruz, Angela; Ruiz, Carlos Diaz (7. 8. 2023). „Unconventional luxury brand collaborations are everywhere. What is the appeal?”. The Conversation. Приступљено 10. 8. 2023. 
  21. ^ „China bans television ads for bling”. 8. 2. 2013. Приступљено 15. 2. 2013. 
  22. ^ „Export to China”. export-to-china.com. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 18. 3. 2015. 
  23. ^ Gonçalves, Pedro (16. 1. 2020). „Asia is most expensive region for wealthy”. International Investment. Приступљено 9. 10. 2020. 
  24. ^ Okonkwo, Uche (2016). Luxury Fashion Branding: Trends, Tactics, Techniques. Springer. стр. 145. ISBN 978-0-230-59088-5. Приступљено 4. 10. 2019. 
  25. ^ „How inequality may be fuelling our obsession with luxury goods”. Warwick Business School. 
  26. ^ Pybus, Katie; Power, Madeleine; Pickett, Kate E.; Wilkinson, Richard (2022). „Income inequality, status consumption and status anxiety: An exploratory review of implications for sustainability and directions for future research”. Social Sciences & Humanities Open. 6 (1). doi:10.1016/j.ssaho.2022.100353 Слободан приступ. 
  27. ^ Parker, Christopher J.; Doyle, Stephen (2018). „1”. Ур.: Ozuem, Wilson; Azemi, Yllka. Designing Indulgent Interaction: Luxury Fashion, M-Commerce, and Übermensch. IGI Global. стр. 1—21. ISBN 978-1-5225-2697-1. 
  28. ^ а б Danziger, Pamela N. (7. 5. 2017). „What Makes A Brand Luxury And Why Shinola Earns The Title”. Forbes. Приступљено 1. 2. 2020. 
  29. ^ Danziger, Pamela N. (13. 10. 2016). „10 core values that make a brand luxury”. BrandKnew Magazine. Приступљено 1. 2. 2020. 
  30. ^ а б в Eckloff, Lucy (21. 5. 2018). „Why is a brand considered luxury and why does this change over time?”. kadence.com. Приступљено 1. 2. 2020. 
  31. ^ Christensen, Jens (2009). Global Experience Industries: the Business of Experience Economy. Aarhus University Press. ISBN 978-87-7934-432-7. 
  32. ^ а б Kapferer, Jean-Noël; Bastien, Vincent (2012). The luxury strategy: break the rules of marketing to build luxury brands (Second изд.). Kogan Page. ISBN 978-0-7494-6491-2. 
  33. ^ Bain, Marc (10. 10. 2018). „Luxury labels are going direct-to-consumer”. Quartz. Приступљено 10. 9. 2024. 
  34. ^ PYMNTS (2024-02-12). „Trouble Ahead for Department Stores as Luxury Brands Move Direct-to-Consumer”. PYMNTS.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-09-12. 
  35. ^ Nguyen, Janet (2024-06-08). „Why you might find two Louis Vuitton stores on the same block”. Marketplace (на језику: енглески). Приступљено 2024-09-14. 
  36. ^ а б Hanyak, Angela (1. 10. 2023). „Luxury Shopping in Europe: How to Prepare and What to Expect”. Notes From Here. Приступљено 14. 9. 2024. 
  37. ^ „Smaller cities are unlocking luxury's local future. Here's what you need to know”. frameweb.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-09-14. 
  38. ^ Fearon, Francesca (2024-07-08). „Luxury brands catch a break from holiday resort boutiques”. Financial Times. Приступљено 2024-09-14. 
  39. ^ Blakemore, Erin (19. 11. 2018). „How 19th-Century Women Used Department Stores to Gain Their Freedom”. History. Приступљено 17. 1. 2020. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луксузна_роба&oldid=30574249”